Evropsko potapanje slovenačkih lađica

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović Mekina

Količina ulovljene ribe samo tokom poslednje decenije, otkako je Slovenija 1. maja 2004. godine ušla u Evropsku uniju – smanjila se za 80 odsto. Nije, međutim, problem u ribama

Iako ulov ribe predstavlja jedan od najzdravijih izvora sveže hrane, i iako Slovenija raspolaže morskim lovištem zahvaljujući Piranskom zalivu, podaci o protekloj ribarskoj sezoni otkrivaju pravu katastrofu. Slovenačko ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ishranu objavilo je da je prošlogodišnja berba plodova mora opala za 23 odsto u odnosu na, već lošu, prethodnu sezonu. Sva riba koju su slovenački ribari nahvatali lani predstavlja tek petinu ulova iz 2006. godine. Podaci su alarmantni jer se količina ulovljene ribe samo tokom poslednje decenije, otkako je Slovenija 1. maja 2004. godine ušla u Evropsku uniju – smanjila za 80 odsto. Nije, međutim, problem u ribama.

[restrictedarea]

BRISELSKE „VARALICE“ Propast slovenačkih ribara i industrije čija su bili uzdanica nije bio neočekivan – problemi su se, odmah posle osamostaljenja države, 1991. godine, samo nizali. Nova država, nove granice. Slovenački ribari su prognani iz svojih tradicionalnih lovišta kod obala Istre. Dobar deo Jadrana u kome su slovenački ribolovci do 1991. godine širili svoje mreže pripao je hrvatskim teritorijalnim vodama, dok je Piranski zaliv pretvoren u sporno područje, gde se slovenački i hrvatski morski vukovi međusobno sukobljavaju, ne samo verbalno. Jedni drugima uništavaju mreže i uzgajališta školjki, i na sve moguće načine miniraju posao. Slovenački ribari očekivali su da će ih političari iz Ljubljane zaštiti od aspiracija alavih komšija, a kada se to nije dogodilo, da će to učiniti bar briselska administracija posle ulaska države u EU. Ništa od toga.

Još pre svega pet godina morski privredni ribolov predstavljao je 80 odsto lova svih vodnih organizama u Sloveniji, da bi 2015. godine ta brojka spala na 57 odsto. Sve to je nasuprot očekivanjima prilikom ulaska države u EU; slovenački ribari su se nadali ekspanziji čim „padnu granice“ i Jadran postane „evropsko more“. Kada je Hrvatska ulazila u EU, slovenački pregovarači su se vratili iz Brisela i narodu obznanili veselu vest o postignutom odličnom dogovoru koji je „deo pravnog poretka Evropske unije“, te će slovenački ribari uskoro moći da love sve do Novigrada (Hrvatska). Usledio je demanti iz Zagreba – sve dok tinja spor sa Slovenijom oko granice na kopnu i moru, od dogovora nema ništa. Slovenija je uzvratila dvogodišnjom blokadom hrvatskih pristupnih pregovora s EU. Posle pritisaka iz Vašingtona i Brisela Slovenija je popustila, a Zagreb pristao da spor oko granice reši poseban Arbitražni sud u Hagu. Međutim, čim je postala član EU, Hrvatska je odustala od arbitraže i proglasila odluke suda u Hagu ništavnim. Pozive Evropske komisije da poštuje rad tog suda Hrvatska ignoriše.

 

TAKSA NA TUNU Jadran tako nije postao „EU more“, što je bilo pogubno za slovenačke ribare i od njih zavisne industrije; hrvatsko more im je i dalje zabranjeno lovište. Granice jesu „pale“, ali samo za tajkune i političku elitu. Hrvatska i Slovenija su već tri godine zajedno u EU, to bi trebalo da je područje bez granica, ali je ona još kako prisutna čak i na moru, gde slovenački ribari smeju da love samo u uskom pojasu nesumnjivo „slovenačkog teritorijalnog mora“. Da šarada bude potpuna, Brisel je slovenačkim ribarima obećao pomoć tako što im iz kase EU plaća da više ne love u Jadranskom moru. U praksi to znači da ne love više nigde. Veći deo para namenjenih u te svrhe odlazi na „smanjenje ribolovnog napora“. Prevedeno s novogovora briselske evrokratije, to znači da slovenački ribari dobijaju pare od EU ukoliko unište svoje ribarske brodove.

Kako bi ih ubedili da je to ispravan put, slovenački inspektori, u službi zakona EU, kažnjavaju ribare posebnim „negativnim poenima“ ako nemaju poreske blagajne za prodaju ribe iz čamca ili ako među ulovljenim ribama primete neku zalutalu od vrste za koju Slovenija u EU kasu nije uplatila novac za dozvoljenu „kvotu za ulov“. „Šta da radim ako omaškom u mrežu uhvatim tunu?“, to je danas glavna strepnja slovenačkih ribara. Njihovi preci su u zalivu kod Trsta lovili jata tuna sve od druge polovine prošlog veka, ali oni sad ne smeju. A ako se neka tuna „zaglavi“ u mreži slovenačkog ribara, eto derta, jer slovenački pregovarači u vreme pristupanja Slovenije Uniji nisu isposlovali „dozvoljene kvote“. Zato slovenački ribari ne smeju ni da primirišu tunu, pa ni u nesporno slovenačkom delu Piranskog zaliva. Slovenački pregovarači su propustili da se za to izbore tokom pregovora s Briselom, čak su „tu priliku snishodljivo, bez razmišljanja i slugeranjski – odbacili“ (ljubljansko „Delo“).

