INSTRUMENTALIZACIJA ROMA

SOROŠ I PRAVA MANJINA

Piše ZORAN MILOŠEVIĆ

Mnogobrojne su nevladine organizacije koje u Evropskoj uniji rade sa Romima i među njima, a i kod jednih i drugih često se spominje ime Džordža Soroša. Mahom u pozitivnom kontekstu, jer evropske organizacije Roma, ali i NVO koje rade s njima finansira sa oko 100 miliona dolara godišnje. Poznat po tome što novac troši na sticanje vlasti i političkog uticaja, Soroš je, nesumnjivo, i u ovome našao neki interes. Pitanje je samo koji

Umesto da slepo verujemo Sorošu da je mesija romskog pokreta i spasilac naše zajednice, potrebno je detaljno analizirati ko je Džordž Soroš, jer sve što radi ne čini čista srca… Soroš je špekulant i zna dobro šta radi. Koristi Rome i pitanje njihove integracije ne bi li prikrio druge delatnosti. Kada sve to razobličimo, shvatićemo šta zapravo želi – navodi Majkl Smit u članku „Novi put“ objavljenom na portalu Vešengro.

[restrict]

KONTROLA NAD ROMIMA Romski rukovodilac Rudko Kavčinski pomaže da se shvati šta Sorš želi od Roma. Naime, Kavčinski je u otvorenom pismu od 26. marta 2015. obavestio javnost da ga je još 1996. Soroš zamolio za pomoć. Godine 1997. Kravčinski je počeo da radi u Budimpešti kao programski direktor Soroševog Instituta za otvoreno društvo, te tamo osnovao mnogobrojne romske organizacije koje su postale izuzetno uticajne – „Romski program“ (The Roma Program), Romski informacioni centar (European Roma Rights Centre), Evropski centar za prava Roma (European Roma Rights Centre), dok je u Briselu pokrenuo Romski obrazovni fond (Roma Education Fund). Prema Kavčinskom, „ove organizacije trebalo je da budu samostalne“, tj. njima bi rukovodili Romi, i radile bi u skladu sa zakonima država u kojima su osnovane. „No, ubrzo sam morao da priznam da od samostalnosti nema ništa. Ove organizacije kontroliše Soroš fond iz SAD i uopšte nisu romske“, naveo je.

Mnogi analitičari dele ovo mišljenje Kavčinskog. Godine 2010. Nikolas Kalinin, direktor organizacije pravnika – Roma u Belorusiji, pisao je danskom „Folketingu“ sledeće: „Džordž Soroš umesto nas definiše romsku politiku u Evropskoj uniji, a mi spavamo. Džordž Soroš je sakupio informacije, a Romi spavaju. Šta misli da uradi sutra s njima niko ne zna? Romskom narodu je potrebna zaštita od gladnog Soroša.“

Glavnu ulogu u Soroševoj romskoj mreži ima Amerikanac Robert Kušen. Završio je Pravni fakultet Kolumbija univerziteta, a specijalizaciju na temu Rusije na Harvardu, dok je od 1991. do 1996. godine radio u Ministarstvu spoljnih poslova SAD kao savetnik Odeljenja za borbu protiv terorizma, a kasnije je bio na mnogim rukovodećim funkcijama u Fondu za otvoreno društvo. Od septembra 2011. predsednik je uprave Evropskog centra za prava Roma, organizacije koja bi trebalo da se bori protiv diskriminacije Roma i za njihova prava u Evropi. Ovaj centar ima status konsultanta u Evropskom savetu, a u Ekonomskom i socijalnom savetu UN dobio je nekoliko nagrada za svoj rad. Drugi važan član uprave Evropskog centra za prava Roma je Den Pavel Dogi, koji je uveo program višeg obrazovanja u Fondu za obrazovanje Roma u Budimpešti, gde je Robert Kušen radio kao zamenik predsednika uprave. I ovaj fond je osnovao Džordž Soroš uz pomoć Svetske banke 2005. godine. Dogi je obrazovani diplomata (završio je diplomatiju na univerzitetu Malte) i radio je na Kolumbija univerzitetu u Budimpešti. Treći član uprave je američki pravnik Džejms A. Goldston, a s njim radi i Amerikanka Ebigejl Smit, stariji direktor finansijskog planiranja u Zdravstvenom centru u Njujorku. Obrazovanje je stekla na Čikaškom univerzitetu. Pravnik iz Makedonije Idaver Memedov je završio 2006. godine program romskog obrazovanja Centralnoevropskog univerziteta, koji finansira Soroš. Memedov je takođe član uprave, kao i pravnik iz Mađarske Lila Farkaš, studentkinja Kraljevskog koledža iz Londona. Prema dokumentima, organizacijom rukovode Romi, ali nijedan član nabrojanog rukovodstva nije Rom.

