Izlog knjige

Umberto Eko – O književnosti
„Vulkan izdavaštvo“, Beograd, 2015

U ovoj zbirci ogleda koji govore o funkcijama književnosti, Eko za primer i predmet razmišljanja odabira autore koji su ga dugo zaokupljali, poput Nervala, Džojsa, Borhesa (ali i Aristotela i Dantea), kao i sopstvenu pripovedačku delatnost. Njegov književni postupak rasvetljavaju i oni eseji u kojima ne govori neposredno o sebi. Prigodni tekstovi, dakle, ali u njima se razotkriva ono što ga neprestano zaokuplja, i što predstavlja postojano izvorište njegovog nadahnuća. ,,Često sam se pitao: da li bih, danas, nastavio da pišem i onda kada bi mi rekli da će sutra neka kosmička katastrofa uništiti vasceli svet, tako da više niko neće moći da pročita ono što danas pišem? Kad malo porazmislim, odgovor glasi da bih, ali samo zato što gajim očajničku nadu da će se, sred te galaktičke katastrofe, možda naći kakva preživela zvezda, pa da neko sutra uzmogne da rastumači moje znake“, priznaje Eko.

Goran Vasin – Sabori raskola: Srpski crkveno-narodni sabori u Habzburškoj monarhiji 1861–1914
„Službeni glasnik“, Beograd, 2016

Reč je o monografiji koja predstavlja krucijalan iskorak u poznavanju istorije srpskih crkvenih i svetovnih elita u Dvojnoj monarhiji u drugoj polovini 19. veka i početkom 20. veka. Vasin je detaljno, pomno i minuciozno analizirao dešavanja u najvažnijoj instituciji Srba u Habzburškoj monarhiji, ali i mnogo šire, uticaje koji su dolazili iz Kneževine/ Kraljevine Srbije, kao i uticaje borbe za crkveno-školsku autonomiju, na formiranje crkvenih i prosvetnih institucija u Bosni i Hercegovini posle 1878. godine. Poseban kvalitet monografije ogleda se u činjenici da je pisana na prvorazrednoj arhivskoj građi, koja je, kako navodi autor, kroz čitavu deceniju istražena u arhivima od Cetinja do Beča.

Džozef S. Naj – Budućnost moći
„Arhipelag“, Beograd, 2016

Džozef S. Naj, istaknuti je profesor na Harvardskom univerzitetu i bivši dekan Kenedijeve škole za državnu upravu pri ovom univerzitetu. Saradnik je Američke akademije nauka i umetnosti, Američke akademije za diplomatiju i Britanske akademije. Džozef S. Naj je utemeljio globalno uticajni koncept „meke moći“, a pitanje međunarodnih odnosa analizirao je u brojnim knjigama, koje su prevedene na sve veće svetske jezike i predstavljaju temeljni izraz modernog razumevanja međunarodnih odnosa.
U izdanju „Arhipelaga“ objavljena je knjiga Džozefa S. Naja Budućnost moći. Povezujući u ovom delu teorijske koncepte i utemeljene rasprave sa praktičnim političkim iskustvom, autor na provokativan, analitičan i podsticajan način govori o strukturama moći u savremenom svetu, o vrstama moći od vojne i ekonomske do meke i pametne moći, a naročito o igri moći u odnosu SAD, Kine, EU, Rusije, BRIK. U knjizi Budućnost moći Naj odgovara na ključna pitanja moderne svetske politike: Zašto je savremeni svet ispunjen napetostima i prikrivenim ili dramatičnim sukobima? Kako nastaje moć? Ko je danas moćan? Da li su u našem vremenu države izgubile monopol na moć? Kako će izgledati naš svet u narednim godinama i decenijama?

Miloš Jevtić – Obeležja vremena (razgovori sa Miodragom Zečevićem)
„Beogradska knjiga“, 2015

Razgovori koje su autor i profesor dr Miodrag Zečević vodili tokom 2014. i na samom početku 2015. godine štampani su u znamenitoj ediciji Odgovori (knjiga je 208. po redu u ovoj kolekciji). Mada Jevtić sa žaljenjem konstatuje kako „razgovori nisu obuhvatili sve upitanosti i sve teme zbog iznenadne smrti profesora Zečevića“, izvesno je da se ova ukoričena kazivanja mogu ubrojati u važna „svedočenja o važnim vremenima naše prošlosti“. Koliko važna, može se naslutiti i iz napomena pisca predgovora Dragana Dragojlovića: „Iz Zečevićevih odgovora može se saznati o radu Komunističke partije, partijskoj kadrovskoj politici, o studentima i studijama na Pravnom fakultetu u Beogradu… o poznatim i vodećim političkim imenima ondašnje Srbije i Jugoslavije. Zečević je sa završenim Pravnim i Filozofskim fakultetom bio jedan od najobrazovanijih članova političke elite Srbije i Jugoslavije. Radio je na mnogim poslovima u sferi politike, kao i na stručnim poslovima i u institucijama u kojima se kreirao pravni i društveni sistem… Čitajući njegove odgovore, možemo zaključiti da je bio čovek svoga vremena i političkog sistema za koji se borio kao ilegalac, kao partizan, kao pripadnik Službe bezbednosti, iz kog vremena je posebno interesantan detalj koji govori o raskolu Srpske pravoslavne crkve u Americi…“