 

MUKE MALOG ČOVEKA Kao što je Brisel pre desetak godina diktirao zatvaranje i fizičko uništenje slovenačkih šećerana, tako se „pobrinuo“ da sada nestane i slovenačka ribolovna flota. „Ako bacite pogled na tri najveća slovenačka pristaništa, uočićete ’brigu’ EU za status slovenačkih ribara. Dotrajale, za plovidbu jedva sposobne barke, loše opremljene i neodržavane, sramota su za celu državu. One su ogledalo nesposobnosti i nenaklonjenosti EU politike. U Sloveniji 185 plovila imaju dozvolu za privredni ribolov i svega 60 pravih ribara, čija egzistencija zavisi od tog posla. Prosečna starost flote je 38 godina, jad i beda“, kaže za „Pečat“ Loredano Puzi, ribar iz Izole. I podseća da je Slovenija u boljim vremenima (uoči raspada SFRJ) imala čak dva broda duža od 24 metra. Oba su sada starija od 30 godina, pa se njihov vlasnik odlučio da uzme subvencije EU u cilju „smanjenja ribolovnog napora“, što znači da oba broda idu na – razrez.

Zvuči neverovatno da su šefovi Unije slovenačkim ribarima obećali 2,23 miliona evra pomoći pod uslovom da unište svoje brodove. Oko 20 ribara se već odlučilo za takvo „rešenje“ i zanat, koji se prenosio s kolena na koleno, obesilo o klin. Ali i tu vreba „varalica“, poput one kojom ribari love svoj plen: uslov za kasiranje evropskih para je da svaki ribar dokaže da je u godini pre „razreza“ svog broda zaista ulovio određenu količinu ribe i to upisao u brodski dnevnik. U suprotnom – ništa od novca. Ali ako ispune i taj uslov, čeka ih nova zamka – slovenačka država traži svoj danak, pa od sume, dobijene pod firmom „pomoći“ iz Brisela (za uništenje sredstava za rad), naplati 40 odsto na ime poreza; ni tu nije kraj, jer 10 odsto obećane svote ide za „uslugu“ uništenja brodica. Apsurd nad apsurdima je da tek kad sve to lepo podmire, mogu da očekuju isplatu u jednokratnom iznosu u kome EU učestvuje s 75 odsto, a Slovenija s 25 odsto sredstava. Tako slovenačka država prvo obeća četvrtinu sume „na ime pomoći“ i odmah naplati 40 odsto „na ime poreza“, što je prečica da prisvoji deo novca koji u tu svrhu daje EU.

Nije čudo da se „mali čovek“ posle ulaska u Uniju oseća prevarenim, rezigniran je Loredano. Paradoksalno, umesto da podstiče proizvodnju i preduzetništvo, EU postaje grobar tradicionalnih zanata i industrije. Brisel je za smanjenje ribolovnih flota u pomorskim državama EU poslednjih godina potrošio 1,67 milijarde evra. Pre toga, u vreme kada je Slovenija bila kandidat za članstvo, ribari iz Španije, Italije, Portugalije, Francuske, Nemačke… naveliko su obnavljali svoje brodice uz pomoć EU. Ali kada je Slovenija ušla u EU, pravila su odjednom promenjena, pa je novca za temeljnu obnovu brodova novih članica – nestalo. Posledično su slovenački ribarski brodovi „Droga 1“ i „Droga 2“ (kasnije prekršteni u „Riba 1“ i „Riba 2“), dužine 29 metara, „simbol nekadašnjeg jugoslovenskog i slovenačkog ribarstva“, u izolskom brodogradilištu isečeni u staro gvožđe i bačeni na otpad.

„To je torpedovanje slovenačkog ribarstva, industrije koja je nekada bila važna privredna grana. Zbog uslova koje nam nameće EU, ubuduće ćemo u slovenačkom komadiću mora ’gajiti’ još samo sportski ribolov. Perspektiva je crna, nema izgleda za opstanak slovenačkog privrednog ribolova. A pošto se Slovenija saglasila s takozvanom ’sredozemskom direktivom’, koja podstiče uništavanje brodova i preusmeravanje u druge ’aktivnosti’, to je poslednji ekser u mrtvačkom sanduku slovenačke privrede, iako bi ribari, da su dobili pristojan novac za obnovu flote, mogli da love ribu bar još 20 godina“, opominju „Slovenske novice“, uz lament da uništavanje ribarskih barki znači „kraj aktivnosti koja je hiljadama ribara i žena zaposlenih u ribarskoj industriji obezbeđivala koru hleba“.

[/restrictedarea] buy over the counter medicines onlaйn zaйm u petrovičabolьšoй zaйm na dolgiй srokzaйm 1000 bez otkaza