Patologija zavisnosti

Dokumentarac o naličju američkog blagostanja: 

„Razbojnici s receptima“

Piše Vladislav Panov

U dokumentarnom filmu „Razbojnici s receptima“ njegovi autori bez milosti seciraju američku društvenu atmosferu u kojoj su lekovi postali ne samo sastavni deo života većine već i isključivo sredstvo koje pokreće naciju

Savršeni život u zapadnom raju, a najzapadnije je savršen upravo američki ogranak ovog raja, dobrom delu svojih uživalaca ne pruža baš toliko radosti, zadovoljstva i bezbrižnosti koliko se inače misli. Drugim rečima, da bi se savladao na dnevnoj bazi za njegovo konzumiranje neophodna je pomoć hemije. Tako bar tvrde autori dokumentarca „Razbojnici s receptima“. Samo dve godine pošto se filmom „Trofejna deca“ obračunao sa odnosom roditelja i društva prema deci sportistima, pri čemu je temu predstavio prilično realistično, ali i bez pardona prema bizarnim diktatima izopačenih vrednosti u američkom društvu, režiser Kris Bel i scenarista Džoš Aleksander nastavili su temu iz 2008. godine obrađenu u njihovom još uvek najhvaljenijem ostvarenju „Veći, jači, brži“, kada su uzburkali duhove svojih sunarodnika realistično oslikavši portret Amerike u kojoj je najvažnije biti pobednik i to po svaku cenu. Pa, ako je reč o sportu, čak i uz pomoć lekova i hemije koji omogućavaju tu brzinu i snagu neophodnu sportistima, dok se isto vezuje i za stamenost koju iziskuje svakodnevni život bez obzira na poziv svake individue. Steroidi i lekovi protiv bolova kombinacija su koju kao bombone prepisuju razbojnici s receptima iz naslova filma. Rezultat je poražavajuće stanje zdravlja i duha dobrog dela Sjedinjenih Država.

[restrictedarea]

Svet u izmaglici „legalnih droga“

Nastavak je upravo kopča na tu temu. A suštinski je sve više zaustavlja, koči i hendikepira. Priča je nastavak jer je i dalje u fokusu odnos snaga u miljeu koji je autorima, kao bivšim zvezdama takozvanog američkog rvanja (kečera), blizak. Iz perspektive ličnog primera i teškog porodičnog stradanja kao direktne posledice zloupotrebe medikamenata koje američka farmaceutska imperija liferuje narodu kao da im deli bombone. Kroz niz intervjua, prožetih autorovom katarzom posle višegodišnjeg korišćenja brojnih „lekova“ za poboljšanje učinka i (ili) saniranje bolova, kao i posle smrti brata, takođe zvezde ovog sporta, koji je izgubio život kao žrtva farmaceutskog pakla u koji je delom bačen upravo od strane sistema i njegovih slugu, onih koji i njega i celu naciju treba da štite, leče i pripremaju za prosperitetni i trezveni život. Umesto svega toga postali su statistika crne hronike, dok je na njihovoj nesreći profitirala farmaceutska industrija. I to kako. Film otvara surovi statistički šokantan podatak: Amerikanci čine tek pet procenata svetske populacije. Ali tih pet odsto Zemljana sa američkim pasošem godišnje proguta čak sedamdeset pet procenata lekova koji se u čitavom svetu izdaju na recept! Njihov je svet, dakle, u izmaglici droge. Nacija je sistematski pretvorena u narko-zavisnike i to one najzahvalnije prirode – legalne. Prosečni Amerikanac svakodnevno guta na desetine pilula za kojima je u njegovoj svesti stvorena potreba od strane farmaceutske industrije, koja, gle čuda, ima pravo i da reklamira svoje proizvode. Antidepresivi, steroidi, lekovi protiv bolova ili za umirenje, kao i razne druge poslastice uz koje se lakše živi, donose fascinantnih tridesetak milijardi dolara svojim proizvođačima svake godine! Ako je ikada i bilo, posle ovakvog podatka ne bi trebalo da bude nikakve sumnje da je industrija lekova okrenuta sebi i svom profitu, a ne poslu pružanja pomoći bilo kome. Da li će, dakle, dobri doktor brižno potražiti medikament za lečenje ili će uz sočnu proviziju prepisati trenutno popularno sredstvo iz kataloga proizvođača lekova? Pitanje je tek retoričko. Dobri doktor(i) redom lako i bez griže savesti zaboravljaju na lekarske obaveze, zakletve i premise profesije, pa za masnu apanažu od strane farmaceutskih lobija prepisuju lekove i sredstva za lečenje od lekova, kao i one za lečenje od svih prethodnih i tako ukrug, sve do neverovatne količine od stotinu pilula koje se proždiru na dan, što je činio i jedan od autora filma, kao i njegov pokojni brat, direktna žrtva ovog sistema proizvodnje legalnih narkomana.

