Centar sveta na periferiji Zlatibora

Piše NATAŠA JOVANOVIĆ

Otvaranjem pozorišnog, jesenjeg festivala na Mokroj Gori, pod motom Drvo koje život znači, režiser Emir Kusturica je u Vivaldijevom maniru zaokružio svoj ciklus četiri godišnja doba.
Počev od zimskog „Kustendorfa“ i letnjeg muzičkog festivala „Boljšoj“, predstojećeg prolećnog Sajma knjiga, te Jesenjeg festivala koji će od ove godine biti u znaku pozorišne umetnosti, Kusturica iznova redefiniše i značaj i domete umetničke scene u Srbiji.

UMETNOST – ONO ŠTO OSEĆAMO „Živimo u vremenu kada svi rade sve, kada neuki ljude hoće da se bave i filmom i pozorištem. Umetnost nam danas pokazuje ono što vidimo, umesto ono što bi trebalo da osećamo. Mećavnik opstaje zahvaljujući NIS-u, onima koji se trude i brinu o umetnosti. Tako još jedna grana umetnosti dobija svoju sezonu i Jesenji pozorišni festival postaje još jedan od ukrasa Mećavnika“, objasnio je Kusturica.
Iako često usamljen, Emir ne posustaje. Svira svoj antiglobalistički koncert kad god uzmogne, dokazujući po hiljaditi put koliko je otporan na palanačku koroziju. U tom duhu kaže da je pozorište „jedna od prvih umetnosti, građanskih umetnosti, koja doživljava transformaciju, društvo ili društva u kojima se sve menja, u kojima sirotinja glasa za desnicu a bogati za levicu. Društva u kojima se likovna umetnost prebacuje u pozorište, a pozorište u film i sve se vrti u neku ekscentričnu sliku sveta. Zato je pozorište veoma važno“.
Festival je otvorila predstava studenata Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda i UK „Vuk Stefanović Karadžić“ Ukalupljivanje – Tragedija loptanja u Srba Strahinje Madžarevića, u režiji Maksima Miloševića, dok se drugog dana publici predstavio Fakultet umetnosti iz Kosovske Mitrovice predstavom Plej Strindberg Fridriha Direnmata, u režiji Jovice Pavića.

ZAČARANI GRAD Svega nekoliko dana nakon beogradske premijere, komad Deca radosti Milene Marković u režiji Snežane Trišić zatvorio je Jesenji pozorišni festival.
Selekcija festivala poverena je mladom reditelju Milanu Neškoviću koji iza sebe ima više uspešnih i nagrađivanih predstava na scenama najeminentnijih teatara u Srbiji.
U okviru festivala održane su i radionica iz pozorišne režije koje su vodili Nešković i glumac Zoran Cvijanović.
Kao začarani grad koji leluja između neba i zemlje, Mećavnik je za dva dana trajanja ovog festivala nalikovao na neko srednjovekovno utočište, u kome se susreću i mimoilaze tragika i humor, vremena i uloge, progonjeni i progonitelji, posvećenici u tajne ovih i onih svetova… Kakva god da je Kusturičina zamisao bila, ovim još jednim festivalom u nizu on je uspeo dve stvari: da zaspe česticama večnosti proplanak na kome do pre nekoliko godina nije bilo znakova civilizacije, i da zasluži kolektivno poštovanje ljubitelja umetnosti, onih s obe strane Drine, i onih sa Kosova i Metohije.