Male šale među neprijateljima

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Dok se dogovara sa Kremljom o budućnosti Sirije, Vašington istovremeno šalje poruku da njegovo otopljivanje odnosa sa Moskvom ne treba tumačiti kao zeleno svetlo EU za približavanje Rusiji

Dok nas je izviđački avion SAD meko i neagresivno špijunirao iznad Baltika, ruski Su-27 izvodio je pored njega „opasna dejstva“. U SAD su revoltirani. Prethodne dve rečenice zapisao je na svom Tviter nalogu Aleksej Puškov, predsednik Komiteta za međunarodne odnose ruske Dume, komentarišući na taj način poslednji u nizu „incidenata“ na Baltičkom moru, u kojima su se licem u lice sučelili avioni i brodovi SAD i Rusije. Najpre su ruski avioni Su-24 više puta preletali američki ratni brod nedaleko od pomorske baze Ratne mornarice RF u Kalinjingradu, što su Amerikanci ovekovečili kamerama i izložili na uvid celom svetu putem interneta, a onda je na istom području Moskva poslala presretač Su-27 i prema američkom „izviđačkom avionu“ RC-135, navodno ga nateravši da promeni kurs.

MEDIJSKO RAZDUVAVANJE U ovim incidentima mogu se uočiti i brojni zajednički elementi. Pomenimo bar neke. Prvo, Amerikanci su se u svakoj od ovih situacija pozivali na pravo plovidbe i letenja u međunarodnom prostoru, ali očito uskraćujući Rusima to isto pravo. Drugo, svaki put su isticali miroljubivi karakter svojih aktivnosti, dok su Ruse optuživali za agresivno, opasno i neprofesionalno ponašanje, koje je moglo za posledicu da ima ljudske žrtve. Doduše, Amerikanci nisu povukli jasnu granicu da li bi te žrtve bile uzrokovane neprofesionalizmom ruskih oficira koji su – kao na nekom vrhunskom aeromitingu – proletali na manje od 10 metara sa svih strana američkog broda, ili time što bi američka posada sasvim profesionalno obarala agresivne avione. I treće, svaki od ovih incidenata medijski je razduvan bezmalo na nivo Kubanske krize, kao da će atomski rat svakog trenutka da počne.

[restrictedarea]

Najpre je u utorak, 12. aprila, razarač pomorskih snaga SAD „Donald Kuk“ bio na meti simuliranog napada ruskih aviona, kako je zvanično rečeno u Pentagonu. Saopštenja ruskih i zapadnih medija donekle se razlikuju i u tome gde se incident tačno desio. Moskovski novinari pišu o udaljenosti od 70 kilometara od ruske obale, dok zapadni mediji govore o 70 nautičkih milja, što je oko 130 kilometara. U svakom slučaju, reč je o rastojanju „na puškomet“ od ruskih strateških pozicija u enklavi Kalinjingrad koja je sa svih strana okružena EU i NATO teritorijom i koja predstavlja najveći „kamen u cipeli“ zapadnim vojnim planerima. Na području Kalinjingrada je glavni štab ruske ratne Baltičke flote, na desetine brodova i podmornica, tamo se nalaze najmoderniji PVO i PRO sistemi, kao i čitava lepeza udarnih raketnih sistema, uključujući i protivbrodske projektile dugog dometa, ali i moćne taktičke krstareće rakete „Iskander-M“. Ako je NATO-u nešto zanimljivo za „izviđanje“, onda je to svakako region Kalinjingrada, dok je za Rusiju to najugroženije područje pod najvišim stepenom zaštite i tajnosti – onoliko koliko se danas bilo šta može sakriti.