Strašne žrtve koje stvara ovakav sistem „lečenja“, odnosno anesteziranja populacije, deluje da nikoga ne pogađaju. Hiljade unesrećenih porodica koje su prerano izgubile nekog od svojih članova upravo zbog predoziranja ovakvim tretmanima pilulama niko ne samo da ne obeštećuje nego ih i ne pominje. Poslednjih je godina ova od strane privatno-državnog sistema instalirana procedura „isceljenja“ odnela brojne živote, čak i onih među slavnima, bogatima i potencijalno uticajnima. Vitni Hjuston, Majkl Džekson i Hit Ledžer, pominju ih autori filma, samo su deo žrtava trovanja od strane ovakvog zdravstvenog sistema u kome, dakle, nema mesta ni za heroje. I njihova smrt, otuda, nije promenila ništa. Nije se to desilo ni sa brojnim skandalima lekara, uhvaćenih u sumnjivim poslovima trgovine receptima preko kojih su neki od „legalnih narkomana“ dolazili do tragikomičnih količina legalne droge u kojima su potom utapali svoje tuge – sve do smrti.

Lekovi koji ne leče

A da je reč o pravoj drogi, ističe se u „Razbojnicima s receptima“, u tome nikakve sumnje. Kada se pogleda hemijski sastav većine lekova koje čine popularni koktel pilula za smirenje i otupljivanje bolova gotovo da se ne razlikuje od heroina! Svojevrsni je cinizam da su ovi lekovi i svi njihovi pomodni naslednici do danas direktna posledica vratolomnog preokreta u njihovoj dostupnosti naciji uvedenoj osamdesetih godina prošlog veka pod administracijom Ronalda Regana koja se dičila „beskompromisnom borbom protiv droge“!? Međutim, dok je njegova supruga Nensi vodila medijske bitke sa narko-vetrenjačama, njen je muž s velikim farmaceutskim firmama postavio podijum za aktuelni ples smrti Amerikanaca, i za milijarde dolara koji se na tom plesu svake godine pojavljuju na računima farmaceutske industrije. Iako „Razbojnici s receptima“ nisu dokumentarni proizvod najboljeg kvaliteta i s dramaturškim problemima previše ličnog pristupa njegovih tvoraca, ovo je film koji se naprosto ne sme zaobići u širenju socijalno-političkih vidika bilo kog smrtnika na planeti omamljenoj lekovima koji ne leče. Zapravo, čine suprotno. Ubijaju polako i sigurno. Savršeno. Amerikanci omamljeni potrošačkom manijom naprosto su zanemarili opasnost ove druge manije u koju ih guraju razbojnici s receptima. Zanimljiva je i uloga Holivuda, televizije i medija u instalaciji ovakvog zdravstva. Pošto su oba ova društvena ogranka odavno pretvoreni u „industrije“, uopšte nije teško shvatiti da se i oni nužno, kao i svaka druga industrijska grana, rukovode isključivo profitom. Pokazalo se da je posle šverca ilegalnih supstanci najprofitabilnija „kultura“ pilula i recepata za njih. Holivud je inicirao i podržao ovu pomamu. Najpre ličnim primerima, a onda i sistemom takozvanog „postavljanja produkata“ u kadrove svojih proizvoda. Zato nije čudno da za nazive lekova za smirenje, omamljivanje i „opuštanje“ zna svako, pa i deca. Od otrova koje liferuju državni narko-dileri dodaju se nove brojke naciji zavisnika za koje nema izlečenja. Uostalom, film na svom kraju objašnjava da je Amerika pretvorena u naciju zavisnika. U njoj se godišnje popije više kafe nego bilo gde drugde. Ona se diči patološkom opsednutošću kupovinom svog naroda. Ali i jednako patološkom potrebom za lekovima, masovnom zabavom, neprikladnim idolima, oružjem, nasiljem, seksom, prežderavanjem i svim drugim stvarima od kojih su potom neophodna sredstva za umirenje i lečenje.

[/restrictedarea]