Temeljna reforma istorije

Piše IGOR JOVANOVIĆ

Nova hrvatska vlada najavljivala je temeljne reforme u državi, ali se po njenim počecima čini da će najobimniju reviziju ipak pretrpeti hrvatska istorija. Što se tiče odnosa sa Srbijom, ni tu prvi radni dani Vlade Hrvatske nisu obećavajući. Posle duže vremena jedna hrvatska vlada u svom programu nije spomenula kao prioritete ni odnose u regionu, ni politiku prema manjinama, ni povratak izbeglica. Sve to, u najmanju ruku, razlog je za zabrinutost u odnosima Srbije i Hrvatske

Nova Vlada Hrvatske koju predvodi biznismen Tihomir Orešković izabrana je u petak 22. januara, a već do prvog radnog dana u ponedeljak uspela je da napravi toliko afera koliko se u razvijenijem svetu smatra dovoljnim za ostavku. U centru skandala koji je žestoko uzdrmao javnost u Hrvatskoj našla su se dvojica ministara sa kvote Hrvatske demokratske zajednice kojoj su protivnici iz Socijaldemokratske partije sve vreme kampanje i bitke za formiranje vlasti prebacivali naklonjenost ustaštvu i kriminalu.

U HDZ-u izgleda nisu želeli da svoje političke rivale prikažu kao lažljivce, te su se žestoko potrudili da im daju za pravo. U tu svrhu su izgleda izabrani ministar branitelja Mijo Crnoja i ministar kulture Zlatko Hasanbegović čije su reformske ideje žestoko uzdrmale hrvatsku političku scenu. Najpre je Crnoja najavio da ni kao ministar neće odustati od svoje ideje o stvaranju nacionalnog registra izdajnika, da bi potom i Hasanbegović izneo krajnje kontroverzne stavove o antifašističkom pokretu u Hrvatskoj, ocenivši da Hrvati mogu da se osećaju kao potpuni pobednici samo posle rata završenog „Olujom“ 1995. godine.

[restrictedarea]

VETERANSKA PRAVDA Crnoja nije mnogo elaborirao svoju ideju o registru izdajnika, što je hrvatskoj javnosti dalo mašti na volju. Neki su sugerisali da će sada veterani rata iz devedesetih godina postati svojevrsna agentura koja će u ime novog ministra i vlasti HDZ-a, čiji su dolazak uveliko pomogli, krstariti Hrvatskom i praviti spiskove izdajnika i smutljivaca. Pošto novopečeni ministar nije izneo ni kriterijume po kojima bi ljudi bili svrstavani u tu nepopularnu kategoriju, svi koji nisu na liniji HDZ-a morali bi da se osećaju ugroženo od gneva pravednih veterana koji podjednako preziru domaće izdajnike i strane plaćenike.

Takva ideja odmah je naišla na svojevrstan pokret otpora u Hrvatskoj. Umetnički kolektiv „Skroz“ izradio je svoj „registar izdajnika“ na internetu na kome su građani sami mogli da upisuju ko je zaslužio da se nađe na listi i time uštede vreme i muke novom ministru. Tako je izvesni Mile Gastarbajter priznao da je izdajnik jer je prodao „golf dvojku“, dok su se drugi dodali na spisak osećajući se krivim jer znaju da čitaju ćirilicu, navijaju za Novaka Đokovića ili ponekad pogledaju crtane filmove na srpskom jeziku.

No bilo je i onih kojima ideja Mije Crnoje nije bila toliko smešna. Problem za hrvatsku vladu može da bude u tome što je jedan od tih nezadovoljnika lider druge po snazi članice vladajuće koalicije – Božo Petrov iz Mosta, bez čijih poslanika nije mogla da se formira nova vlada. Petrov je u prvom komentaru na ideju koalicionih partnera kazao da ne može podrobno da priča o tome, jer ne zna u kom je kontekstu govorio Crnoja. „Ali da se o tome i slučajno pomislilo ozbiljno, to nikada ne bi prošlo, jer to Most ne bi nikada dozvolio“, rekao je Petrov i dodao da bi stvaranje takvog registra mogla da bude crvena linija koju Most nije spreman da pređe. Stvar je pokušao da zataška i novi hrvatski premijer Tihomir Orešković, rekavši da ideja ministra branitelja svakako nije prioritet njegove vlade. Terajući pomalo stvar na šalu, Orešković je kazao da će njegov prioritet biti da brzo usavrši hrvatski jezik, jer je naišao na brojne opaske u javnosti da će sa svojim ministrima lakše komunicirati na engleskom nego na maternjem jeziku koji mu se potpuno iskvario tokom godina i godina pečalbe u Kanadi. Drugi najavljeni prioritet Oreškovića bio je iznenađenje za građanski deo Hrvatske. Premijer će pozvati sveštenika koji bi blagoslovio prostorije Vlade Hrvatske što je prilično drugačije od onoga što je radila levičarska koalicija predvođena SDP-om.

