Višegradska EU konfederacija

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Četiri članice tzv. Višegradske grupe – Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska – ostatku Evropske unije ponudiće svoju viziju kulturne kontrarevolucije kojom će EU spasti od nje same

Premijeri Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske poručili su na 26. Ekonomskom forumu, održanom od 6. do 8. septembra u Krinjici na jugu Poljske, da Višegradska grupa koju čine ove četiri države ima detaljna rešenja i ideje koji će preurediti Evropsku uniju i približiti je Evropljanima, garantovati im bezbednost i prosperitet, a migracionu krizu rešavati izvan Starog kontinenta.

[restrictedarea]

VIZIJA NOVE EU Zajednička evropska vojska, uvođenje funkcije predsednika EU (koji bi komandovao vojskom), ekonomske reforme (sprovedene preko izmena osnovnih evropskih ugovora ili bez njih) i pomoć zemljama (na Bliskom istoku i u Africi) iz kojih dolaze izbeglice, glavni su među zaključcima višegradske četvorke o viziji nove, reformisane Unije bez Velike Britanije, pripremljene za samit Evropske unije 16. septembra u Bratislavi.

Predlozi zemalja V4 nisu formalni, neki nisu ni novi, ali sigurno će doneti vrlo zanimljive reakcije zapadnih članica EU. Evropska ideja i proširenje Unije nalaze se u dubokoj krizi. I to još od problema s evrom i bankrota Grčke pod teretom dugova, preko milionskog priliva imigranata do aktuelnog prekomponovanja nakon „bregzita“.

Sve to je dovelo do velikog otpora prema EU, nakon izbegličkog talasa došlo je do jačanja radikalne antimigrantske desnice u većini zemalja, a kriza evra lansirala je nove partije i leve i desne orijentacije, antisistemske u svojoj osnovi. Svi zajedno, ovi podsticaji znatno su oslabili etablirane stranke koje su decenijama vladale evropskim zemljama…

KULTURNA KONTRAREVOLUCIJA „U ’bregzitu’ vidim ogromnu šansu, mogućnost kulturne kontrarevolucije! Moramo da kažemo: nacionalne i verske vrednosti su ključne, treba ih negovati i braniti, treba to zapisati u evropskim dokumentima“, istakao je u Krinjici premijer Mađarske Viktor Orban, podvukavši doslovno u poslednjoj rečenici: „Potrebna nam je EU, ali ne bilo kakva!“

Lider vladajuće poljske konzervativne stranke PiS (Zakon i pravda) Jaroslav Kačinjski na istom forumu „bregzit“ je označio „plodom“ krize evropskog identiteta za koji su krivi Nemačka i njena kancelarka Angela Merkel (takođe prisutna na debati u Krinjici).

„Ako želimo da spasimo Evropu, moramo da sprovedemo reforme. Da budemo odvažni i da se ne plašimo. Poljska će u vrlo kratkom roku podneti takav predlog reformi. Nacionalni parlamenti moraju imati mnogo jaču poziciju od dosadašnje, a Evropska komisija mora da prestane da vodi politiku! Neophodna je i transformacija funkcionisanja briselskih institucija. Razvoj Evrope mora se osloniti na projekte koji nas spajaju, a ne dele. Treba uzeti u obzir i nužnost promene osnovnih ugovora“, rekla je poljska premijerka Beata Šidlo.

Slovački i češki premijeri Robert Fico i Bohuslav Sobotka u Krinjici su bili jedinstveni u oceni da – i ako se interesi država Višegradske grupe nisu svaki put poklapali, u njihovoj evropskoj politici (što je gotovo bez presedana) uvek je postojao visoki stepen saradnje i poverenja – a to je jedinstvena vrednost.

„Centralna Evropa danas je konkurentna i uspešna, ima vrlo izražen evropski identitet i Višegradska četvorka taj duh želi da proširi i na ostatak Starog kontinenta. Varšava, Budimpešta, Bratislava i Prag taj proces su započeli zajedno. Vreme je njihov saveznik, a pokazatelj da su na dobrom putu je i sve više evropskih država koje ih slede,“ istakli su Fico i Sobotka.

ORBAN OSOBA GODINE

Na forumu u Krinjici (manifestaciji sličnoj onoj u švajcarskom Davosu), Nadzorni odbor sastavljen od 33 člana (uglednih poljskih političara i ekonomista), titulu „osoba godine“ dodelila je Viktoru Orbanu. U obrazloženju nagrade saopšteno je da se mađarskom premijeru ovo najprestižnije priznanje uručuje zbog velikog uticaja na jačanje prostora Srednje Evrope u 2016. godini. Orbanu je u tajnom izjašnjavanju pripao 21 glas, a njegovom konkurentu, predsedniku Rumunije Klausu Johanisu, 12. Ovu titulu, od stranih državnika, do sada je dobilo troje – Vaclav Havel, Julija Timošenko i Žoze Manuel Barozo.

 

[/restrictedarea]