U potrazi za izgubljenim kandidatom

HODORKOVSKI PROTIV PUTINA

Piše  ZORAN  MILOŠEVIĆ

Tajkun Mihail Hodorkovski pokrenuo je potragu za čovekom koji bi mogao da pobedi predsednika Vladimira Putina na izborima i preokrene pravac kojim Rusija sada ide i, verovatno, vrati je na kolosek iz „veselih devedesetih“, veselih samo za njega i još nekolicinu oligarha koji su se u tadašnjem haosu basnoslovno obogatili

Poznati i neomiljeni ruski oligarh, bivši vlasnik JUKOS-a, kriminalac, privredni prestupnik, zatvorenik i uslovni „politički disident“ Mihail Hodorkovski, 12. septembra 2016, objavio je u Londonu da pokreće projekat „Umesto Putina“, kojim želi da odabere alternativnog kandidata za predsednika Rusije, kako bi pobedio Vladimira Putina na izborima 2018. godine. Tom prilikom je naglasio „da im je dosadila nesmenjiva vlast i nesmenjiva opozicija“, te da su „predložili alternativu, kako kadrovsku, tako i ideološku“.

Na dan početka akcije pronalaženja „velikog lidera“ koji će pobediti Putina na izborima, ali koga će kontrolisati Hodorkovski, pokrenut je sajt vmestoputina.ru, gde će se nalaziti spisak pretendenata. Izabranom kandidatu Hodorkovski i Zapad će pružiti neophodnu podršku: pravnu, informacionu, finansijsku, ali će i asistirati u prikupljanju potpisa i organizaciji izbornog štaba koji će voditi kampanju.

JEDANAEST VELIČANSTVENIH Na pomenutom sajtu objavljena su imena 11 kandidata, i svi imaju krajnje problematične političke biografije. To su osnivač „Jabloka“ Grigorij Javlinski, rukovodilac PARNAS-a Mihail Kasjanov, bivši ministar finansija Aleksej Kudrin, gradonačelnik Jekaterinburga Evgenij Rojzman, član Političkog komiteta „Jabloka“ Lev Šlosberg, bivši gubernator permskog kraja Oleg Čirkunov, ćerka Borisa Jeljcina Tatjana Jumaševa, bivši sudija Ustavnog suda Tatjana Moršćakova, potpredsednik ruske filijale „Transparensi internešenel“ Jelena Panfilova, istoričar Ivan Kurila i šef neregistrovane Partije progresa Aleksej Navalni. Poslednji će se na spisku zadržati ukoliko do izbora bude donesena sudska odluka da može da se kandiduje, jer ima uslovnu kaznu na pet godina zbor prevare i zabranu učestvovanja na izborima do 2033.

Činjenički, liderstvo među opozicionarima pripada Navalnom, koji je već prvi dan glasanja dobio 720 glasova, na drugom mestu je Šlosberg sa 345 glasova, a na trećem Kudrin sa 290 glasova, na četvrtom je Rojzman sa 284 glasa, dok peto mesto zauzima Panfilova sa 36 glasova. Ostali „kandidati“ imaju negativni rejting.

S prvobitnog spiska, na kojem je bilo 14 imena, nestali su novinar Sergej Medvedev, Olga Bešlej i Jelena Rikovceva, a lista, prema rečima rukovodioca ovog projekta Timura Valeva, nije okončana, jer svaki građanin Rusije može predložiti svog kandidata. Posle glasanja na sajtu komisija će, uvažavajući rezultate, odrediti pobednika. Njega će Hodorkovski podržati na izborima.

EGZOTIČNA INICIJATIVA ILI LOV NA POKEMONE Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov na pitanje novinara da prokomentariše ovu akciju kazao je da ona ne interesuje Kremlj, dodavši da to rade „ljudi koji su se bespovratno otuđili od Rusije“.

Direktor Centra političkih informacija iz Moskve Aleksej Muhin pak smatra da opozicija nema pravi program i da je svoju delatnost prebacila na internet, tj. društvene mreže i sajtove, što je besmisleno, „jer sve to liči na lovljenje pokemona u hramu“. No, postoji i druga strana, ističe Muhin. Naime, izbori za Državnu dumu su održani 18. septembra, a Hodorkovski je projekt „pustio“ 12. septembra, što znači da je bio svestan da njegovi kandidati neće uticati na ishod izbora. Hodorkovski je, inače, podržao 19 kandidata na izborima za Državnu dumu Rusije.

Zato je, prema mišljenju direktora Instituta regionalnih problema Rusije Dmitrija Žuravljeva, Hodorkovski proširio svoj projekat „Otvoreni izbori“ i započeo pripreme za predsedničke izbore. Na sajtu već postoji spisak pretendenata za predsedničke kandidate Hodorkovskog. U medijima koji pomažu Hodorkovskom već se stvara stereotip da „opozicioni oligarh priprema opozicionog kandidata za šefa Rusije“.

No, ako se dublje analizira pomenuti projekat, otkriva se mnogo toga. Na primer, objavili su spisak kandidata, ali prethodno nisu dobili saglasnost nekih ljudi da se to uradi. „Od momenta prijave za predsedničkog kandidata nas više njegovo mišljenje ne interesuje“, objasnio je postupak Timur Valev.

Drugo, nadati se da će neki kandidat Hodorkovskog zaista biti pretendent na mesto predsednika je, blago rečeno, naivno. Međutim, Hodorkovski je sve samo nije naivan. Drugim rečima, ako pobeda na predsedničkim izborima nije cilj, šta jeste?

Na ovo pitanje odgovara sam Hodorkovski: „Opozicioni kandidat za predsednika u autoritarnim režimima ne može dobiti vlast na izborima po sadašnjim pravilima… Vlast on može da dobije u neočekivanim promenama, posle kojih se politička klima menja…“ Cilj Hodorkovskog, dakle, nije pobeda već „neočekivane promene“, to jest slom postojećeg političkog sistema, ili, jednostavnije rečeno – revolucija ili prevrat. Izbori su, u ovom slučaju, sredstvo stupanja na put prevrata. Posle poraza njegovog kandidata, Hodorkovski će okriviti ruski politički sistem. Verovatno je i to da se nada će destabilizovati taj sistem, odnosno pre ili kasnije razrušiti.

Na uticajnom ruskom portalu iarex.ru već su se pojavili komentari: „Šta će to nama!“ Čitaoci ističu da se u Rusiji posle svih revolucija živelo gore, te da su od promena imali korist samo pojedinci, a sav teret promena se svaljivalo na stanovništvo. Zato ukazuju da sagledavanje ruskih problema kroz prizmu nove „revolucije“ običnim ljudima nije potrebno.