Prljavi poslovi EU, od Vardara pa do Triglava

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović Mekina

Šampanjcem zaliveni dogovor EU sa Ankarom, posle slovenačkog zatvaranja granica nedavno konačno sklopljen u Briselu, nije postigao željene efekte, o čemu svedoče alarmantni izveštaji iz Grčke koju je EU ponovo ostavila na cedilu. Dogovor EU–Turska ne samo da je pun rupa nego krši i odredbe najvažnijih međunarodnih konvencija

Pošto je Berlin jula prošle godine, suspenzijom Dablinskih pravila, velikodušno najavio politiku „otvorenih vrata“, posle čega je preko milion izbeglica tzv. balkanskom rutom ušlo u Nemačku, neslavna čast „prvih graničara“, onih koji su izbeglicama zalupili vrata ka Evropi, pripala je nekadašnjim graničnim republikama bivše Jugoslavije – Sloveniji i Makedoniji. Sloveniji, koja je zatvaranje balkanskog puta i formalno najavila 8. marta ove godine, a potom i Makedoniji koja je tu meru na kraju silom sprovela na terenu. „Zašto je Slovenija zatvorila granice?“, pitao je reportera slovenačke televizije (inače dopisnika iz Beograda) Sirijac zaglavljen sa ostalim bliskoistočnim sapatnicima, stacioniranim na blatnjavoj ledini grčke Idomene, nadomak makedonske međe; novinar je uzvratio lukavo da „nije samo Slovenija zatvorila granice“. To je tek delimično tačno, jer je TV Slovenija prećutala dve bitne činjenice: Evropski savet u svojoj izjavi nije zauzeo zvaničan stav niti zapisao da je „balkanski put zatvoren“, što znači da je službena Ljubljana (iako se do pre svega nekoliko meseci klela da će samo pratiti politiku drugih, velikih država EU) solirala kada je prva na Balkanu zatvorila put ljudima izbeglim iz ratom zahvaćenih područja.

[restrictedarea]

PRLJAVI POSAO Tako je ostala bez odgovora i Sirijčeva rezignirana primedba da bi Makedonija i Srbija propustile izbeglice da Slovenija nije zadihtovala (i fizički, postavljanjem žilet-žice) svoje granice. Fakat je da je jednostrani slovenački potez raspalio svađu među vođama EU; nemačka kancelarka Angela Merkel je prva upozorila da zatvaranje granica na Balkanu „nije održivo, niti trajno“, iako je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk isprva pozdravio izjavu slovenačkog premijera Mira Cerara da „balkanski put više ne postoji“. Posle toga Tuska je napao i grčki premijer Aleksis Cipras, porukom da bi predsednik Evropskog saveta „svoje napore morao da usmeri u ostvarivanje zajedničkih odluka (država EU), umesto što ohrabruje one (poput Slovenije) koji ih ignorišu“.

Ciprasova kritika vođstva Unije razgolitila je činjenicu da je odluka o zatvaranju „balkanskog puta“ bila jednostrana odluka Ljubljane, posle čega je usledilo kaskadno zatvaranje granica i drugih država; većina članica EU jeste priželjkivala da Slovenija obavi prljav posao, ali nisu bile orne da takvu odluku, kojom se gazi međunarodno pravo i brojne konvencije na kojima počivaju temelji Unije – i formalno usvoje. Tako je osovina od Vardara pa do Triglava izvršila ono što većina članica EU nije htela javno da podrži, a još manje aminuje, iako je potom ponovo uspostavljena toliko željena zona prividnog mira na slovenačkoj šengenskoj crti.

Ljut što je, umesto pohvale, javno dobio političku ćušku iz Berlina, slovenački premijer se proteklih dana okuražio da kancelarku Merkel optuži za licemerstvo. Jer Nemačka je „prva povukla nogu“ tako što je ograničila ulazak na 2.500 izbeglica dnevno. Istina je, međutim, da se Slovenija posle nemačkog „ograničenja“ nije odlučila za istu kvotu već je preuzela inicijativu i samovoljno zatvorila granice za izbeglice, iako je nijedna odluka EU nije primorala na takav čin. Možda su slovenački političari „pročitali“ želje gospodara iz Berlina i Brisela, ali odgovornost za posledice tog akta svakako ostaje na plećima Ljubljane, a ne vladara iz „3B lože“ (Beč–Berlin–Brisel).

