Sistem novog robovlasništva

ŽENE U AMERIČKIM ZATVORIMA

Trećina zatvorenica sveta kazne izdržava u SAD. Prema podacima Međunarodnog centra za proučavanje zatvora u Americi se iza rešetaka nalazi 201.200 žena, što je 8,8 odsto zatvorske populacije ove države. Na drugom mestu je Kina, koja u zatvorima drži 84.600 žena, odnosno 5,1 odsto svih robijaša. U celom svetu ima 625.000 zatvorenih žena i dece, a interesantno je da broj kriminalki u zatvoru raste na svim kontinentima

Za poslednjih 30 godina ženska zatvorska populacija u SAD uvećana je za više od 800 odsto, dok je u istom periodu broj zatvorenih muškaraca porastao za 416 posto, ukazuju podaci Fonda porodica protiv obaveznih zatvorskih minimuma. Istovremeno, broj presuda za teška krivična dela ne raste. Dve trećine zatvorenica je osuđeno za prekršaje. Oko 56 odsto žena je lišeno slobode na osnovu novog, ali problematičnog zakona o ratu protiv narkotika. Za bilo koju optužbu po novom zakonu moraju se izreći visoke kazne, bez obzira na vrstu prestupa. Pomenuti zakon ne omogućava da sudije ublaže kaznu, što dovodi do tragičnih rezultata. Oko 60 odsto zatvorenih žena su majke dece mlađe od 18 godina, tako da je rat protiv narkotika u stvari udario po ženama i porodici uopšte. Hilari Karis, izvršni direktor Mreže pravednog delovanja SAD iz Kentakija, zbog ovoga se zalaže za reformu krivičnog sistema i ističe da američko „krivično zakonodavstvo jednostavno nema smisla“.

Broj dece čije majke se nalaze u zatvorima od 1991. godine u SAD je udvostručen. Prema podacima Fonda porodica protiv obaveznih zatvorskih minimuma 380 majki na svakih sto hiljada žena, a većina osuđenica su Latinoamerikanke i crnkinje. Prema istom izvoru, čak 73 odsto zatvorenica su psihički bolesne, dok je kod muškaraca takva situacija u 55 odsto slučajeva. Takođe, brojne osuđenice imaju sidu.

[restrictedarea]

PRESTROG PRAVOSUDNI SISTEM Agresivni istražni postupci lakih prestupa samo su deo velikog problema preobraćanja dece u kriminalce. Ovo se posebno odnosi na decu obojene kože, rekla je izvršni direktor „Projekta o pravima ljudi za devojčice“ Malika Sada Sar. Neke od ovih devojaka su i žrtve trgovine ljudima. Devojčice mlađe od 13 godina uhapšene su zbog skitnje i prostitucije i umesto da im se pomogne, one su poslate u zatvore za maloletnike.

Ispostavilo se da je prauzrok svih problema nasilje u porodici. Neke devojčice su silovali članovi porodice i srodnici, a spas su videle ili u trudnoći s drugim muškarcima (ne bi li se venčali) ili bekstvu od kuće. Takođe, u izveštajima se navodi da su devojčice često osuđene na kazne u maloletničkim zatvorima „zbog nepoštovanja suda ili neadekvatnog ponašanja“. Među zatvorenim devojčicama je 14.000 „obojenih“, što je neproporcionalno učešću u strukturi stanovništva (belkinja je više).

Kada traumirane devojčice upadnu u sudski sistem, nemaju neophodnu podršku. „I niko se ne pita zašto se prema 14-godišnjim devojčicama odnose kao prema okorelim kriminalcima“, naglašva Sarova. Pošto prežive traumu, devojčice češće psihički obolevaju od dečaka.

Upravo broj devojčica u zatvoru ubrzano raste, a prema podacima nove studije „Projekta o pravima ljudi za devojčice“, Džordžtaunskog pravnog centra za siromaštvo i nejednakost i Fonda žena, to uvećanje se odnosi na male prestupe. Radi se mahom o skitanju i bekstvu od kuće, pri čemu 60 odsto odbeglih u poslednjih 20 godina čine devojčice, a to je povezano s nasiljem odraslih prema majci ili njima. Ministarstvo pravde SAD u jednom izveštaju je ukazalo da je trećina devojčica pred sudom ranije bila izložena silovanju ili batinanju. Nekoliko lokalnih (federalnih) istraživanja pokazalo je da je stanje mnogo gore od onog koje prikazuje Ministarstvo pravde SAD.