Zato je prilazak špijunskih aviona i brodova opremljenih najsavremenijom elektronikom i (protiv)raketnim sistemom „Idžis“, velika pretnja za rusku vojsku – nezavisno od deklarisanih namera protivnika. Izjave Pentagona o tome kako je RC-135 bio u rutinskoj, bezmalo turističkoj misiji, ne mogu da drže vodu ako se zna da takvi avioni mogu da „vide“ predmete veličine fudbalske lopte na udaljenosti od skoro 500 kilometara. Radi se o strateškom vazduhoplovu čiji dolet može da bude uvećan čak i do 11.000 kilometara, a njegove misije su uglavnom vezane za kompletiranje i korekciju podataka dobijenih sa satelita, neophodnih pre svega za navođenje visokopreciznog naoružanja. A razarač „Donald Kuk“, koji nosi do 90 teledirigovanih taktičkih raketa tipa „Tomahavk“ (opciono opremljenih nuklearnim bojevim glavama), raspolaže baš takvim naoružanjem. Zato je istovremeno pojavljivanje RC-135 i „Donalda Kuka“ zapravo simulacija mini-ofanzive američkih vazduhoplovno-pomorskih snaga, a Rusi su poletanjem svojih vazduhoplova prema izvoru pretnje – odgovorili po pravilima koja takve situacije nalažu.

Svi bliski susreti „Donalda Kuka“ i „Suhoja“ Američki državni sekretar Džon Keri nazvao je preletanje ruskih aviona u blizini američkog ratnog broda „opasnim i provokativnim činom“. „Mi osuđujemo takvo ponašanje. To je bezobzirno. To je opasno, i po pravilima angažovanja moglo je da dođe do obaranja aviona“, rekao je Keri za američku televiziju „Si-En-En“. „Ljudi moraju da shvate koliko je to ozbiljno“, poručio je američki šef diplomatije i dodao da SAD neće biti „zastrašene na otvorenom moru“. „Mi razgovaramo sa Rusima koliko je to opasno i nadamo se da se tako nešto nikada neće ponoviti“, otkrio je Keri. I neimenovani zvaničnik Pentagona precizirao je da su se ruski avioni „agresivno“ približili američkom ratnom brodu, izvevši niz preleta iznad američkog razarača „Donald Kuk“ u Baltičkom moru, „u simuliranoj napadačkoj formaciji“. „Ovo je agresivnije nego bilo šta što smo videli u poslednje vreme“, rekao je funkcioner Ministarstva odbrane SAD.

Keri je, dakle, bio jasan: Amerikanci su mogli, i imali su na to pravo, da obore ruski avion u međunarodnim vodama iznad Baltika samo zato što se „agresivno“ približio američkom ratnom brodu opremljenom raketama dovoljne snage da sruši ceo Kalinjingrad i još pola Poljske pride. Naravno da nigde ne postoji zapisano koliko blizu treba avion da preleti da bi bio „opasan i agresivan“, kao što ne postoji ni pravilo koliko blizu teritorijalnim vodama, a pogotovo vojnim bazama, mogu da priđu špijunski avioni i raketni razarači. Zato je dijalog vojnih supersila neophodan kako se ovakvi incidenti ne bi događali, ali recimo i to da države uglavnom smatraju da je 200 milja granica ekskluzivne nacionalne zone, bar kada je o privrednim aktivnostima reč.

Zvanična Moskva je odmah odgovorila da prelet bombardera Su-24 nije provokativan i agresivan već se američki brod našao na nezgodnom mestu – baš tamo gde ruski avioni izvode rutinske trenažne letove. „Svi letovi ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) odvijaju se u skladu sa međunarodnim normama. Piloti su izveli zaokret od broda uz poštovanje svih mera bezbednosti“, naveo je portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov. Naravno, ovo liči na dobru šalu Rusa, jer pomenuti letovi mogu da budu sve samo ne rutinski i trenažni, jer je reč o složenim manevrima koje bez greške izvode samo najbolji piloti.

Ruski novinari, nastavljajući sa šalama na račun Amerikanaca, podsetili su i na ranije bliske susrete „Donalda Kuka“ i „Suhoja“ u Crnom moru. U proleće 2014, neposredno po prisajedinjenju Krima Rusiji, ruski Su-24 su u istom danu 11 puta na isti način preleteli ovaj raketni razarač, demonstrirajući misteriozne uređaje za radio-elektronsku borbu. Kako su pisali mediji, ruski borbeni avioni, „naoružani“ samo elektronikom, isključili su sve borbene sisteme američkog „superrazarača“. Prema tvrdnjama ruske državne televizije, Amerikance je zahvatila tolika panika da je 27, od preko 300 članova posade „Donalda Kuka“, posle ovog slučaja napustilo mornaricu. Psihološki pritisak na mornare bio je dodatno pojačan činjenicom da ih je moćni ruski protivbrodski sistem „Bastion“, čije rakete lete nekoliko puta brže od zvuka i od njih nema odbrane, „osvetlio“ sa obale Krima svojim radarima i uhvatio na nišan praktično još od prolaska kroz Bosfor.

