Ispovest razočaranog rimokatolika i malovaroški paradoksi

Piše Dejan Perišić

Protest grupe umetnika, na čelu s bivšim direktorom ustanove gde se izložba održava – nije organizovan povodom autora i njegovih dela već zbog unutarvaroške polemike o načinu vođenja kulturne politike Grada koji se kandiduje za evropsku prestonicu kulture

Kada čovek svoje umetničko delo nazove Nova religija ne možemo a da ne pomislimo da je imao nešto da objavi urbi et orbi. Neko novo učenje.

Kako je Novi Sad nazvan Srpska Atina, otuda i naši sugrađani, po nečemu, podsećaju na građane antičke Atine. „A, svi Atinjani i doseljeni stranci ni za šta se drugo nisu zanimali, nego da štogod novo govore ili slušaju“ (DAP 17, 21), rečeno je kao objašnjenje zašto su i Svetog apostola Pavla pozvali na Areopag da održi govor i iznese svoje, za njih, novo učenje. Pa ipak, razlika je u tome što je građane antičke Atine interesovalo značenje i smisao tih novih učenja i upravo ih je taj „nagon za Smislom“ navodio da se penju na Areopag, dok s druge strane nas, novovekovne Atinjane srpske, sam smisao ne interesuje mnogo. Važno je, tek, da vidimo šta je trend u svetu, šta je in, te da budemo viđeni na događajima gde se to prikazuje. Zato, valjda, i nemamo Areopag, već se susret sa svetskim novinama odvija u priobalju Dunava, gde se i nalazi Muzej savremene umetnosti Vojvodine.

Otuda se dogodila jedna čudna, reklo bi se paradoksalna situacija. Dejmijan Herst je najavljen kao „najprovokativniji umetnik današnjice“, a iz najave nismo mogli da zaključimo u čemu se ogleda ta provokativnost. Svi mediji su preneli doslovno i bez ikakvih komentara, uopšteno i šturo saopštenje za javnost „Britiš konsila“ i MSUV-a iz kojeg se moglo zaključiti da je reč o etabliranom „mejnstrim“ umetniku, ali ne i zašto je provokativan. Protest grupe umetnika, na čelu sa bivšim direktorom ustanove gde je izložba organizovana, bio je zbog unutarvaroške polemike o načinu vođenja kulturne politike Grada koji se kandiduje za evropsku prestonicu kulture, a ne zbog autora i njegove izložbe. Vođenje kroz izložbu Uroša Đurića bilo je otkačeno i zanimljivo predavanje u kojem se bavio društvenim okvirima bez kojih se ne može razumeti „fenomen Herst“, ali je i to predavanje veoma malo otkrilo značenje njegovih dela. Zbog toga moramo sami pokušati da pronađemo smisao stvaralaštva ovog „naj, naj, naj…“ svetskog umetnika „koji je prvi put“ u našem gradu.

[restrictedarea]

Smatramo da bi u tom otkrivanju trebalo poći od naziva izložbe Nova religija. Šta je to nova religija, te kakav je odnos prema „staroj“ religiji? Herst je razočarani rimokatolik. Po njemu religija „pomaže u popunjavanju čovekovih rupa, ali je u stvari i u tome razočarala“. Ne njeno mesto je došla nauka: „Veoma je zanimljiva cela ta ideja da nauka zapravo leči, da nekoga može i vaskrsnuti. To je nauka kao nova religija. Doslovno.“ Nauka se danas vrhuni u medicini, odnosno farmakologiji, kojoj je profit osnovni interes, te proizvodi lekove „od kojih bi trebalo da ozdravimo“. Što je svakako dvosmislen iskaz – da li od tih lekova postajemo zdravi ili bi trebalo od njih da se lečimo? „Možda se Marks prevario. Možda su opijati opijum za mase.“ Pitao je Šon O’ Hejgen, koji je radio dugačak intervju s autorom objavljenom u katalogu izložbe, a ovaj je uskliknuo – „Upravo tako, čoveče“! Zato je Herst cinično kritičan i prema nauci, baš kao i prema religiji i reklo bi se ozlojeđen zašto mase istom „slepom verom“ ne veruju u umetnost: „Ne shvatam zašto neki, ne preispitujući ni medicinu ni umetnost, u medicinu potpuno veruju a u umetnost ne.“

Herstova umetnost inspirisana je problemom smrtnosti i zato stavlja u jedan specifičan dijalog religiju, nauku i umetnost kao instrumente koji čoveku mogu pomoći u suočavanju s neizbežnim krajem. Ali da li ti „instrumenti“ uspevaju u svojoj nameni? „Verovanje – bilo u religiju, umetnost ili nauku omogućava (tek) formiranje AMORTIZERA KRHKOSTI i privremene prirode života i osigurava način života u seni smrti, od koje ne nudi nikakav stvarni beg“ (Endru Vilson – Nova religija). Ti amortizeri pomažu „da se smrtnost drži pod kontrolom, ali u isti mah ne mogu pomoći u suočenju sa smrću“ (Herst). „There’s No Way Out Of Here“ rekao bi jedan drugi pop-umetnik sa Ostrva. Zato, Herst zapravo traga za umetnošću kao novom religijom, koja bi mogla osmisliti čovekov život: „Ima nekih rupa u ljudima: u svakome, u meni. Rupa koju treba popuniti. Nekima tu rupu popunjava religija (i „stara“ i „nova“, prim. D. P.) a drugima umetnost. Ne mislim da je religija odgovor, ali pomaže. Na sličan način koristim umetnost za popunjavanje te rupe.“ Naglasak na tu religioznu dimenziju umetnosti koja rešava pitanje smisla života stavlja i pisac recenzije Endru Vilson: „Bez verovanja u umetnost raspršuje se bilo kakav osećaj smisla budući da je kroz inventivnost umetnosti i njene formalne strukture moguće prepoznati iluzije života.“ Herst pre svega želi da „ljudi mućnu glavom“. On ne daje gotova rešenja koja zapravo i nema. Sva ta Herstova „umetnička religioznost“ mogla bi se, paradoksalno, nazvati – vera u sumnju. Odgovori ne postoje a nada se nalazi samo u postavljanju pitanja: „Nema odgovora, ima samo pitanja, a ta pitanja, nadajmo se, mogu pomoći u pronalaženju puta kroz tamu“. Ovakav „izlaz“ neodoljivo podseća na naslov jedne od grafika na ovoj izložbi, koja se nalazi iznad improvizovanog oltara i predstavlja Duha svetog u vidu belog goluba – „Bleda nada u suočenju smrću“. Upravo bi to mogao biti i podnaslov celokupne izložbe. Što nije nimalo začuđujuće, jer šta je ostalo mučenom čoveku, naročito ako je odrastao u sistemu zapadnog hrišćanstva, osim neprekidnih pitanja, sumnji, cinizma kojim se pokušava preživeti u svetu koji je „brutalna močvara“, kako ga autor vidi. Pa ipak, mora mu se priznati da ima petlju. „Sviđa mi se da sebe izazivam na suočavanje sa nesuočivim“, priznaje Herst. Da li upravo zbog ovog umetnikovog priznanja možemo primetiti kako ostaje žal što se nije upoznao s pravoslavnim hrišćanstvom u kojem kao odgovor na pitanje smisla života i suočenja sa smrću odjekuju, duboko proživljene i opitom posvedočene, reči Svetog Serafima Sarovskog: „Hristos vaskrse – radosti moja!“?

[/restrictedarea] payday loan pay ps zaйmzaйm prostosročnый zaйm na kartu na dlitelьnый srok