 

TURSKA REZERVA Ni šampanjcem zaliveni dogovor EU sa Ankarom, posle slovenačkog zatvaranja granica nedavno konačno sklopljen u Briselu, nije postigao željene efekte, o čemu svedoče alarmantni izveštaji iz Grčke koju je EU ponovo ostavila na cedilu. Dogovor EU–Turska ne samo da je pun rupa nego krši i odredbe najvažnijih međunarodnih konvencija. Grčka, i prema odlukama Evropskog suda za ljudska prava, nije „bezbedna zemlja“, plus što se tamošnji azilni sistem pod teretom desetina hiljada izbeglica – odavno raspao. Brisel je uprkos tome naložio Grčkoj da primi najveći teret daljeg prihvata ljudi izbeglih sa Bliskog istoka, kao i njihovog vraćanja u Tursku. Britanski „Gardijan“ cinično zaključuje da to znači da bi Grčka, u roku kraćem od 48 sati od stupanja na snagu novog sporazuma EU i Turske, trebalo da postane zemlja bezbedna za izbeglice, što je nemoguća misija. Utoliko više je sporna odluka Unije o vraćanju izbeglica (koje su uspele da se dokopaju neke od severnijih zemalja EU) ne samo u Grčku nego i u Tursku, državu koja status izbeglice priznaje samo građanima – evropskih zemalja! Da, upravo tako: Turska je stavila rezervu na Konvenciju o statusu izbeglica, pa zato izbeglički status od 1968. godine naovamo ne priznaje građanima bliskoistočnih i drugih država (dakle: ni Avganistancima, Iračanima, Sirijcima, Sudancima, Libijcima…) već je spremna da azil dodeli samo izbeglicama iz država članica Saveta Evrope (npr. Austrijancima, Nemcima, Francuzima…), dakle građanima koji iz ovih država mahom – ne beže.

Uopšte nije jasno ni šta će, prilikom realizacije dogovora „jedan za jednog“ (prema kome je za svakog Sirijca, vraćenog iz Grčke u Tursku, EU dužna da primi jednog Sirijca iz Turske), biti sa izbeglima iz Avganistana, Iraka, Libije i ostalih zemalja odakle ljudi beže posle „humanitarnih intervencija“ koje podržavaju i u njima učestvuju i najbogatije države EU – krive za uništenje njihovog dela sveta. „Amnesti internešenel“ je stoga dogovor EU sa Turskom već okarakterisao kao „smrtni udarac pravu na azil“, obaška što je sam plan realizacije ovog „dila“ sa Ankarom prepun moralnih i pravnih rupa.

 

EU PRONEVERE Ali nije to jedina boljka EU po pitanju rešavanja izbegličkog problema. Evropski budžetski sud je upravo objavio izveštaj kojim je urnisao evropsku migracionu politiku. Sud je utvrdio da je migraciona politika EU nekoherentna i bez strategije: „To je politika koja nema strategiju. Imamo opšte ciljeve, ali politika se bavi samo trenutnim prioritetima. To nas je gurnulo u situaciju u kojoj pregovaramo o vraćanju izbeglica (u Tursku) u zamenu za otvoreniji vizni sistem (za Turke), što uopšte nema smisla.“ Izveštaj budžetskog suda je pokrenuo novu svađu unutar EU, jer se Evropska komisija na čelu sa Žan-Klodom Junkerom iz sve snage upinjala da taj dokument ne izađe u javnost, što joj nije uspeo.

Sud je, ukratko, otkrio veliki nered i prilikom pregleda dokumentacije evropskih programa namenjenih podršci zemaljama u okruženju EU i migrantskim tokovima. Nejasni ciljevi i nenamensko trošenje para utvrđeno je, na primer, u dva takva programa, koji su spiskali 742 miliona evra. Pri čemu je sud pročešljao tek deo tog ledenog brega, preciznom proverom 23 projekta, dok 18 drugih „posvećenih brizi za izbeglice“ – nije ni uspeo da pregleda.

Najveću cenu zatvaranja „balkanskog puta“ za izbeglice zato ponovo plaća Grčka, gde se našlo „zatočeno“ već oko 50.000 izbeglih ljudi, većinom žena i dece. Ni briselske fanfare, koje su krajem prošle sedmice obznanile da je (konačno) sklopljen dogovor sa Turskom po pitanju „zbrinjavanja“ izbeglica, ne mogu da prikriju činjenicu da novi čamci krcati očajnicima i dalje svakodnevno naviru preko mora, iz Turske, put grčkih ostrva. Ako se ovakav trend nastavi, Grčka će u naredna tri meseca samo za njihovo zbrinjavanje potrošiti četiri milijarde dolara, a ne šesto miliona, koliko je planirao vrh Unije. Jasno je da Grčka taj novac nema, još naročito ako se zna da u mesecu julu stiže naplata nove rate duga od strane svetskih poverilaca, teška tri milijarde dolara.

Ni očaj zvanične Atine, kao ni Sirijaca i drugih ratom stvorenih beskućnika, ne brinu Brisel, Berlin i Beč gde prevladava ocena da su se Balkanci ipak pokazali korisnim, pre svega po Nemačku i Austriju jer su za njih obavili „prljavi posao koji mora da se uradi“, kako se novinarima vajkao u vojnu uniformu odeveni gradonačelnik austrijskog Štrasa, varošice blizu slovenačkog Šentilja, u koju su izbeglice do 8. marta stizale iz Slovenije, na svom putu ka „obećanim državama Unije“.

[/restrictedarea] hairy woman kak oformitь zaйm na drugogo čelovekazaйm onlaйn bez proverkizaйm bez procentov na 15 dneй