Bitka za gas

Piše Nikola Vrzić

Da li će „Severni tok 2“ doživeti sudbinu „Južnog toka“?

Uz svesrdnu podršku svojih američkih prijatelja, Evropa se svojski trudi da ostane bez ruskog gasa. Nakon što je – pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država, kako su nesumnjivo dokazale „Vikiliksove“ depeše američke diplomatije – Evropska komisija izmislila tzv. Treći energetski paket kojim je onemogućila izgradnju gasovoda „Južni tok“, množe se i pokušaji da sličnu sudbinu doživi i „Severni tok 2“, projekat dupliranja kapaciteta postojećeg gasovoda „Severni tok“ kojim se gas iz Rusije, ispod Baltika, doprema direktno u Nemačku.

[restrictedarea]

GEOPOLITIKA Evropska potreba za ruskim gasom je očigledna, budući da Rusija snabdeva Evropu s oko 30 odsto njenih potreba za ovim energentom; uz razvoj evropske industrije i opadanje sopstvenih, evropskih proizvodnih kapaciteta, ova potreba će postajati još veća. Baš kao što je većom – posle ruske najave da će od 2019. prestati da transportuje gas ka Evropi preko Ukrajine zbog očigledne nepouzdanosti ove trase – postala i potreba evropskih država da sebi obezbede siguran način snabdevanja.

Ali ovo jačanje gasnih veza Rusije i Evrope donelo bi sa sobom i političko približavanje Rusije i Evropske unije, što SAD ne žele jer bi takav razvoj događaja umanjio američki uticaj na prostoru kome i inače, geografski, ne pripadaju. Rečima osnivača „Stratfora“ Džordža Fridmana, „jačanje partnerskih odnosa između Rusije i Nemačke može ojačati obe države, ali takav razvoj događaja predstavlja pretnju američkim interesima“. I ne samo američkim – „Severnom toku 2“ protive se i oni koji bi, njegovom izgradnjom, postali irelevantni, od Ukrajinaca, preko Poljaka do Slovaka i Čeha, dakle svih onih preko čijih teritorija danas teče najveći deo ruskog gasa prema Evropi. I koji zato imaju veću geopolitičku vrednost nego što bi je imali ako bi „Severni tok 2“ bio izgrađen kao što su 4. septembra prošle godine dogovorili ruski „Gazprom“, nemački E.ON i BASF, holandsko-britanski „Rojal dač šel“, austrijski OMV i francuski „Enži“.

 

UKRAJINSKA PRETNJA I zato ne čudi što je, ovog ponedeljka posle sastanka sa slovačkim šefom diplomatije Miroslavom Lajčakom, ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk saopštio da je Ukrajina „uložila zvaničnu žalbu Evropskoj komisiji zbog izgradnje gasovoda ’Severni tok 2’“. „Ovo je politički projekat. Mi zahtevamo da Evropska komisija pokrene istragu i zaustavi projekat koji je antievropski, antiukrajinski, antislovački, antipoljski“, rekao je Jacenjuk, očigledno zanemarujući apsurdnost situacije u kojoj država koja nije članica EU Evropskoj uniji tuži drugu državu koja nije članica EU zbog gasovoda koji ne prelazi preko teritorije članica EU. S tim u vezi, „ekstremno je komplikovano shvatiti gde i kako bi energetski zakoni EU mogli da budu primenjeni na predloženu rutu ’Severnog toka 2’“, ocenio je nedavno Simone Taljapjetra, stručnjak za energetiku u briselskom tink-tenku „Brojgel“. „Politika (ipak) ima svoje limite.“

Ili takvi limiti ne postoje, naročito ako iza politike stoji gola sila? U svom pokušaju da spreče izgradnju „Severnog toka 2“, naime, Ukrajinci imaju američku podršku, koja se videla i posle nedavnog četvoročasovnog sastanka ukrajinskog predsednika Petra Porošenka s potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom, tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u Švajcarskoj. „Kijev i Vašington nameravaju da spreče izgradnju ’Severnog toka 2’“, rekao je Porošenko sasvim otvoreno. „Mi smo jasno istakli da je ’Severni tok 2’ čisto politički projekat usmeren i protiv Ukrajine i protiv značajnog broja zemalja EU. Moramo da delujemo efikasno kako bismo ga zaustavili.“

A kako na ove pritiske reaguju Nemci, koji su i najzainteresovaniji za uspeh projekta u kome i sami učestvuju? Pitanje je utoliko opravdanije uzme li se u obzir izjava nemačkog vicekancelara Zigmara Gabrijela, tokom posete Poljskoj, da će se izgradnja „Severnog toka 2“ „jedino nastaviti ako Rusija ne obustavi protok gasa preko Ukrajine i istočne Evrope“ i posle 2019. godine, kada istekne važeći ugovor između Rusije i Ukrajine za koji Rusi kažu da neće biti produžen. Da li je ovo znak popuštanja Nemačke? Ili tek njen pokušaj da umiri svoje EU partnere, budući da bi „Severni tok 2“ do 2019, tada će se i definitivno znati hoće li Rusi ispuniti svoju pretnju, već trebalo da funkcioniše…

[/restrictedarea]