Gore pomenuti Majkl Smit kaže: „Tata Soroš navodno radi za Rome u državama bivšeg Sovjetskog Saveza, izuzimajući Rusiju, i ima veoma veliki politički uticaj u Rumuniji, Bugarskoj, Češkoj, Slovačkoj, jer se novac za projekte dobija samo pod određenim uslovima. A ti uslovi daju Sorošu politički uticaj na vlast pomenutih država. I kada tvrdi da pomaže Romima, on čini upravo suprotno, koristi Rome kao paravan.“

 

PUNKTOVI ZA REGRUTOVANJE I RADIKALIZACIJU Rudko Kavčinski je još otvoreniji: „Kada je postalo jasno da su hteli da me iskoriste za širenje romskog radikalizma po Evropi, odbio sam saradnju i napustio posao. ’Romski programi’ Soroša postali su zapravo punktovi za vrbovanje ’mladih romskih intelektualaca’, koji treba da rade obaveštajne poslove za SAD.“

Najvažniji faktor koji je doveo do porasta uticaja ove „romske“ organizacije je potpuni krah politike Evropske unije na temu popravljanja položaja Roma, kao i apsolutno neefikasni sistem korišćenja novca Unije za ove ciljeve. 

Rumunski romski aktivista Valeriju Nikolae piše na svom blogu: „Ceo EU projekat integracije Roma je propao. Propast niko ne osporava, a diskutuje se samo o obimu propast. Mišljenja onih koji su radili na projektu variraju od ’katastrofe’ do ’delimične katastrofe’. No glavno je pitanje šta je uzrok katastrofe“? Nikolae misli da je to što u većini nevladinih organizacija odlučuju oni koji nisu Romi i koji ne znaju njihove probleme, a po svoj prilici i nisu zainteresovani za njih. Umesto Roma odlučuju oni koji sve to finansiraju (donatori), na čelu sa Sorošem. „Većina donatora ponaša se prepotentno u komunikaciji sa svojim nevladinim organizacijama. Bez problema nameću svoju volju, a nevladine organizacije bez pogovora izvršavaju pogrešnu politiku donatora. Pokornost donatoru je pragmatičnija pozicija od kritike. Imati kritički stav prema politici donatora je u ovom poslu samoubistvo. Ako se pojave opravdane kritike, organizacija donatora odmah zauzima odbrambeni stav. Potom se sve završava tako što donatori daju novac ’poslušnijim’ organizacijama.“

 

VEČITA STRATEGIJA STVARANJA PLAĆENIKA I naučni saradnik Martin Kovač iz Mađarske misli slično: „Zavisnost od donatora i odsustvo podrške na lokalnom nivou dovodi do lakog manipulisanja romskim organizacijama i one mahom služe interesima svojih gospodara umesto interesima samih Roma.“ Važan faktor je visina plate u NVO sektoru koji se bavi Romima. Prema rečima Nikolaea u nevladinim organizacijama koje finansira Evropska unija plate rukovodilaca su veće i do 100 puta od primanja prosečne romske porodice. Zbog korupcije koje su mediji naširoko analizirali, ove plate su javnosti i te kako poznate. No upravo to saznanje o razlikama u zaradama dovelo je do značajnog nepoverenja Roma i predstavnika drugih naroda prema romskim NVO. Većina aktivista koji se zalažu za ljudska prava među Romima su zapravo dobro plaćeni saradnici projekata koji imaju malo šta zajedničko sa integracijom Roma u društvo. Sve ovo slabi borbu Roma za svoja prava.

Politika velikih plata za rad na projektima posvećenima Romima dovela je do toga da su najvažniji saradnici Soroša o pitanju integracije Roma i njihovih prava – ne-Romi, a takav je i generalni sekretar Saveta Evrope Turbjorn Jagland. Jagland i Soroš su otvorili vrata Evropske unije za probleme Roma. Organizovali su Evropski romski institut, za šta su obezbedili podršku predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza. Naravno, sve je urađeno bez Roma. Ključna romska organizacija „Evropski forum Roma i putnika“, koja okuplja više od 1.500 organizacija i ima ugovor o partnerstvu sa Savetom Evrope, iskazala je čuđenje povodom neformalnih konsultacija o stvaranju Evropskog romskog instituta bez učešća Roma.

Zašto je sve tako objašnjava Rudko Kavčinski: „Posle pada socijalizma i nemačkog ujedinjenja 1990. godine bili smo svedoci pokušaja raznih vlasti da iskoriste stradanja našeg naroda i steknu dominaciju nad (romskim) narodom i njegovim institucijama. To je dovelo do pojave velike ’industrije pomoći’. Ona je paternalistički zauzela ključne pozicije i rukovodila raspravama o Romima. Tako smo postali objekat ove „industrije pomoći“ koja nije bila zainteresovana za popravljanje položaja Roma, već da na tome zaradi novac… Ova industrija ima monopol na bilo koji razgovor o Romima. Ona guta milione evra da bi se došlo do zaključka da je za integraciju Roma i popravljanje stanja ljudskih prava Roma potrebno još mnogo miliona. U međuvremenu, na hiljade Roma se proteruje iz države u državu, odnosno proteruju se iz svojih domova. Ova politika je deo problema, a ne deo rešenja.“

Ipak, optužbe za progone Roma stigle su na adrese onih Roma koji primaju pomoć od Evropske unije ili Džordža Soroša, iako za to nema realnih osnova. Većina Roma koja prima platu od Unije i Soroša to čini iz dva motiva: da zaradi i da pomogne sunarodnicima. Ipak, većina novca namenjenog pomoći Romima nestane tokom beskrajnih konferencija, kurseva i seminara „romske industrije“, gde je najmanje pripadnika ovog naroda. Problem je, dakle, u ciljevima donatora. A njihove ciljeve najbolje objašnjava engleska poslovica „Besplatan sir se nalazi samo na mišolovci“.    

[/restrict]