Kec iz rukava

Piše Slobodan Ikonić

Hapšenje navodne terorističke grupe iz Srbije, kao i publicitet koji je ovaj čin dobio u danu održavanja parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, trebalo je da budu važan izborni adut, svojevrsni doping za „pregrejane“ crnogorske glasače

Ako se na nedeljnim parlamentarnim  izborima branila sloboda Crne Gore, kako je to rekao crnogorski premijer i lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, onda je hapšenje – u noći uoči izbora – grupe od dvadeset ljudi, sa bivšim šefom srpske Žandarmerije na čelu, trebalo da bude svojevrsna potvrda tih reči. Naročito kada se na izborni dan to objavi u crnogorskim medijima bliskim aktuelnim vlastima u Podgorici, uz objašnjenje da je grupa planirala da u toku izbora širom Crne Gore izvede terorističke akcije, izazove oružane sukobe, pa čak i likvidacije.

MALI LEGIJA Građanima i biračima neprestano je ponavljano da je grupa, na osnovu dogovora s pojedincima iz jedne političke grupacije, planirala te terorističke akcije, te da se na čelu ove grupe, koja je u Crnu Goru unela i veliku količinu oružja i eksploziva, nalazio bivši, smenjeni šef Žandarmerije iz Srbije Bratislav Bata Dikić. Dikić, ili „Mali Legija“, kako je tražio da ga oslovljavaju, smenjen je pošto je od Žandarmerije napravio kriminalnu organizaciju koja se bavila trgovinom kokaina, plaćenim ubistvima, iznudom, reketom i sličnim delima, isticali su u izbornom danu crnogorski mediji.

A ova je akcija, u stvari, bila rezultat budnosti crnogorske policije, jer je, eto, direktor crnogorske policije Slavko Stojanović, tri dana uoči izbora a posle kolegijuma sa čelnicima policije u kampu na Zlatici, praktično najavio hapšenja izjavivši da, prema operativnim saznanjima, postoji mogućnost izazivanja nereda i eventualne eskalacije nemira.

Svetske agencije odmah su prenele vest iz Crne Gore o hapšenju 20 osoba iz Srbije, osumnjičenih za terorizam, uz opise prisutnih o napetosti u toj državi na dan održavanja parlamentarnih izbora, predstavljenih kao izbor između Rusije i Zapada, uz ocenu, poput one „Asošijeted presa“ (AP), da „u zemlji rastu tenzije usred glasanja koje bi trebalo da odredi da li će mala balkanska država nastaviti svojim zapadnim putem ili će se ponovo okrenuti tradicionalnom savezniku, Rusiji“.

SUMNJE U HAPŠENJE Nereda i nemira nije bilo, ali se zato pojavio niz sumnji i pitanja koji operaciju hapšenja i sve što se dešavalo oko njega poprilično diskredituju.

Odmah su, tako, iz prošlosti izronile veze bivšeg šefa Žandarmerije Bratislava Bate Dikića sa direktorom crnogorske policije Slavkom Stojanovićem, koje datiraju iz 2010. kada je Dikić bio Stojanovićev gost u Podgorici i kada je uručio diplome službenicima Posebne jedinice policije. Sve to objavljeno je, podseća se sada, u zvaničnom listu MUP-a Crne Gore, u Policijskom glasniku od 1. januara te godine.

Još je čudnije da o spektakularnoj akciji hapšenja nije bio obavešten ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Goran Danilović, koji je pre nekoliko meseci na tu poziciju došao ispred opozicije. Rekao je da raspolaže samo nezvaničnim informacijama o hapšenju 20 osoba iz Srbije. „Nijesam dobio nijednu informaciju. Ali sam zabrinut ako je u zemlju došlo 20 ljudi da na dan izbora prave haos. Tražio sam sastanak sa direktorom Uprave policije, ali sam dobio odgovor da je na terenu“, izjavio je Danilović.

O hapšenju srpskih državljana nije bio obavešten ni srpski ministar policije Nebojša Stefanović, a informaciju o hapšenju takođe je, kako je rekao, saznao iz medija. To znači da vlasti u Srbiji nisu zvanično bile upoznate sa slučajem Dikić: nije bilo saradnje bezbednosnih agencija, policija, razmene podataka na vrhu – baš ničega. I to, kako je nedavno Đukanović rekao u „Politici“, u periodu kada su srpsko-crnogorski odnosi najbolji od raspada SFRJ.

Imajući u vidu druge obaveštajne podatke do kojih su došle srpske službe, srpski premijer Aleksandar Vučić izrazio je sumnju u osnovanost optužbi za terorizam protiv Bratislava Dikića i ostalih osoba uhapšenih u Crnoj Gori. „Voleo bih da hapšenje nekoliko ljudi iz Zubinog Potoka nije zasnovano na iskazima albanskog komandira policije Seljimaja. Čekamo da vidimo, možda ima nešto drugo, a ako je to sve zasnovano na tvrdnjama Seljimaja – a imamo dokaza o njegovim tvrdnjama, jer je on prijavljivao crnogorskoj policiji pripadnike ravnogorskog pokreta, koji su moji politički protivnici, ali to ne znači da su teroristi. Ali hajde da sačekamo, možda oni imaju nešto više sem tvrdnje Seljimaja“, rekao je Vučić.

