Fantom iz nuklearke

KO VLADA UKRAJINSKOM ENERGETIKOM

Piše  ZORAN  MILOŠEVIĆ

Stručnjaci za energetiku upozoravaju, povodom informacija da je fantomska privatna kompanija preuzela kontrolu nad nuklearnim centralama u Ukrajini, da onaj ko kontroliše 50 odsto državne električne energije kontroliše i svu privredu

Vlast u Kijevu razgnevila je sindikate i radnike energetskog sektora potezima koji, kako oni veruju, vode ka tome da se nacionalna kompanija „Energoatom“, pod čijom su nadležnošću nuklearne elektrane ove zemlje, proda novoj firmi obavijenoj velom tajne ZAO SP „Ukrelektrovat“.

Sindikat i radnici ukrajinskih centrala već su štrajkovali 26. aprila i 31. maja 2016. godine. Oko 2.000 radnika „Energoatoma“ planiraju, kako kažu, i napad na zgradu predsednika i premijera Ukrajine, jer su uznemireni i zbunjeni ćutanjem nadležnih, pri čemu javnost upozoravaju da može doći čak do nuklearne nesreće sa nesagledivim posledicama. Sindikalci misle da vlast radi na tome da se „Energoatom“ dovede do bankrota i proda. Kao argument za ove tvrdnje iznose predlog zakona podeljenog poslanicima Vrhovne rade (parlamenta) o prodaji „Energoatoma“ privatnom sektoru, pri čemu je ministar energetike hteo da prevari sindikat. Naime, sa zaposlenima i sindikatom ovog preduzeća pripremio je predlog novog zakona, koji su radnici prihvatili, a Radi je na usvajanje podneo neki drugi, potpuno izmenjeni. Taj predlog pak predviđa da ukoliko „Energoatom“ ne može da plati dugove, mora da proda deo akcija poveriocima kako bi izbegao zatvaranje. Sve, dakle, ide ka tome da nova i tajnovita kompanija postane vlasnik „Energoatoma“, čime bi stekla i kontrolu nad celokupnom nuklearnom energijom u Ukrajini.

[restrictedarea]

ODAKLE DUG „ENERGOATOMU“? Sindikat „Energoatoma“ misli da su dugovi prema ZAO SP „Ukrelektrovatu“ veštački stvoreni, tj. dugovi su sumnjivog porekla, pri čemu je ova kompanija neproverljiva, fantomska firma. Drugo pitanje je u čijem interesu „Ukrelektrovat“ radi?

Prema podacima ukrajinskih medija sve je počelo 1996. godine kada je „Energoatom“ potpisao ugovor sa ofšor-kompanijom iz SAD „Ej-Si-enerdži holding“ o dostavi nuklearnog goriva, pri čemu nije u potpunosti platio usluge. Ova firma je dugove „Energoatoma“ u iznosu od 100.000 dolara prodala 2000. godine kompaniji „Ukrelektrovat“ koja je dugovanja pokušala da naplati preko suda. Presudama brojnih sudova, pri čemu na ročišta pravni zastupnici „Energoatoma“ nisu ni pozivani, dug je sa kamatama naduvan na nešto više od pet miliona dolara. Godine 2012. sud je obavezao „Energoatom“ da plati ovu sumu, ali presuda nije mogla da se izvrši zbog moratorijuma na bankrotstvo „Energoataoma“. Januara ove godine ukrajinska Vrhovna rada je ukinula ovaj moratorijum, ali je predsednik Porošenko uložio veto na ovaj zakon. Posle toga „Ukrelektrovatu“ je uspelo da zapleni račune, tj. novac kompanije.

Ukrajinski sindikalci ističu da se radi o kriminalnoj shemi koja je dovela „Energoatom“ do ivice opstanka, jer mu je, na osnovu zahteva privatne kompanije, a zbog duga od pet miliona dolara (što je smešna suma u ovom poslu), zaplenjen sav novac u iznosu od nekoliko milijardi dolara. Sumnju izaziva ne samo neopravdani rast duga za 50 puta, već i kompanija „Ukrelektrovat“ sa nepoznatim vlasnicima. Suština je u tome da ko stekne kontrolu nad „Energoatomom“ stiče kontrolu nad Ukrajinom. Ko vlada električnom energijom u Ukrajini može da diktira uslove svim ostalim preduzećima i građanima.

KO SU TAJNI VLASNICI? U Ukrajini postoji nekoliko verzija o tome ko je stvarni vlasnik kompanije „Ukrelektrovat“. Prvo se tvrdilo da iza svega stoje Arsenij Jacenjuk (premijer Ukrajine, 2014–2016) i glavni sponzor njegove partije Nikolaj Martinenko, koji je više godina vodio Komitet Vrhovne rade za pitanja energetskog sektora, nuklearne politike i nuklearne bezbednosti.

