Finiš bitke za Vojvodinu – mnogo žuči i otrova

Piše Branko Radun

Opterećena brojnim aferama u poslednjih 16 godina nesputane vlasti u Vojvodini, Demokratska stranka i Bojan Pajtić izgubili su sav legitimitet koji su imali

Osim parlamentarnih izbora koji imaju svoj tok, posebnu specifičnost u ovom izbornom ciklusu predstavljaju pokrajinski izbori u Vojvodini. Kako već 16 godina AP Vojvodinom vladaju Demokratska stranka i njeni partneri, očigledno je da su mnogi izuzetno nervozni jer će najverovatnije napustiti svoje fotelje. Neko će se zapitati otkuda toliko agresije i nervoze, pre svega u redovima demokrata, kad gubitak fotelja nije i smak sveta. Ali za neke će i biti, jer je vrlo verovatno da neće izgubiti samo vlast i privilegije već i slobodu. Da je svima očito kako brod DS-a u Vojvodini tone, pokazuje i ponašanje njegovih koalicionih partnera, Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora, koji prave distancu od lidera DS-a Bojana Pajtića.

OPUSTOŠENA VOJVODINA Posle toliko godina vlasti DS-a u Vojvodini, saldo je porazan. Opustošena ekonomija, pljačkaška tranzicija, poklonjena zemlja tajkunima s jedne strane, a s druge, separatističke tendencije i mimo neustavnog Statuta koje su udaljile pokrajinu od ostatka Srbije. Teško je pobrojati sve promašene projekte koji su potrošili ogroman novac, ali i budućnost građana, kao i opasne odluke koje su dovele do toga da je Vojvodina „država u državi“ i samo na nekoliko koraka od secesije. Sve to uz podršku onih krugova u inostranstvu kojima treba još slabija Srbija i vlast osetljivija na pritiske i ucene.

[restrictedarea]

Raspoloživi dokumenti tzv. „vlade Vojvodine“, kao i javno objavljeni podaci, stvaraju sliku nepreglednog mora muljanja i zloupotreba sa brojnim aferama. Postavlja se pitanje da li je pokrajinska vlast bila toliko neodgovorna i neuračunljiva, ili je pak svesno ušla u mahinacije kako bi izvukla novac građana koji je završio na privatnim računima. Iz afera koje su izbile u javnost, a to je tek vrh ledenog brega, mogli smo videti veliku bahatost koja govori o uverenju da će iste biti zaboravljene i nikada rasvetljene. Drugim rečima, ova bahatost je bila zasnovana na pretpostavci da će aktuelna vlast tu biti jako dugo, dovoljno da se izbrišu ili nestanu tragovi.

Zanimljiva je činjenica da godinama niko nije ni smeo da govori o tim mahinacijama, a kada je i to došlo na red, mediji su ostali neobično nezainteresovani. Kao da je nevidljiva ruka štitila aktuelnu pokrajinsku vlast od lupe istraživačkog novinarstva. Zanimljivo da se skoro i nije desilo da na konferencijama za novinare čelnika DS-a mediji upitaju o tim aferama iako su one bile poznate i oko njih su se vodili sudski sporovi. Ove teme potpuno su ignorisali i mediji koji se promovišu kao nezavisni, i koji se ponose „istraživačkim novinarstvom“. Objašnjenje se verovatno krije i u izveštajima o ogromnom novcu koji je domaćim medijima i NVO sektoru stizao sa Zapada, o čemu je i „Politika“ pisala nedavno. Osnovni princip medija je „veži konja gde ti gazda kaže“. A ovima je gazda očigledno van Srbije.

Odgovor pokrajinskih političara koji okružuju Pajtića nije bilo razrešavanje afera, ili iznošenje argumenata na osnovu kojih se može zaključiti da su sumnje neosnovane. Oni su sistematski i uporno izbegavali da objasne događaje o kojima je javnost obaveštena. Jedini odgovor bile su pretnje krivičnim tužbama za nepostojeća krivična dela klevete i uznemiravanje javnog mnjenja protiv svih koji im pripisuju afere. Dakle, nije uznemiravanje javnosti ako propadne „Razvojna banka Vojvodine“, ali jeste ako se o tome govori i piše. To je zapravo pokušaj ponovnog uvođenja titoističkog verbalnog delikta od strane pokrajinskih vlasti koje baštine „nasleđe“ titoističkih autonomaša i autoritarnog i antidržavnog ustava iz 1974. godine.

 

KRIZA LEGITIMITETA DS-a Otvaranje ili preciznije tek „načinjanje“ pojedinih afera kojih ima zaista mnogo, doveo je do krize legitimiteta vladajućeg DS-a. Podrška javnosti pala je na nivo borbe za cenzus. Koalicioni partneri počeli su da se distanciraju i da traže „druge opcije“. No Pajtić je ipak uspeo da sve to preživi. Na koji način? Kombinacijom pritisaka prema koalicionim partnerima i onim što ide uz to („znamo šta ste radili prošlog leta“), sa podrškom koju je imao na Zapadu.

