Predreferendumska razmišljanja

Dragomir Antonić 

Da se ne lažemo, braćo Srbi, ma gde živeli. Ne smeta njima Sveti Stefan, ne smeta 9. januar, smeta im Republika Srpska

Šta li je hrišćanski prvomučenik Stefan skrivio da ovih dana – „demokratska“ zapadna zajednica, neuki briselski nameštenici na dobro plaćenom radnom mestu u Sarajevu, američka ekselencija Skot, po majčinoj liniji iz Bečeja, mudroseri iz Beča, koji nisu u stanju godinu dana da izaberu svog predsednika, Žene u crnom, zaštitnici sveg neljudskog, nevladini strani agenti, i na kraju, kako mu samo ime kaže, životinja Bakir – hoće po svaku cenu ponovo posle skoro dve hiljade godina da ga kamenuju i ubiju.

[restrictedarea]

NAĐOŠE LAŽNE SVEDOKE Ko je bio Sveti prvomučenik Stefan? Monah Tadija zapisao je u Prologu sledeće: „Srodnik apostola Pavla i Jevrejin od onih Jevreja koji življahu po oblastima jelinskim. Beše Stefan prvi od sedam đakona, koje apostoli sveti rukopoložiše i postaviše na službu oko pomaganja sirotnih u Jerusalimu. Silom vere svoje Stefan činješe čudesa velika među ljudima.“ Dalje piše, kako iz čiste zavisti – ima toga danas širom sveta, primer Dilme Rusef u Brazilu, Madura u Venecueli – bogati pakosnici, videvši da neko pomaže ljudima iz čiste vere a ne zbog profita (kao današnji propali neolibralizam), „nađoše lažne svedoke i uzbuniše narod i starešine narodne protiv nevinog Stefana klevetajući ga kao da je hulio na Boga i Mojsija“. Po ubrzanom postupku su ga osudili, izveli van grada i kamenovali do smrti. Telo Stefanovo tajno uze i sahrani na svom imanju Gamalil, knez jevrejski. Tako je završio ovozemaljski život prvi mučenik posle Hrista koji je stradao zbog hrišćanske vere pre nego što se preselio u Božje carstvo.

Jasno je da Sveti Stefan nije bio Srbin, još manje Rus, a hrišćanstvo tad nije bilo podeljeno na pravoslavne i ostale. Zato je nejasno i malo čudno što svim satrapima navedenim u prvom pasusu smeta poštovanje jednog po poreklu Jevrejina koji je prihvatio hrišćansku veru i borio se za prava siromašnih. Sveti Stefan se slavi u celom hrišćanskom svetu. Praznuju ga u Beču, Londonu, Manili, Bogoti, Torontu, na Novom Zelandu. Gde god ima hrišćana, ime Svetog Stefana pominje se s ljubavlju i poštovanjem. Nikad SB Ujedinjenih nacija, Kongres SAD, Parlament u Engleskoj, nekorumpirana FIFA, organizatori parade pedera, radnik na crno u Srbiji Davežport, ama baš niko nije zatražio da se uspomena na stradanje Svetog Stefana zabrani ili izbriše iz kalendara. Samo je nazovi Ustavni sud BiH zaključio da pošto je 9. januar (Dan posvećen Svetom Stefanu) „u praksi i Krsna slava Republike Srpske, kao pravoslavni praznik vređa osećanja građana drugih veroispovesti“ (iz saopštenja advokata Slavke Kojić, skup Referendum u Republici Srpskoj – Demokratski odgovor na nedemokratske metode).

 

KO SE NAŠAO UVREĐENIM Zašto samo u Republici Srpskoj praznovanje Svetog Stefana vređa pripadnike drugih veroispovesti? Kako je utvrđeno da su rimokatolici, protestanti, pripadnici judaizma, baptisti, kalvinisti, budisti uvređeni zbog proslave ovog svetitelja?

Pojedinim se može učiniti da sam promašio temu. Da nije u pitanju Sveti Stefan već referendum! S tim se ne mogu složiti iz dva razloga. Prvi, jer referendum je, pored neprikosnovenosti privatne svojine, drugi stub na kome stoji „demokratija zapadne civilizacije“ i kako reče na pomenutom skupu Aleksandar Pavić iz Fonda strateške kulture: „Da li možete zamisliti da neko u bilo kojoj državi EU kaže da se referendum ne sme raspisati? Sme li iko u EU reći da je referendum nedemokratska forma izjašnjavanja.“ Drugi, ko sme unapred da kaže kako će se građani izjasniti? Šta ako građani kažu da ne žele da Stevandan, 9. januar, bude Dan Republike Srpske? Hoće ljudi, s prijateljima i kumovima, u svojim domovima da slave Krsnu slavu i ne bi da izlaze napolje tog dana. Nemoguće? Tako se tvrdilo i za „bregzit“. Hoće li u tom slučaju referendum biti demokratski? Kao što su posle glasanja „bregzit“ pokušali da ponove, jer je bio nedemokratski.

Da se ne lažemo, braćo Srbi, ma gde živeli. Ne smeta Sveti Stefan, ne smeta 9. januar. Smeta Republika Srpska, kako reče Mlađen Cicović, direktor Predstavništava Republike Srpske u Srbiji. Zato se od referenduma ne sme odustati. Ko ima pravo – neka izađe i glasa. Po svojoj savesti. Čuvajmo ono što su nam ostavili oni koji su državu Srpsku stvarali. Momčilo Krajišnik ju je odrobijao, Radovan Karadžić i Ratko Mladić su na robiji, Zdravko Tolimir, generali Đukić, Lisica i mnogi drugi su u nebeskoj otadžbini. Čuvajmo Republiku Srpsku, jer to neće niko umesto nas Srba učiniti, a ko se bori, njemu i Bog pomaže.

[/restrictedarea]