TUŽILAŠTVO I MEDIJI Sumnje, i podelu u javnosti na one koji smatraju da je vest istinita i one za koje je to samo propaganda crnogorskih vlasti, trebalo je da razveje saopštenje crnogorskog tužilaštva. „Osnovano se sumnja da je početkom oktobra u Srbiji i Crnoj Gori formirana kriminalna organizacija, s ciljem uticaja na zakonodavnu i izvršnu vlast u Crnoj Gori. Sumnja se da je plan ove organizacije bio da u vrijeme proglašenja rezultata na parlamentarnim izborima, uz upotrebu oružja, napadnu okupljene građane ispred Skupštine Crne Gore i službenike Uprave policije, a da potom zauzmu prostorije Skupštine, s namjerom da proglase izbornu pobjedu određenih političkih partija. Takođe se sumnja da je plan kriminalne organizacije bilo lišavanje slobode premijera Crne Gore“, saopštilo je Specijalno državno tužilaštvo.

U beogradskim medijima pojavile su se interpretacije događaja koje u velikoj meri dezavuišu tvrdnje zvaničnika Crne Gore. „Novosti“, tako, saznaju iz bezbednosnih izvora da su crnogorski obaveštajci unapred pripremili klopku za bivšeg komandanta srpske Žandarmerije Bratislava Dikića, kako bi ga baš na dan izbora uhapsili. Prema ovim informacijama, Dikić je bio u Crnoj Gori potpuno nezavisno od kampanje i izborne trke, odnosno išao je u manastir Ostrog zbog lošeg zdravstvenog stanja. Ali na dan glasanja jedan od obaveštajaca crnogorske Agencije za nacionalnu bezbednost iskoristio je poznanstvo sa penzionisanim generalom srpske policije i odveo ga u jedno vojno skladište, gde mu je bila pripremljena zamka. Kao prilog ovom objašnjenju, pišu dalje „Novosti“, govori i to što zvaničnici u Podgorici do sada nisu pružili nijedan konkretan dokaz da je pomenuta grupa pripremala nasilno preuzimanje vlasti. Nisu objavljene ni fotografije skladišta i naoružanja koje je Dikić tobože planirao da upotrebi.

Beogradski „Blic“, takođe tvrdeći da je čitava priča izrežirana, ide pak drugačijim putem od „Novosti“ i tvrdi da je Bratislava Dikića, u stvari, angažovao državnih vrh Crne Gore i isplatio mu 100.000 evra kako bi glumio teroristu. „Sigurno je, međutim, da je akcija svima trebalo da deluje kao scenario srpskih opcija, prvenstveno što se za Dikića vezuju radikalni prosrpski stavovi. Upravo to je i trebalo da bude garant da pojavljivanje ’terorista’’ nema veze sa državnim vrhom“, piše list.

Najdalje u osporavanju hapšenja, a možda i najubedljivije, otišao je jedan od čelnika opozicionog Demokratskog fronta Marko Milačić, objavljujući video-snimak na kom se jasno vidi kako uhapšeni „terorista“ samo fingira da ima lisice na rukama. Na snimku koji je Milačić objavio na svom profilu na Fejsbuku vidi se kako jedan od uhapšenih najpre drži ruke iza leđa u položaju tipičnom za vezanog lisicama, da bi, pri ulasku u policijsku maricu, samo spustio ruke pored tela, očigledno nesputan.

Imajući sve ovo u vidu, ne čudi što je bivši šef srpske Vojnobezbednosna agencije Momir Stojanović ovdašnjim medijima izjavio da je (pred)izborno hapšenje predstavljalo puko medijsko spinovanje, odnosno pokušaj crnogorske vlasti da poruči narodu da spoljni faktor želi da im kreira političku scenu i da je zato potrebno da podrže aktuelnu vlast.

Komentarišući za „Sputnik“ izjavu lidera opozicionog Demokratskog fronta Andrije Mandića, da je general Dikić u dobrim odnosima sa bivšim šefom crnogorske policije Veselinom Veljovićem (o tome svedoči činjenica da je Božina Banović, otac komandanta Specijalne terorističke jedinice Mirka Banovića, angažovan kao advokat Bratislavu Dikiću. Inače, Mirko Banović je dugo bio šef obezbeđenja Veselina Veljovića, nekadašnjeg direktora Uprave policije) i sa Vladimirom Bebom Popovićem, koji važi za spin-doktora Mila Đukanovića, Stojanović kaže da je to samo potvrda njegovih reči. „Da li možete da verujete da neki ozbiljni ljudi, ili neka ozbiljna država, može tako da ubaci građane da ruše ustavom utvrđeno uređenje u nekoj zemlji? Suviše je to neozbiljno i to je ono što govori o nedemokratičnosti aktuelnog crnogorskog režima i o njegovom pokušaju da se na sve moguće načine, pa i takvim spinovanjima, i dalje održi na vlasti“, kaže bivši šef srpske VBA.

U svakom slučaju, dani pred nama morali bi da nam donesu razrešenje. Ne samo ovog čudnog slučaja hapšenja „terorista“ iz Srbije već i međudržavnih odnosa nekad bratskih republika koji se preko ovog događaja prelamaju.