Hrvatski pucanj u sopstvenu nogu

Piše Slobodan Ikonić

Za otvaranje pregovaračkog Poglavlja 23 Srbija neće morati da promeni nijedan od zakona, što je Hrvatska tražila

Stara istočnjačka poslovica kaže: „Kad se sa nekim svađaš, ostavi mesta i za pomirenje.“ Malo je verovatno da je Hrvatska sledila ovu maksimu kada je napokon prelomila i na sastanku ambasadora zemalja članica EU, na čijem dnevnom redu se nalazilo i pitanje otvaranja Poglavlja 23 u pregovorima sa Srbijom, ove srede konačno povukla svoju blokadu, dostavivši pisanu saglasnost u korist konsenzusa svih 28 zemalja članica, neophodnog za proces otvaranja pregovora sa Srbijom. Biće da su hrvatskom popuštanju kumovale moćne članice EU, pre svih Nemačka, jer je Srbija u ovom momentu važna za EU kao nekakav dokaz da priča o proširenju nije definitivno sahranjena, a sigurno je i da nisu za potcenjivanje ni srpski diplomatski napori, naročito odlazak premijera Aleksandra Vučića u Moskvu, što je čelnike EU navelo da ubrzaju i pooštre pritisak na Hrvatsku.

[restrictedarea]

HRVATSKA BLOKADA Kao što je poznato, Hrvatska je do sada u dva navrata blokirala otvaranje Poglavlja 23 u pregovorima Srbije o članstvu u EU. Prvi put se to dogodilo 8. aprila, a onda i 4. maja. Oba puta evropske zemlje žestoko su negodovale zbog takvog poteza Hrvatske i njenih zahteva Srbiji da ukine svoju (regionalnu) nadležnost u procesuiranju ratnih zločina, da hrvatskoj manjini garantuje poslanička mesta u Skupštini Srbije, i da poboljša saradnju s Haškim tribunalom.

Hrvatska je naročito insistirala na ukidanju nadležnosti Srbije za procesuiranje ratnih zločina izvršenih na teritoriji cele bivše Jugoslavije. Saša Obradović, pravni zastupnik Vlade Srbije u Hagu, izjavio je tim povodom da je težnja da se ovaj član našeg zakona ukine došla u vreme kada se završavao spor između Hrvatske i Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu; tada su, naveo je, hrvatski državni organi mogli da vide koliko podataka srpska strana poseduje o zločinima izvršenim na teritoriji Hrvatske prema „licima koja su bila srpske etničke pripadnosti“. Da nema pravnog osnova za brisanje člana o nadležnosti srpskog tužilaštva ocenio je i profesor Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu Milan Škulić. „Ono što Hrvatskoj smeta je više vezano za političke aspekte, a to je što Srbija ima mogućnost da sudi i za zločine učinjene u Hrvatskoj tokom građanskog rata“, rekao je Škulić, uz ocenu da Hrvatska preteruje i greši u svojim zahtevima jer, kako je naveo, zaboravlja da se najviše zločina dogodilo na teritoriji bivše Jugoslavije u vreme kada Hrvatska nije ni postojala kao posebna država. Hrvatskoj, kako je podsetio, nije nimalo smetalo što se nadležnost, koju sada osporava, primenjivala za zločin na Ovčari prema optuženima (srpske nacionalnosti) koje je Odeljenje za ratne zločine u Beogradu osudilo na stroge kazne. Škulić u Hrvatskoj ne vidi volju da se suoči sa zločinima sopstvenih državljana jer „ono što je za nas građanski rat, za njih je domovinski rat… Zbog toga bi se postavilo pitanje ko bi sudio počiniocima zločina, ako sud u Beogradu ne bi više mogao da sudi“, naveo je profesor i zaključio da Hrvatska insistira više na političkim nego na pravnim razlozima i „koristi svoju poziciju u EU da svoje političke događaje odene u tobož pravno ruho i tobož evropske standarde“.

 

1217 i 1804. godina Tek, skoro dvomesečna igra oko hrvatske blokade svoje ubrzanje je dobila uoči ovonedeljnog sastanka ambasadora EU u Briselu. Prvo je hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Miro Kovač izjavio da se došlo blizu rešenja u vezi blokade pregovora Srbije sa Evropskom unijom. Dan kasnije iz Evropske komisije je poručeno da optimizam hrvatskog ministra Mira Kovača predstavlja dobar signal i moguću indikaciju napretka, što je evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han potvrdio izjavom da je pronađeno rešenje za otvaranje Poglavlja 23 u pregovorima Srbije sa EU, do kraja juna.

