Digitalizacija poslovanja osiguravača

21Piše Aleksandar Đoković

Zbog čega digitalna transformacija i brzo prilagođavanje savremenim trendovima više nisu stvar izbora već uslov opstanka na tržištu i jedini način za rast prodaje

Da bi jedna kompanija bila uspešna i imala prednost u odnosu na konkurenciju, mora da prati i primenjuje savremene principe poslovanja. To pravilo važi i za celu industriju, u ovom slučaju industriju osiguranja u odnosu na razvijena tržišta. Bez primene modernog načina poslovanja i savremenih trendova, nema napretka. Karakteristika razvijenih tržišta osiguranja jeste primena savremenih IC tehnologija. Jednostavno, savremeni pristup klijentima i interna organizacija više se ne mogu zasnivati na primeni zastarelih IT metodologija. Zato se i postavlja pitanje šta je digitalizacija i koliko društva za osiguranje koja posluju na tržištu Srbije prate svetske trendove. Ta tema je i izazvala najviše pažnje na nedavnom skupu IT stručnjaka „IBTF 2016“ koji je organizovalo Udruženje osiguravača Srbije.

PREDNOSTI ZA KOMPANIJU Digitalizacijom poslovanja kompanija stiče prednost u odnosu na konkurente i ostvaruje velike uštede, materijalne i u ljudskim resursima jer određeni, do tog trenutka svakodnevni poslovi, postaju suvišni. Tako „oslobođeno“ radno vreme i finansijska sredstva mogu da se preusmere za edukaciju zaposlenih za neke nove veštine koje su sada potrebnije kompanijama.
S druge strane, digitalna transformacija omogućava klijentima da komuniciraju sa kompanijom potpuno drugačije. Jasno je koliko je internet komunikacija dostupna, s obzirom na raširenost primene pametnih telefona i tableta. Internet danas može da se koristi gotovo uvek i svuda. Spoj ta dva segmenta daje neograničene mogućnosti za distribuciju informacija o proizvodima i širenju prodajne mreže.
Upravo u tome počiva neophodnost bržeg razvoja digitalne transformacije u segmentu prodaje različitih proizvoda osiguranja. U prilog tome idu i nove mogućnosti koje se sada daju malim i srednjim kompanijama s malo zaposlenih i malim novčanim sredstvima. Dobrom idejom i internet prodajom, te „male“ kompanije mogu da postanu ozbiljni konkurenti daleko većim kompanijama, koje u poslovanje i marketing ulažu znatno više. Možemo, dakle, zaključiti da digitalna transformacija i brzo prilagođavanje savremenim trendovima više nisu stvar izbora već uslov opstanka na tržištu i jedini način za rast prodaje.
Međutim, digitalna transformacija je sve samo ne lak proces. Da bi se ona izvela, nije dovoljno samo primeniti savremene informatičke metode već i promeniti svest zaposlenih. To nije lak proces jer digitalna transformacija utiče direktno na internu organizaciju, kroz definisanje potrebe za novim radnim mestima, ali i gašenjem postojećih. Da bi se to sprovelo, potrebno je zaposlenima predstaviti prednosti novog načina poslovanja i omogućiti im sistemsku edukaciju kako bi mogli da pronađu svoje novo mesto u novoj organizaciji.
Za potrebe prelaska na digitalno poslovanje neophodno je prethodno definisati strategiju daljeg razvoja, koja bi, osim navedenog, definisala i korake u uvođenju nove tehnologije, a kako se u tom procesu ne bi izgubio kontakt s klijentima. Novu tehnologiju treba predstaviti i zaposlenima ne bi li se otklonile eventualne nedoumice i strahovi, te dobila njihova podrška.
Ne postoji striktan model implementacije digitalne transformacije zbog velikih razlika između vrsta delatnosti i potreba u čijem cilju se ona sprovodi, kao i u postojećoj organizacionoj strukturi preduzeća. Takođe, pre početka, neophodno je razmotriti zakonske regulative, posebno one koje se odnose na korišćenje ličnih podataka građana. Ali bez obzira na izazove, u kreiranju strategije digitalne transformacije treba voditi računa o četiri segmenta: razvoj kompanije na internetu – kako bi se klijentima obezbedile dostupne informacije o proizvodima i servisima kompanije; povezivanje internih aplikacija i poslovnih procesa na internet servisima; dvosmerna kolaboracija s klijentima i dobijanje dozvole od klijenta da se njegove aktivnosti na veb-stranici i sl. mogu prikupljati i obrađivati za potrebe unapređenja servisa. Sve to treba integrisati u jedinstven informacioni sistem, kako bi se nad podacima koristili različiti alati za predikciju i analitiku prema tipu i ciljevima poslovanja.

JEDAN „ŠKOLSKI PRIMER” Udruženje osiguravača Srbije je u sklopu primene zakona u oblasti autoodgovornosti, odluka NBS i poverenih javnih ovlašćenja, a kroz polje informatike, projektovalo, implementiralo i vodi Informacioni centar. Cilj je efikasnije ostvarivanje prava na naknadu štete nastalih upotrebom motornih vozila i zbog primene bonus/malus sistema.
Prema arhitekturi, naš Informacioni centar je „školski primer“ digitalizacije poslovanja zajedno s njegovom jedinstvenom bazom podataka po Big Data modelu, u kojima se nalaze podaci za sva osigurana vozila u Srbiji. Taj sistem koriste sva društva koja obavljaju delatnost osiguranja od autoodgovornosti. S takvim informatičkim pristupom stekli su se uslovi za mnoga unapređenja u oblasti osiguranja. Između ostalog, Udruženje je implementiralo efikasan sistema za otkrivanje prevara u osiguranju. Sistem predstavlja odličan primer digitalne transformacije s obzirom na to da su slučajevi prevara iz prakse digitalno transformisani i nad njima se primenjuju matematički algoritmi, koji obradom skreću pažnju operaterima na moguće prevarne radnje u osiguranju. Realizacijom digitalne transformacije kroz ovaj projekat, Udruženje osiguravača Srbije se svrstalo u sam vrh sličnih evropskih institucija u primeni savremenih tehnologija za potrebe osiguranja.

Autor je direktor
IC Udruženja
osiguravača Srbije