Rešenje problema američki eksperti vide u sledećem: potrebno je prestati s hapšenjem dece zbog prostitucije, te bežanja od kuće i uspostaviti sistem pomoći deci. Ali pitanje je da li je to moguće pošto se država na neki način obavezala privatnim zatvorima da će im isporučiti potreban broj žena i dece.

Naime, studija „Imigracioni zvaničnici prave tajne sporazume sa privatnim zatvorima da bi zatvorili više majki i dece“ iz juna ove godine pokazala je da Imigraciona i carinska policija SAD imaju ugovor s privatnim zatvorima o hapšenju majki i dece da bi se obezbedio „garantovani minimum“. Godine 2009. Kongres SAD je konstatovao da je Imigraciona i carinska policija privatnim zatvorima „obezbedila“ najmanje 34.000 zatvorenica, dok nova studija Centra ustavnog prava i Mreža kontrole uhapšenih ukazuje da je ovo povezano s ugovorima kompanija koje upravljaju zatvorima.

Prema ovom istraživanju, za koje su informacije mahom dobijene zahvaljujući Zakonu o slobodi informacija, „kvote“ su prisutne u 24 ugovora sa zatvorima, a one treba da obezbede na nivou federacije minimalno 34.000 majki i dece. Kako se pokazalo, 93 odsto tih majki i dece zatvorske kazne je izdržavalo u privatnim zatvorima.

Od 2014. godine masovno zatvaranje porodica u ove zatvorsko-vaspitne institucije postala je osnovna odlika Obamine imigracione politike, a posebno kada se radi o izbeglicama iz Centralne Amerike, pri čemu je većina njih stradala od nasilja i siromaštva upravo zbog politike SAD u tom regionu.

ZATVORI ILI KONC LOGORI? Kršenje ljudskih prava u ženskim zatvorima je više puta bilo predmet rasprave i osude organizacija koja se bave ovom temom u SAD, kao i dvopartijske (Demokratske i Republikanske partije) Komisije SAD za prava građana, pri čemu su neki od stručnjaka ove zatvore uporedili sa koncentracionim logorima za Japance tokom Drugog svetskog rata.

„I pored toga, Imigraciona i carinska policija SAD i dalje aktivno sarađuje s ovim kompanijama, čuvajući u tajnosti detalje ugovora“, rekla je glavna pravnica Centra ustavnih prava Gita Švarc.

Na drugoj strani najveće privatne zatvorske korporacije, poput „Džiogrup“ i „Si-Si-Ej“ pohvalile su se akcionarima „da im je profit skočio do nebesa“, a sve zahvaljujući saradnji s vlastima, koje im obezbeđuju sve veći broj zatvorenica.

U ovim zatvorima permanentno se organizuju štrajkovi glađu zbog neljudskih uslova, zbog prinuđivanja zatvorenica da besplatno rade, zbog odsustva pravne zaštite i nedostatka pijaće vode. Godine 2014. na svetlo dana izašle su informacije da u ovim zatvorima zatvorenice siluju, zapravo da je njihov prvi susret s novom sredinom organizovan tako da prođu silovanje, a žrtve su i devojčice.

Aleksandra Tuktamiševa objavila je ispovesti bivših zatvorenica, koje su u privatnim američkim zatvorima bile prinuđene da se bave prostitucijom u korist uprave. Čak su podnele tužbu protiv države Floride, jer su ih u zatvoru čuvari podvodili, silovali i ponižavali. Inače, ženski zatvor u Floridi je od 2015. najveći zatvor ove vrste u SAD. „U zatvorima caruje ozakonjena prostitucija. Čuvar me je uhvatio za glavu i rekao: ’Ti si moja’! To je bilo prvog dana. Potom sam prihvatila zatvorska pravila. Ako to ne učiniš, siluju te, pojedinačno ili grupno, što zavisi od stepena otpora i poniženja koje žele da prirede“, izjavila je medijima nedavno oslobođena Kristal Harper.

Bivša zatvorenica Nikol Kruz govorila je o noćnim posetiocima u ćeliji, tačnije posetama zatvorskih čuvara, koji su preko kamera birali žrtve: zatvorenicama koje bi ušle u uži izbor preko zvučnika u sobi naređivali su da se skinu i šetaju, kleknu i pokazuju intimne delove u kameru itd., a potom bi dolazili po odabrane i odvodili ih da pruže seksualne usluge nekim muškarcima. Posle svega, američki novinari su pokušali da dobiju informacije i iz zatvora u Floridi, ali uprava je odbila da razgovara na ovu temu.

[/restrictedarea]