Iscelitelj iz Kremlja

Milorad Vučelić / glavni urednik

Poznato je da Rusija polako, ali energično isceljuje svet od nepravdi i surovog diktata jedne velesile koja već tri decenije, uglavnom silom, a ređe milom, radi po svetu šta joj i kada joj padne na pamet. Bolesni se, prirodno, raduju pomoći u ozdravljenju, a oni koji seju bolesti, bombe i zaraze ozbiljno se ljute. Dakle, to jeste poznato, ali nepoznato je ono čime je medijski nedavno bila zasuta srpska javnost, pa su njoj, ali i celom svetu, nametnuta bila neka šokantna pitanja koja sada, u nastavku teksta, navodimo.
Da li je predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin samo običan lekar ili specijalista? Da li je on bioenergetičar, travar, nutricionista ili pak upražnjava neku drugu granu alternativne medicine? Gde Putin ordinira i da li je tačno da mu je ordinacija u samom Kremlju, ili je u njegovoj rezidenciji, te da li se pregledi i dijagnosticiranja odvijaju uvek pred televizijskim kamerama? Kojim danima prima pacijente i ko izdaje upute za pregled kod njega? Bavi li se ruski predsednik bilo čime drugim osim medicine i obavlja li on bilo kakav državnički posao?
I na kraju krunsko pitanje: od čega boluje srpski premijer Aleksandar Vučić, obavlja li i on neki državni posao i brine li on o bilo čemu drugom sem o sopstvenom zdravlju? Jer da ne boluje od nečega, zašto bi se u Moskvi sretao sa poznatim isceliteljem Putinom i o čemu bi njih dvojica pričali ako Putin nije lekar, a Vučić nije oboleli? Pa, neće se valjda sa Putinom pričati o najvećim državnim pitanjima i geopolitičkim problemima Balkana i o položaju Srbije! Zna se gde se i sa kim se o tome priča!
Lako je pogoditi da su u dobrom delu naših medija ova pitanja postavljena posle susreta Putina i našeg premijera Aleksandra Vučića u Moskvi. Zabavljeni i naprosto preokupirani traganjem za odgovorima na ova pitanja, ni urednici ni direktori javnog televizijskog servisa nisu našli za shodno da izveštaj o državnom susretu na najvišem nivou uvrste na centralno mesto u informativnim emisijama. Malo je falilo pa da se ovaj izveštaj svrsta u neku specijalizovanu emisiju o zdravlju.
Ukratko, da nije bilo reči o Vučićevoj navodnoj bolesti i navodnom pregledu, brojni mediji u Srbiji ne bi se ni bavili susretom Putin–Vučić. Ali to je samo deo istine.
Opšte je poznato da na hiljade basnoslovno plaćenih analitičara i kremljologa dosad nisu predvideli nijedan bitan Putinov politički i državni potez, kao i to da su se baš svaki put njihovi političari našli zatečeni onim što su on i Rusija učinili. Iz celog sveta nisu to mogli da učine, ali su zato naši analisti i urednici medija lako i brzo proniknuli u Putinove naume. Putin je, naime, po njima, primio Vučića sa spiskom predloga za sastav srpske vlade i nije se zadržao samo na ministrima nego je zašao i u dubinu i predložio i neke državne sekretare i niže činovnike u određenim ministarstvima. Intimno je priznao Vučiću da ne može prosto da zaspi a da ne stavi neko ime na spisak i na taj način olakša Vučiću posao. Tako, kaže Putin, pukne mu dan i pošto nema naročitog posla, a po našoj narodnoj poslovici besposlen pop i jariće krsti, on kadruje po Srbiji i pomaže Vučiću, a pri tome još želi da sve to obznani pred televizijskim kamerama. Tako je mic po mic Vučiću sastavio i izdiktirao sastav cele vlade, što srpski premijer, kao poznati neradnik, inače obožava.
Šalu na stranu, ako je o šali uopšte reč, najveći deo političke javnosti i medija u Srbiji učinili su sve da usitne i minimalizuju ogroman značaj susreta našeg premijera sa najvećim državnikom vremena u kojem živimo, o čemu se podrobnije možete informisati iz teksta Nikole Vrzića „Poruka Vladimira Putina“ u ovom broju „Pečata“.
Ovim povodom nisu izostali ni više nego neobični, ali karakteristični komentari jednog od izbora do izbora preletača poslanika koji se još uvek izdaje kao nezavisni analitik. On je uporno prebacivao srpskom premijeru odsustvo ruske podrške i na tom odsustvu pokušavao da gradi i ujedinjuje patriotski opozicioni blok. Imao je pretenzije, ovaj naš poslanik, da poput Marksa nekada, sada sačini Manifest patriotskog bloka. Ni manje ni više. Ruski faktor je bio visoko pozitivno vrednovan i značajan, a njegovo učešće i prisustvo na Balkanu i u Srbiji od bitne važnosti. Pomislio bi neko da iza toga stoji ozbiljan uvid i vrednosna procena zasnovana na nekoj metodološkoj aparaturi a iznad svega i nekakvo čvrsto uverenje. Međutim, naš novopečeni poslanik i analitik ujedinitelj sada se oseća izneverenim – od Rusije i Rusa. Putin se sreo sa Vučićem i na taj način ga podržao a izneverio njega – Đorđa Vukadinovića. Neka je to od najveće ili velike koristi za Srbiju, ali Rusi i Putin nisu ispunili njegova očekivanja i moraju se strpati u koš loših. I ne samo to, Putinova podrška je sada samo razlog da se, i bez njihove pomoći, sruši Vučić, a nikako šansa da se preispita vlastiti stav, izvrši analiza prilika i ustanovi moguća greška u zaključivanju.
Bageri i fantomke u Savamali sa pravom izazivaju pažnju i javni interes i traže zvanično razrešenje. To pravo je nepobitno.
Nevolja je u tome što u toj brizi za dešavanja u Hercegovačkoj ulici u Beogradu prednjače oni koji su na početku ovog milenijuma bagerom, rušenjem i paljenjem Skupštine Srbije, kao legalno podignutim objektima, obeležili svoj dolazak na vlast. Nad fantomkama se najviše zgražavaju oni koji su ih navukli ogrezlim kriminalcima da bi oteli ili likvidirali dojučerašnjeg šefa države. Zbog njih i njihovih nedela koje su još nazivali „revolucijom“ nas i danas progone aveti dvehiljaditih a ne devedesetih. Zapadne li ih, ponovo će dozvati i bagere i fantomke ne bi li realizovali projekat zvani „6. oktobar“. Zapadne li ih, ponovo će podići i zloglasnu crnu Soroševu pesnicu na sve one koji su bili i ostali za pravnu državu i vladavinu zakona i institucija. Treba samo gledati sa koliko nepoštovanja i nipodaštavanja današnji isterivači pravde poslednjih godina govore o srpskom Ustavu, pa će njihova iskrenost u zalaganju za pravnu državu i poštovanje ustavnog poretka biti jasnija.