ZONA SUMRAKA – Politički korektna mržnja

Piše FILIP RODIĆ

Ceo liberalni establišment Amerike, ali i dobrog dela ostatka sveta, bučno je ustao protiv Donalda Trampa u okviru kampanje Stop hate, dump Trump (Stop mržnji, odbaci Trampa). I sada, kao i toliko puta pre, pokazali su da vide „trn u oku brata svoga, a balvan u svom ne vide“, da njihova mržnja prevazilazi onu koju vide kod svojih neistomišljenika, odnosno neprijatelja

Svedoci smo kako Tramp podstiče na mržnju protiv muslimana, imigranata, žena, osoba s invaliditetom. Videli smo kako pokazuje opasne tendencije koje su pretnja osnovama demokratije“, navodi se u peticiji protiv Trampa koju su potpisale mnoge poznate ličnosti od glumca Denija Glovera, preko političkog aktiviste i reditelja Majkla Mura, do lingviste i filozofa Noama Čomskog. „Zaklinjemo se da ćemo na svaki mogući način govoriti protiv politike mržnje i isključivosti koju on predstavlja“, dodaje se u peticiji, i kao prvi primer Trampovog „govora mržnje“ sledi citat: „Kada nam dolaze ljudi iz Meksika, ne dolaze nam najbolji. Dolaze ljudi koji imaju mnogo problema. Oni donose droge, oni donose kriminal, oni su silovatelji.“ Trampu se, zaista, može svašta zameriti, ali da u ovoj rečenici ima mržnje, čista je fabrikacija. Nije rekao da su svi Meksikanci kriminalci, ali je istina da se mnogi koji dolaze u SAD bave kriminalom. Tramp u ovoj rečenici nije generalizovao, dok Monika Nalepa jeste, napadajući Trampa u ime liberalnog establišmenta u svom tekstu u Vašington postu. Pišući o sličnostima govora koji je pred Republikanskom strankom održala Trampova žena Melanija i obraćanja Mišel Obame tokom prošlih izbora pred demokratama, Nalepa je Melaniju i sve s istoka Evrope nazvala „varalicama“ i „plagijatorima“.

[restrictedarea]

Pod naslovom „Melanija Tramp i kultura varanja u istočnoevropskim školama“, Nalepa je iznela čitav niz laži i stereotipa koji bi se mogli podvesti pod „(ne)kulturni rasizam“. „Iako nije diplomirala na Univerzitetu u Ljubljani, mahom se obrazovala u periodu posle pada komunizma u Istočnoj Evropi. U postkomunističkom obrazovnom sistemu često je teško razlučiti liniju između originalnog rada i plagijata“, navela je ona dodajući da se u Istočnoj Evropi prepisivanje i varanje „podstiče“. Pre svega, da je Nalepa, inače vanredni profesor političkih nauka na Čikaškom univerzitetu, dobronamerno pristupila ovoj temi, a ne u skladu sa unapred zacrtanim zaključcima i željom da ponovi i učvrsti stereotipe o lenjosti i nesposobnosti istočnih Evropljana (čitaj Slovena), i da je temeljna u svom istraživanju, kao što se od akademskih ličnosti očekuje da to budu, raspitala bi se i shvatila da je Melanija, rođena 1970, svoje srednje obrazovanje završila najkasnije 1989, dve godine pre raspada SFRJ i urušavanja ondašnjeg socijalističkog sistema, pa nikako nije mogla da se školuje u „postkomunističkom sistemu“. Ne možemo pisati o školstvu u Poljskoj ili Mađarskoj u ono vreme, ali vrlo dobro znamo da naš obrazovni sistem, koji nije idealan, posebno tada nije zaostajao za zapadnim, naprotiv. Svedok toga je i autor ovog teksta koji je polovinu svog školovanja proveo u Francuskoj. Da ne pričamo o tome što je varanja i prepisivanja bilo i tamo i ovde, ali to nije niti problem, niti pitanje školskog sistema.

Sličan „(ne)kulturno rasistički“ pristup imala je i kolumnistkinja magazina Slejt Rebeka Šuman, koja je, između ostalog, napisala da Melanijin plagijat „nije neuobičajena stvar kod individua koje dele njeno (istočno)evropsko vaspitanje“ i to potkrepila raznoraznim statistikama.

U oba teksta uočljiva je generalizacija kojom desetine miliona ljudi čitavog regiona, gde se nalaze vrlo raznolike zemlje, pokušavaju da predstave nazadnim, neznalicama i varalicama. Oba teksta su puna poluistina i gotovo karikaturalnih prikaza društava o kojima su autorke izgleda učile iz hladnoratovske američke propagande makartijevskog tipa (uprkos tome što je Nalepa rodom iz Poljske, gde je jedno vreme i studirala, ali mnogo posle pada komunizma).

Ovo je, nažalost, samo jedan od primera govora mržnje i diskriminacije koji zapadnom liberalnom establišmentu ne smeta i koji nam po ko zna koji put pokazuje dvostrukost njihovih standarda. Neprihvatljivo je za jednog „desničara“ da kaže da su osobe koje dolaze u SAD iz Meksika „ljudi s problemima“ (oni bez problema nemaju razloga da napuštaju svoju domovinu), ali je potpuno prihvatljivo nazvati „plagijatorima“ i „varalicama“ čitav region i čitav splet nacija. Isto tako, svim ovim ljudima toliko otvorenog uma da im je, po svemu sudeći, mozak odlepršao, nije sporan govor mržnje koji, na primer, širi njihova izborna miljenica – Hilari Klinton. Podsetimo samo na njene reči i radost koju je osetila kada je čula vest o brutalnom ubistvu bivšeg libijskog lidera Moamera Gadafija – „Došli smo, videli smo, on je umro.“

[/restrictedarea]