 

PITANJE HRVATSKOG KONTINUITETA Još jedna stvar ukazala je da će nova hrvatska vlada verovatno održati polarizaciju u društvu, stvorenu tokom izborne kampanje. Novoizabrani ministar kulture Zlatko Hasanbegović je u prvim izjavama izneo krajnje kontroverzne stavove o antifašizmu i kontinuitetu hrvatske državnosti. Hasanbegović je najpre naveo da je antifašizam floskula bez utemeljenja u hrvatskom Ustavu, da bi potom kazao da moderna Hrvatska nije naslednik republike bivše Jugoslavije već je nastala u diskontinuitetu s njom. Ako se pogledaju te dve izjave, red je zapitati se u čemu onda Hasanbegović vidi hrvatski kontinuitet. Ako je antifašizam floskula bez utemeljenja, šta onda ima utemeljenje u Hrvatskoj kada se zna da je protivnik antifašističkog pokreta bio onaj deo populacije koji je tokom Drugog svetskog rata podržavao fašističku tvorevinu NDH. Takođe, ako novi ministar kulture kontinuitet Hrvatske ne vidi u socijalističkoj republici bivše SFRJ, da li to znači da je onda vidi u temeljima NDH?

Da stvar bude još dramatičnija pobrinuo se Hasanbegovićev partijski šef Tomislav Karamarko za koga u Hrvatskoj smatraju da će zapravo rukovoditi radom nove vlade. Prema pisanju hrvatske štampe, Karamarko je u nespretnoj odbrani partijskog kolege uspeo da uporedi Josipa Broza Tita sa Adolfom Hitlerom. Najavljujući da će promeniti ime trga koji nosi Titovo ime, Karamarko je kazao: „Ako se možemo distancirati od raznih Hitlera i Musolinija, onda možemo i od Josipa Broza.“ Ovo krajnje neumesno poređenje verovatno uvodi u ideologiju koju će HDZ nastojati da nametne kroz novu hrvatsku vlast. Muku u svemu tome hrvatskoj vladajućoj stranci mogla bi da zada činjenica da je osnivač HDZ-a i prvi predsednik nezavisne Hrvatske bio Franjo Tuđman, jedan od viđenijih komunističkih generala za vreme Titove Jugoslavije. Ideološku sreću Karamarku kvari i činjenica da se u hrvatskoj javnosti uveliko spekuliše o njegovoj ulozi u hapšenju generala Ante Gotovine, koji je kao zapovednik u „Oluji“ sigurno uzor onom delu publike koji podržava viđenje istorije i hrvatskog kontinuiteta što sada pokušavaju da nametnu predsednik HDZ i njegov saradnik Zlatko Hasanbegović.

PRESELJENJE METKOVIĆA Formiranje hrvatske vlade obeležile su i prozivke opozicije da je previše ministara došlo iz kraja u kome je Božo Petrov, lider Mosta, već godinama gradonačelnik. Tako se u šali moglo čuti da je Petrovljev rodni Metković ostao pust jer su svi prešli u Zagreb na položaje u novoj vladi. Po priznanju predsednika Mosta, u Oreškovićevom kabinetu se među 20 ministara našlo mesta za čak četvoricu (uključujući i njega) ljudi iz njegovog rodnog kraja. Svakako je najznačajnije što su Most i Metković dobili ministra policije, posebno cenjeno i važno mesto u svim balkanskim demokratijama. Petrov i Orešković branili su se da se radi samo o slučajnosti, ali to nije uspelo da ubedi sve u koaliciji koju predvodi Petrov, pa se i ona dodatno osula posle izbora vlade pošto su je napustili neki poslanici.

Da postizborni haos bude potpun u Hrvatskoj, pobrinula se SDP koja je posle četiri godine vladavine prešla u opoziciju. U toj stranci počeli su sukobi frakcija, tako da je ozbiljno uzdrmano i mesto dosadašnjeg predsednika SDP i doskorašnjeg premijera Hrvatske Zorana Milanovića. Po svemu sudeći, on je reagovao dosta nervozno i počeo opsežnu čistku stranke koja je izazvala dodatni revolt, tako da se u ovom trenutku ishod borbe u opoziciji ne može ni naslutiti.