Ali ne lezi vraže. Hrvatski ministar odmah potom žustro demantuje tvrdnju evropskog komesara da je dogovor postignut, uvodeći u igru školsku terminologiju po kojoj Srbija treba tek „da položi prijemni ispit“, da bi dan uoči sastanka Kovač čak i proglasio pobedu jer je Hrvatska osigurala da njeni zahtevi uđu u pregovarački proces Srbije i EU. Nasuprot tome, u Beogradu kao da nije bilo dileme u ishod dvomesečne hrvatske pakosne zavrzlame. Mi­ni­star prav­de Ni­ko­la Se­la­ko­vić, povodom otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja, smireno je izneo očekivanje da će „ne­ko ume­ti da ce­ni ono što je Sr­bi­ja ura­di­la na tom pla­nu“. „To je unutrašnja stvar EU i nekih njenih država članica. Oni neka se time bave, a mi ćemo se baviti svojim poslom, graditi svoju zemlju, raditi za nju i građane“, rekao je novinarima, ne propuštajući priliku da se osvrne na izjavu hrvatskog šefa diplomatije Mira Kovača o polaganju ispita, rekavši da je Srbija „svoje fakultete završavala još od 1217. (krunisanje prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog) i od 1804. (Prvi srpski ustanak), boreći se za vrednosti hrišćanske Evrope, na teritoriji koja se danas naziva Zapadnim Balkanom“.

Na kraju, ove srede postignuto je rešenje koje je za Hrvatsku povoljno utoliko što ne predstavlja baš potpuni poraz njenih zahteva. Srbija neće morati da menja svoj zakon o procesuiranju ratnih zločina, već je nađena formulacija po kojoj Srbija ne treba da koristi taj zakon na diskriminatorski način i treba da izbegava konflikte pravosuđa u procesuiranju ratnih zločina. Takođe, od Beograda se neće tražiti ni donošenje novog Zakona o nacionalnim manjinama, nego će se insistirati na poštovanju postojećeg zakona, a prema proceni Brisela, Beograd već sarađuje u dovoljnoj meri s Haškim tribunalom i o tom uslovu Zagreba i ne treba raspravljati.

Doduše, uz otklanjanje hrvatske blokade nije došlo i do momentalnog otvaranja tog poglavlja. Srbija je pozvana da dostavi svoje pregovaračke pozicije za poglavlja 23 i 24, nakon čega će na nivou radne grupe Saveta EU, koja se bavi zemljama u procesu pristupanja EU, biti usaglašena i zajednička EU pregovaračka pozicija za ova poglavlja. Tek nakon toga Savet ministara opštih poslova EU na sastanku u Luksemburgu treba da zvanično da „zeleno svetlo“ za otvaranje poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima Srbije. Očekuje se da to bude do kraja juna.

ZLOSTAVLJANO DETE Hrvatskoj je, inače, ove srede stigao još jedan evropski šamar zbog njenog odnosa prema Srbima. Savet Evrope, naime, saopštio je da talas nacionalizma i političke radikalizacije negativno utiče na nacionalne manjine u Hrvatskoj, posebno u oblastima teško pogođenim sukobima iz 1990-ih godina. SE je upozorio da je govor mržnje u porastu, kao i da je postao prihvatljiv u medijskom i političkom diskursu. Posebno se ukazuje na prepreke za ekonomsku integraciju povratnika koji su napustili svoje domove u vreme sukoba od 1991. do 1995. godine, uključujući prepreke za dobijanje državljanstva…

Koliko takvo ponašanje Hrvatske prema Srbima i Srbiji liči na „sindrom zlostavljanog deteta“, kako je to nazvao profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović? Liči li to na provincijalnu uskogrudost koju je prema Hrvatskoj svojevremeno demonstrirala Slovenija, blokirajući joj pristup u EU? U Zagrebu su takvo slovenačko ponašanje tumačili kao veliko moralno posrnuće Ljubljane, pa je Sabor posle toga izglasao posebnu deklaraciju kojom se obavezao da Hrvatska neće napraviti isti potez Srbiji. Na stranu što su čelnik HDZ-a Tomislav Karamarko i sadašnji ministar inostranih poslova Miro Kovač pre parlamentarnih izbora tvrdili da je Zoran Milanović upropastio odnose sa svim hrvatskim susedima, uključujući i Srbiju. Zašto je Karamarko odlučio da ovako drastično pokvari ionako slabe i mrzovoljne odnose sa Srbijom? Reklo bi se da u tome priličnu ulogu igra svađa u vladajućoj hrvatskoj koaliciji, kao i neuspeh Karamarka u zavođenju političke i ideološke hegemonije posle osvajanja izbora na domaćim temama, pa je potegao za onim spolja. U svakom slučaju, Hrvatska je u ovoj situaciji sebi „pucala u nogu“, ali to ne znači da će iz ove situacije izvući prave pouke. Kao i toliko puta u prošlosti, uostalom.

[/restrictedarea]