Njihova osećanja su sasvim razumljiva, ako se zna da su im sve vreme boravka u Crnom moru gorele crvene lampice na monitorima koje ukazuju na neposrednu raketnu opasnost. A onda odjednom – puf – i svi ekrani su potamneli, svi automatizovani borbeni sistemi zamrli. Zatim kreću ruski bombarderi da im preleću 11 puta na samo nekoliko metara iznad glave. A na ekranima ništa, samo sneg. Čak i da su želeli, američki vojnici nisu mogli ni da plove, a kamoli da obore „agresivne“ avione. Da u ruskom državnom vrhu neko ima razvijen smisao za humor, vidi se i iz datuma kada se dogodio opisani incident sa „Donaldom Kukom“ i avionima Su-24, u Crnom moru 2014. i u Baltičkom moru 2016. godine. U oba slučaja bio je to 12. april. Američki vojnici valjda su razumeli šalu: ruske kolege su čestitale „drugi rođendan“ njima i njihovom brodu, imajući u vidu da se „Donald Kuk“ i njegova posada od 12. aprila 2014. mogu smatrati „potopljenim“.

RAZLIKA U PRISTUPU Ali ne! Sekretar Keri tvrdi da su to oni mogli da obore ruske avione 12. aprila 2016, samo da su hteli. Tu je razlika u pristupu – dok se ruski vojni i državni zvaničnici nisu uopšte oglašavali posle događaja u Crnom moru 2014, smatrajući da je poruka poslata američkim kolegama dovoljna i da ih nema potrebe javno izlagati podsmehu, Vašington, preko svog šefa diplomatije, upućuje prekore i pretnje. Kao da se incident desio kraj obala Floride, a ne ruskog Baltika. Još mesto događaja proglašavaju „zonom odgovornosti komande Evropske vojske SAD“, zaboravljajući da je to u prvom redu zona gde u poslednja tri veka operiše najopasnija vojna grupacija na severu Evrope – ruska ratna Baltička flota.

I onda se postavlja pitanje: ako ste mogli, zašto niste oborili ruske avione? Odgovor je jasan. Da je oboren ruski avion, „Bastioni“ bi trenutno potopili „Donalda Kuka“, kao i svu drugu neprijateljsku tehniku koja bi se našla u dometu. Tu nema ni trunke dileme. Posao bi dovršili S-400 i „Iskanderi“. Ruski piloti bi se katapultirali iz „Suhoja“, ali američki mornari bi mnogo gore prošli. Ne treba zaboraviti da bi u tom slučaju, pravno gledano, situacija bila sledeća: američki brod, u međunarodnim vodama i vazdušnom prostoru, prvi je oborio ruski avion. Nijedan sud ne bi u slučaju potapanja tog brda mogao da presudi ništa drugo osim da je na ruske avione izvršena agresija, te da su uzvratna dejstva po „Donaldu Kuku“ bila čista samoodbrana.

Međutim, ne treba situaciju dodatno dramatizovati. Reč je o manje-više uobičajenim igrama supersila. Dok se s jedne strane punom parom dogovaraju sa Rusima o budućnosti Sirije, Amerikanci na drugoj strani šalju poruku uznemirenim evropskim saveznicima – tu smo, ne odlazimo i ne prepuštamo vas Rusiji. Drugim rečima, kako procenjuje i kineska državna agencija „Sinhua“, Vašington je želeo da njegovo otopljavanje odnosa sa Moskvom ne bude protumačeno kao zeleno svetlo za približavanje EU Rusiji. Zato je snimak „agresivnog ruskog aviona“ trenutno obleteo svet, kao dokaz američke čvrstine. I zato je Keri, jedan od glavnih arhitekata rusko-američkog bliskoistočnog dijaloga, zapretio – mogli smo da ga oborimo! Rusi su im u šaljivom tonu, na jeziku koji Amerikanci najbolje razumeju, odgovorili: Happy birthday, USS Donald Cook! Mala bura u čaši vode koja se zove Baltičko more.

[/restrictedarea]