Излог књиге

Умберто Еко – О књижевности
„Вулкан издаваштво“, Београд, 2015

У овој збирци огледа који говоре о функцијама књижевности, Еко за пример и предмет размишљања одабира ауторе који су га дуго заокупљали, попут Нервала, Џојса, Борхеса (али и Аристотела и Дантеа), као и сопствену приповедачку делатност. Његов књижевни поступак расветљавају и они есеји у којима не говори непосредно о себи. Пригодни текстови, дакле, али у њима се разоткрива оно што га непрестано заокупља, и што представља постојано извориште његовог надахнућа. ,,Често сам се питао: да ли бих, данас, наставио да пишем и онда када би ми рекли да ће сутра нека космичка катастрофа уништити васцели свет, тако да више нико неће моћи да прочита оно што данас пишем? Кад мало поразмислим, одговор гласи да бих, али само зато што гајим очајничку наду да ће се, сред те галактичке катастрофе, можда наћи каква преживела звезда, па да неко сутра узмогне да растумачи моје знаке“, признаје Еко.

Горан Васин – Сабори раскола: Српски црквено-народни сабори у Хабзбуршкој монархији 1861–1914
„Службени гласник“, Београд, 2016

Реч је о монографији која представља круцијалан искорак у познавању историје српских црквених и световних елита у Двојној монархији у другој половини 19. века и почетком 20. века. Васин је детаљно, помно и минуциозно анализирао дешавања у најважнијој институцији Срба у Хабзбуршкој монархији, али и много шире, утицаје који су долазили из Кнежевине/ Краљевине Србије, као и утицаје борбе за црквено-школску аутономију, на формирање црквених и просветних институција у Босни и Херцеговини после 1878. године. Посебан квалитет монографије огледа се у чињеници да је писана на прворазредној архивској грађи, која је, како наводи аутор, кроз читаву деценију истражена у архивима од Цетиња до Беча.

Џозеф С. Нај – Будућност моћи
„Архипелаг“, Београд, 2016

Џозеф С. Нај, истакнути је професор на Харвардском универзитету и бивши декан Кенедијеве школе за државну управу при овом универзитету. Сарадник је Америчке академије наука и уметности, Америчке академије за дипломатију и Британске академије. Џозеф С. Нај је утемељио глобално утицајни концепт „меке моћи“, а питање међународних односа анализирао је у бројним књигама, које су преведене на све веће светске језике и представљају темељни израз модерног разумевања међународних односа.
У издању „Архипелага“ објављена је књига Џозефа С. Наја Будућност моћи. Повезујући у овом делу теоријске концепте и утемељене расправе са практичним политичким искуством, аутор на провокативан, аналитичан и подстицајан начин говори о структурама моћи у савременом свету, о врстама моћи од војне и економске до меке и паметне моћи, а нарочито о игри моћи у односу САД, Кине, ЕУ, Русије, БРИК. У књизи Будућност моћи Нај одговара на кључна питања модерне светске политике: Зашто је савремени свет испуњен напетостима и прикривеним или драматичним сукобима? Како настаје моћ? Ко је данас моћан? Да ли су у нашем времену државе изгубиле монопол на моћ? Како ће изгледати наш свет у наредним годинама и деценијама?

Милош Јевтић – Обележја времена (разговори са Миодрагом Зечевићем)
„Београдска књига“, 2015

Разговори које су аутор и професор др Миодраг Зечевић водили током 2014. и на самом почетку 2015. године штампани су у знаменитој едицији Одговори (књига је 208. по реду у овој колекцији). Мада Јевтић са жаљењем констатује како „разговори нису обухватили све упитаности и све теме због изненадне смрти професора Зечевића“, извесно је да се ова укоричена казивања могу убројати у важна „сведочења о важним временима наше прошлости“. Колико важна, може се наслутити и из напомена писца предговора Драгана Драгојловића: „Из Зечевићевих одговора може се сазнати о раду Комунистичке партије, партијској кадровској политици, о студентима и студијама на Правном факултету у Београду… о познатим и водећим политичким именима ондашње Србије и Југославије. Зечевић је са завршеним Правним и Филозофским факултетом био један од најобразованијих чланова политичке елите Србије и Југославије. Радио је на многим пословима у сфери политике, као и на стручним пословима и у институцијама у којима се креирао правни и друштвени систем… Читајући његове одговоре, можемо закључити да је био човек свога времена и политичког система за који се борио као илегалац, као партизан, као припадник Службе безбедности, из ког времена је посебно интересантан детаљ који говори о расколу Српске православне цркве у Америци…“