Stoga je razumljivo što su pokrenute afere i sudski procesi imali mali medijski odjek. Demokrate, sa jakim uporištem u medijima i u stranim ambasadama, uspevali su da spreče širenje istine, pa čak i postavljanje pitanja o pojedinim aferama. Pokrajina je kroz svoje fondove dodelila ogromna sredstva brojnim kompanijama, a da se o tom novcu nije domaćinski vodilo računa. Zanimljivo je da su davana sredstva za tehnološki razvoj, koja su često isparila, a da pri tome tehnološki razvoj i ne spada u nadležnosti AP Vojvodine. Novac građana je arčen iz fondova koji su gašeni ili preimenovani po principu „šibicarske tehnike“. Neretko je novac, dobijan na taj način, bivao „zaboravljen“, a umesto njih su ustanovljene nove, slične ustanove, čak sa sličnim imenom i istim razlogom i delatnošću poput Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i Fonda za razvoj AP Vojvodine. Novac potrošen u nove tehnologije nije doneo nove tehnologije, niti nova radna mesta, na šta su se obavezivali primaoci finansijske pomoći. Radi se o ogromnim sredstvima, kojima su mogle da se modernizuju i opreme bolnice ili škole u Vojvodini.

Subvencije su dobijale kompanije koje nisu direktno vraćale dug u novcu već i u robi ili uslugama, što je bio dodatni prostor za mahinacije. Primalac subvencije nije bio obavezan da položi efikasna sredstva obezbeđenja za vraćanje duga, a bankarske garancije zahtevane su tek od 2011. godine. Podneto je najmanje 15 krivičnih prijava protiv Pajtića i njegovih saradnika. Praksa je pokazala da preduzeća korisnika subvencija, obuhvaćena prijavama, nisu ispunila nijednu od svojih ugovornih obaveza, a dobijen novac potrošila su za neutvrđene svrhe. Privatna preduzeća čiji su slučajevi opisani ili su u stečaju, ili su likvidirana. Sumnju povećava i to što organi nisu vodili sudske sporove protiv vlasnika tih preduzeća koja nisu vratila subvencije. Nisu izdavani ni nalozi budžetskoj inspekciji da izvrši kontrole (ne)namenskog trošenja budžetskih sredstava u subvencioniranim preduzećima. Ništa nije preduzeto da se na neki način smanji šteta, i barem delimično naplate dugovi koji su dostigli enormne cifre.

 

BESKRAJNE AFERE Navedimo samo neke od afera o kojima govorimo: Afera Dandy, afera Prazna firma, afera Zobex, afera Eco Fantom, afera Užička veza, afera Dvostruka prevara, afera Sokolac, afera Vino u Crvenom krstu, u kojoj je subvencija Vinariji Zvonko Bogdan vraćena u vinu (6.000 boca) kome se gubi trag, afera Nestali pogon u Odžacima u kojoj na kraju ništa nije ostalo od pogona u koji je uložen novac… Subvencije su kompanije „vraćale“ u kojekavoj nekonkurentnoj, pa i nepotrebnoj robi. Tako su pokrajinske institucije dobijale „robu“ poput aparata za depilaciju, precenjenih turističkih vozića i stotina hiljada četkica za zube, sve do mrtvačkih kovčega. Procenjuje se da su na taj način nestale desetine miliona evra.

No da nije sve tako komično (premda su cifre više nego ozbiljne) govori i afera Kamenica 2. Kada je 2008. položen kamen temeljac, Pajtić je izjavio da će nova bolnica „Kamenica 2“ u Sremskoj Kamenici koštati 20 miliona evra, i da će biti završena 2009. godine. Onda se o „Kamenici 2“ nije pričalo nekoliko godina. Zatim je završetak radova odložen za 2013, pa za 2014. godinu. Nažalost, bolnica još ne radi. Ukupna vrednost investicije u međuvremenu se sa 22 miliona evra popela na 31 milion evra, a po svemu sudeći, ako se ikad završi nabavka i instalacija opreme, nova bolnica će na kraju koštati skoro 40 miliona evra. Ko će odgovarati za to što do sada nije nabavljena oprema i što su propali brojni tenderi, čime je izgubljeno dragoceno vreme za hiljade teških bolesnika kojima se moglo pomoći?

Sve ovo je tek mali deo onog što će ostaviti u nasleđe sadašnja pokrajinska vlast onoj koja će doći posle izbora. Gotovo sigurno će okosnica nove pokrajinske vlade biti u rukama naprednjaka. Pred njima će biti težak posao čišćenja Augijevih štala od naslaga korupcije i nemara. Mera u kojoj će uspeti da se izbori s tim „smrdljivim nasleđem“ u budućnosti odrediće podršku građana Vojvodine. Tek, samo ako bude konsolidovano funkcionisanje pokrajinskih institucija, i ako budu razrešene barem neke od većih afera, Vojvodina će moći da krene napred.

[/restrictedarea]