U antikorupcionoj emisiji („Naš novac“) televizije ZIK, koju vodi Denis Bigus, emitovanoj sredinom aprila izneta je sasvim drugačija verzija. Naime, nalog za zaplenu akcija „Energoatoma“ potpisao je aktuelni predsednik Ukrajine Petro Porošenko. Zato eksperti misle da iza svega stoje lokalni oligarsi i Amerikanci. Ovaj stav podržavaju i sindikalci, koji govore da iza svega stoje „interesi naših oligarhijskih struktura povezanih sa Amerikancima“. „Američki trag“ je zaista verovatan. Kompanija koja treba da preuzme „Energoatom“, što je za nevericu, registrovana je u Dnjepropetrovsku i vodi se kao „Ukrajinsko-američko preduzeće sa stranim investicijama“ sa sedištem u jednom privatnom stanu. Pored toga, poznato je da Amerikanci već niz godina pokušavaju da istisnu „Rosatom“ sa ukrajinskog tržišta, jer žele da prodaju svoje gorivo nuklearkama u Ukrajini, a takođe da u Černobilju izgrade vlastita skladišta za čuvanje potrošenog nuklearnog goriva. Na ovom poslu se posebno angažovala američka kompanija „Vestinghaus“, koja se bori da potisne Ruse iz ovog posla, tvrdeći da je ruska tehnologija nebezbedna, pri čemu je stvarnost sasvim suprotna – gorivo „Vestinghausa“ je već više puta izazivalo različite havarije. Ipak, prema podacima načelnika za nuklearnu bezbednost južnih ukrajinskih nuklearnih centrala Vladimira Rostovskog, Ukrajina u šest centrala koristi američko gorivo, a prema planu do 2018. godine sve nuklearke treba da pređu na ovo gorivo. Pored toga, početkom 2016. godine Ukrajina je potpisala sa Amerikancima ugovor o izgradnji centralnog skladišta za čuvanje potrošenog nuklearnog goriva, kako bi prestali da koriste usluge „Rosatoma“. Ugovor je potpisan sa američkom kompanijom „Holtek internešenel“, a mesto za skladište je, kako smo već pomenuli, Černobilj. Ugovor nije obelodanjen, ali se nezvanično saznaje da „Energoatom“ treba da plati Amerikancima 300 miliona dolara za opremu do 2020. godine.

„Energoatom“ nema novca za investicije koje zahtevaju Amerikanci. Zato vlada Ukrajine ide na opciju privatizacije, a potom na podizanje cene struje, koja je trenutno najniža u Evropi.

OPASNOST OD NOVOG ČERNOBILJA Problemi sa ukrajinskim nuklearnim centralama počeli su sa obustavom preuzimanja potrošenog nuklearnog goriva od strane ruske kompanije „Rosatom“ zbog neplaćanja, saopštio je direktor ove kompanije Oleg Krjukov, dodajući: „Ovo je kriminalna i korupcionaška shema. Ovako nije bilo čak ni 90-ih godina prošlog veka, kada je ukrajinski ’Energoatom’ takođe imao velike dugove, ali vlada nije dozvolila zaplenu računa.“ Direktor „Rosatoma“ je uveren da će se saradnja nastaviti ukoliko Kijev izmiri svoje obaveze.

Sistem saradnje je sledeći: Kijev godišnje Rusiji plaća 160 miliona dolara za preuzimanje i preradu potrošenog nuklearnog goriva, a prva rata se plaća u maju, što se nije dogodilo, pa Rusija nije preuzela gorivo. Tako se pojavljuje problem čuvanja radioaktivnog potrošenog nuklearnog goriva. Ukrajina nema tehničkih mogućnosti za stalno čuvanje ovog goriva, već samo za privremeno, u čiju funkcionalnost sumnjaju stručnjaci za atomsku energiju budući da su iz ukrajinskog „Energoatoma“ otišli stručnjaci, te da nema novca da se ono remontuje kako bi na duži rok čuvalo potrošeno nuklearno gorivo. Prema poznatim planovima Ukrajina je htela da izgradi privremeno skladište 2012. godine, ali je sve odloženo usled nedostatka novca.

Drugi problem je plaćanje usluga „Rosatomu“. Naime „Energoatom“ ima novca, ali je on zaplenjen (kao i deo imovine). Zaplena je izvršena na zahtev „Ukrelektrovata“ radi isplate duga od pet miliona dolara, čime je faktički blokiran rad najveće ukrajinske energetske kompanije. Pored toga, Rusija neće dostaviti novo nuklearno gorivo ukoliko Ukrajina ne plati.

Treće, ukoliko se ne reši pitanje skladištenja potrošenog nuklearnog goriva i dostave novog, pojavljuje se pitanje bezbednosti kako objekata tako i stanovništva, jer može doći do nesreće sa nesagledivim posledicama ne samo za stanovništvo Ukrajine. Portal vz.ru konsultovao je stručnjake za nuklearnu energiju koji su potvrdili da sve ide u prilog tezi da će se u Ukrajini dogoditi drugi Černobilj.

Ukrajinci rešenje vide u obustavljanju rada nuklearnih centrala, tj. zbog štednje nuklearnog goriva počeli su da zaustavljaju njihov rad, pod izgovorom remonta. Trenutno (stanje od 30. maja 2016) od 15 ukrajinskih nuklearnih blokova devet ne radi. Sve ide ka tome da će ukrajinske nuklearne centrale prestati sa radom, a one obezbeđuju od 50 do 60 odsto električne energije ove zemlje.

[/restrictedarea]