KNJIGE I ŽIVOT

Radovan Karadžić, Uvodna reč pred MKSJ u Hagu
„Unwritten History Inc“, Njujork, 2015

Verujući da je zvanični prevod uvodne reči dr Radovana Karadžića napravljen tokom procesa žalosno neadekvatan i da vernija verzija Karadžićeve samoodbrane daje puniju, pošteniju sliku događaja kako su se odvijali, prevodilac i urednik ovog izdanja Milo Jelesijević iznova je transkribovao i na engleski jezik preveo ovu uvodnu reč. U knjizi se, paralelno, jedna naspram druge, nalaze srpska i engleska verzija Karadžićeve uvodne reči. U kratkom uvodu prevodilac i urednik iznosi sopstvenu odbranu Karadžića i gnuša se nad njegovom javnom zloupotrebom. Karadžićeva odbrana je izuzetna, elokventna i istorijski provokativna. Karadžić tvrdi da su Srbi dugo bili pobornici mira i kompromisa, ali su se suočili sa nepopustljivom muslimanskom frakcijom koja je insistirala ili na pokoravanju, ili na ratu. Karadžić dodaje da „prisilno preseljenje Muslimana i Hrvata“ nikada nije bio plan Srba. Na mnogo načina, puno iznošenje Karadžićeve odbrane dodaje vrednu novu perspektivu, posebno ukazivanjem da su muslimanski ustanici sami odgovorni za užasne ratne zločine i da su često bili tvrdoglavo nerazumni partneri u političkom dijalogu. Dramatični klimaks ove knjige je Karadžićeva odbrana ponašanja srpskih snaga u Srebrenici. Ovaj prevod na engleski jezik postaje važan doprinos za razumevanje jednog povesno važnog rata i fascinantan je istorijski dokument za sve čitaoce zainteresovane za ratove na prostoru bivše Jugoslavije.

Koviljka Tišma Janković, Hrast na bijeloj strani
„Sajnos“, Novi Sad, 2016

Porodični roman/saga, roman-hronika, roman-epistol za potomke i užu rodbinu, bedeker o Lapačkoj dolini, lirska monografija zavičaja, ili samo romaneskna proza, „Hrast na bijeloj strani“ lirsko je bojadisanje zavičajnih pejzaža, fiksiranje predela probranim deskriptivnim potezima i minuciozno portretisanje lica, karaktera i mana ljudi, autorkinih meštana, poznanika, rođaka… Hrast Koviljke Tišme Janković je, kako u predgovoru primećuju prof. dr Slavica Garonja i Anđelko Anušić, hrast-zapis iz narodnog predanja i verovanja, i upravo na tom uverenju je nastalo i ovo delo.

 

 

 

Dr Jovan Bukelić, Pejzaži i lavirinti duše
„Službeni glasnik“,  Beograd, 2015

Najnovija studija eksperta kliničke psihijatrije, redovnog člana Akademije medicinskih nauka, profesora univerziteta i književnika sastoji se od tri odeljka: o duši, o psihijatriji, o tzv. normalnosti. Ova studija je slika dramatičnih i bogatih iskustava, poteklih iz susreta koje je autor kao neuropsihijatar imao sa interesantnim, atraktivnim, ali i mračnim pacijentima.

 

 

 

 

 

 

Ranko Jovović, Izdahnuću na balkonu
„Srpska književna zadruga“, Beograd, 2015

Posle knjige „Čekajući jakobince“ u Kolu SKZ, dobio je nekoliko nagrada za poeziju: Dučićevu, Ćopićevu, Žičku hrisovulju, te Nagradu „Odzivi Filipu Višnjiću“. Bio je to odjek ranije i nove poezije ovog pesnika. Ubrzo potom neumorni književni poslenik iz Crne Gore nastavlja s novim gorko-lirskim tonovima odnosa prema svetu koji ga okružuje, pri čemu moralni i nacionalni dignitet zastupa na dramatični i emotivni način u isto vreme.

 

 

 

 

 

Vidoje Golubović, Novica Pešić, Predrag Pavlović, Milunka Savić
„Prometej“, Novi Sad, 2015 (Zajedničko izdanje sa Udruženjem potomaka ratnika 1912–1918)

Knjiga o Milunki Savić, srpskoj heroini, jedinstvenoj po doprinosu odbrani svoje otadžbine u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, od 1912. do 1918. Dobrovoljno je stala u stroj srpske regularne vojske, u mnogim bitkama bila bombaš i jurišnik, zadivljujuća po snalažljivosti, smelosti i veštini. Njen ratni skor su devet rana, dvanaest srpskih i stranih odlikovanja i čin narednika. Jedina je žena u svetu odlikovana najvišim francuskim ordenom – Ratnim krstom sa zlatnom palmom, koji se dodeljuje isključivo visokim oficirima. Svi su joj se divili, a ona je i dalje ostajala skromna, kakva je uvek bila.

 

 

 

 

 

Kazuo Išiguro, Slikar prolaznog sveta
„Dereta“, Beograd, 2015

„Slikar prolaznog sveta“ zahvata sve velike Išigurove teme i pripovedačke postupke: promašene živote čije se niti odmotavaju kroz sećanja, teške istorije, oklevanja, pogrešne izbore i (ne)svesno poricanje odgovornosti za sopstvene postupke i odluke, kao i nepouzdanog naratora iz prvog lica, koji s jedne strane ograničava čitaoca da stekne realniju sliku okruženja u kome se radnja romana odigrava, ali s druge produbljuje uvid u unutrašnji kompleksni i često ambivalentni i konfliktni svet glavnog junaka. Generacija koja je učestvovala u zločinima, kao njihov izvršilac, intelektualni podstrekač ili estetski propagandista, prinuđena je da se nakon stravičnih razaranja u Hirošimi i Nagasakiju pomiri s gubicima: izgubljeni su životi, izgubljen je rat, ali nepovratno su izgubljeni čast i ugled.

 

 

 

 

 

Noam Čomski, Moć i teror
Vulkan izdavaštvo, Beograd, 2013

S nepokolebljivim ubeđenjem, Čomski je i ovde ponovio svoj stav da se ne možemo baviti pitanjem terorizma slabih protiv moćnih, a da se pri tome ujedno ne suočimo i s „mnogo ekstremnijim terorizmom moćnih protiv slabih, o kome se, međutim, ne govori“. Ovaj stav, potkrepljen nizom poučnih primera iz istorije, dokumenata i analiza, nije naišao na odziv u Vašingtonu i u vodećim američkim medijima, ali je zato odjeknuo u široj javnosti u Sjedinjenim Državama i inostranstvu, koja se još jednom okrenula Čomskom, u potrazi za glasom razuma i savesti koji on već decenijama predstavlja. Rad Noama Čomskog svima postavlja pitanje – i izazov: Da li je opravdano biti optimista u ovom vremenu pametnih bombi i nacionalističkih vlada? Odgovor, kao što Čomski ima običaj da kaže, ,,umnogome zavisi od toga šta će odlučiti da urade ljudi poput vas i mene“.