Tek, zbog svega toga nimalo ne čude rezultati istraživanja javnog mnjenja koji su pokazali da je dva meseca formiranja nove vlade deo hrvatskih građana oteralo u apstinenciju i ubedilo ih da podrška bilo kojoj partiji nije u njihovom interesu. Pored toga, rezultati sve tri vodeće opcije u Hrvatskoj su u padu, ali građani i dalje priznaju da im još nisu našli realnu alternativu. Tako je i dalje najpopularniji HDZ sa manje od dva odsto prednosti ispred SDP-a, dok je koalicija Most na trećem mestu odakle, i pored pada popularnosti, još drži ključeve za formiranje vlade.

OPASNOST OD BANKROTA Nova hrvatska vlada imaće i težak zadatak da se izvuče iz golemih ekonomskih problema koji već skoro deceniju prate tamošnju privredu. A trenutne performanse nimalo ne idu u prilog novim vlastima. Prema istraživanju kanadske nevladine organizacije Centar za istraživanje globalizacije iz Kvebeka objavljenom krajem jula prošle godine, Hrvatska je ubrojana među 24 države sa najvećim rizikom od bankrota. Istini za volju, na istoj listi su se našle još dve države regiona – Makedonija i Crna Gora.

Trenutno Hrvatsku najviše pogađa visok javni dug i relativno niska stopa privrednog rasta. Podaci Međunarodnog monetarnog fonda kažu da je taj rast u 2015. godini iznosio svega jedan procenat. Uz to, zbog visokog budžetskog deficita Hrvatska je praktično od prvog dana ulaska u EU pod specijalnim nadzorom organa Unije. Takođe, Hrvatska je u prošloj godini bila među državama u regionu koje su najviše smanjile kapitalna ulaganja, odnosno za najmanje 2,5 procentnih poena potencijalnog bruto domaćeg proizvoda. Ipak u ovom momentu nad hrvatskom ekonomijom najviše se nadvija opasnost od nekontrolisanog javnog duga. MMF navodi da on iznosi oko 91,8 odsto BDP. U poređenju sa ostalim državama regiona Hrvatska je ubedljivi šampion, jer iza nje slede Srbija i Crna Gora sa 76,7 odsto, odnosno 73,8 odsto. Prognoza rasta privrede Hrvatske u 2016. godini je svega 1,6 odsto.

Zbog takvih okolnosti novi hrvatski premijer je najviše vremena u ekspozeu poklonio ekonomiji i potezima kojima namerava da je revitalizuje. Orešković, poznat po tome što je ogromni gubitak „Plive“ pretvorio u rast te kompanije, naveo je da mu je cilj da do 2020. godine za Hrvatsku obezbedi godišnji rast BDP-a za više od tri odsto i smanji javni dug na manje od 80 odsto BDP-a u istom periodu. Ciljevi su mu i da do 2017. smanji budžetski deficit na manje od tri odsto BDP-a, a nezaposlenost svede na 14 odsto.

 

ISTOČNO PARTNERSTVO Što se tiče odnosa sa Srbijom, početak rada nove hrvatske vlade takođe nije obećavajući. Srpski premijer Aleksandar Vučić bio je među prvima koji su čestitali Tihomiru Oreškoviću. „Nadam se da ćete Vi i Vaša Vlada svojim radom doprineti da mir i stabilnost političkih prilika u regionu budu oslonac za svima preko potreban ekonomski napredak. U Vladi Srbije i meni lično imaćete iskrenog partnera u ostvarenju tog cilja“, navodi se u čestitki. Međutim, srpski poslanik u hrvatskom Saboru Milorad Pupovac izjavio je da Srbije, kao prvog suseda, nema u programu Vlade Hrvatske i da se umesto nje pominje neodređeno istočno partnerstvo. Prema njegovim rečima, nova vlada Hrvatske je prva posle dugo vremena koja u programu nema ništa o manjinskoj politici, niti o ostvarivanju prava Srba u Hrvatskoj, o povratku izbeglica, o pravima ljudi koji su izgubili svoja prava tokom rata. „Na to smo upozorili i upozoravaćemo, i nadamo se da će se to promeniti“, dodao je Pupovac.

Pored toga, Srbija i Hrvatska prošlu godinu su završile najavama da će se utrkivati u naoružavanju, iako budžeti obe države lako mogu da pronađu i druge prioritete. Bilo bi opasno da se ista priča nastavi i u novoj godini i sa novom hrvatskom vladom, posebno u svetlu činjenice da i Srbiju verovatno čekaju parlamentarni izbori. Zato je izvesno da su novim hrvatskim vlastima, posle početnih autogolova koji su stizali u serijama, potrebni brzi uspesi i na domaćem i na spoljnom planu. U suprotnom, moguće je da rad nove hrvatske vlade obeleži narodna poslovica: „Ono što se grbo rodi, vreme ne ispravi.“

[/restrictedarea]