Zašto nam ukidaju novac?

Piše Vladimir Dimitrijević

Započeo je proces ukidanja gotovog novca. Koji je krajnji cilj?

Nedavno je po moru interneta zaplovila i ovakva vest: „Odluka švedskih banaka da zabrane plaćanje gotovinom, kao i ukidanje bankomata u ruralnim predelima, izazvalo je ogorčenje građana. Banke su počele da prijavljuju građane koji koriste velike količine gotovine, jer sumnjaju da je reč o teroristima ili kriminalcima!?“ „Pojedini građani čuvaju keš u mikrotalasnim pećnicama jer ga banke ne prihvataju“, izjavio je bivši šef policije u Švedskoj. „Manje novca znači i manje oružanih pljački. Manje novca u opticaju ujedno je i pomoć državnoj blagajni jer se porezi utaje znatno lakše ako se usluge i robe plaćaju bez elektronskog traga. Ponašanje banaka izazvalo je veliko ogorčenje kod starijih Šveđana, jer su u ruralnim krajevima uklonjeni bankomati. Ima građana koji su nezadovoljni jer smatraju da u slučaju finansijske krize neće moći da povuku novac iz banaka, što znači da moraju da ga ili troše ili ostave bankama na raspolaganju.“

Odmah posle toga stigla je i vest da Danska namerava da ukine plaćanje gotovinom.

Kakva je ovo ludnica?

Zbog čega ukinuti plaćanje gotovinom?

[restrictedarea]

PRAĆENJE TOKOVA NOVCA Koliko je svet postao informacioni gulag vidi se i po tome što nijedan veliki medij nije preneo vest iz aprila 2015, koju je svima ponudio poznati ekonomista Martin Armstrong, onaj što je predvideo „crni ponedeljak“ 1987. i ruski finansijski krah 1998. godine. Naime, u aprilu ove godine predstavnici Evropske centralne banke, američkog Sistema federalnih rezervi i centralnih banaka Švajcarske i Danske sastali su se da razgovaraju o – ukidanju gotovog novca. Armstrong veli: „Vrlo je čudno da sam samo ja dao informaciju o tajnom susretu u Londonu. Kenet Rogof sa Harvarda i glavni ekonomista ’Sitigrupa’ Vilijem Bujter nastupili su pred centralnim bankama sa idejom likvidacije gotovog novca, kako čovek ne bi mogao ni da kupuje, ni da prodaje bez dozvole države…“

Ovakve ideje već su se pojavljivale u javnosti. Tako je 2014. „harvardovac“ Rogof pozivao na ukidanje fizičkog plaćanja zarad borbe protiv utaje poreza i terorizma. Bivši ekonomista Engleske banke Džim Livz izjavio je da se bezgotovinsko društvo može dostići samo „putem primoravanja svih da koriste jedino elektronski novac, koji je smešten u bankama na računima što ih nadzire država“. Država taj novac treba i da prati i da kontroliše.

Put ka cilju već je počeo. Tako se u martu 2015. pojavila informacija po kojoj Ministarstvo pravde SAD nalaže bankama da pozovu policiju ako klijent sa računa uzima više od 5.000 dolara. Francuska je usrećila građane zakonom po kome se u gotovini ne može plaćati više od 1.000 evra, inače, eto vam finansijske policije na vrata.

Po Armstrongu, ovde je reč o „ekonomskom totalitarizmu“. Šta banksteri stvarno žele? Stručnjak za „sajber biznis“ Jevgenij Morozov u novembarskom broju „Mond diplomatika“ navodi da je približavanje bezgotovinskom društvu još jedno sredstvo za stvaranje apsolutnog potrošačkog društva: „Većina transakcija koje se obavljaju papirnim novcem posebne su zato što nisu vezane jedna za drugu. Kad plaćamo svojim mobilnim telefonom ili ako napravimo selfi za buduće naraštaje i delimo ga na društvenim mrežama, proizvodimo trag koji će oglašivači i druga preduzeća verovatno da iskoriste. (…) To znači da nijedna od naših elektronskih transakcija nikad nije završena: podaci koje one generišu omogućavaju da budemo praćeni u stopu, ali i da se uspostavi veza između aktivnosti za koje bismo možda voleli da ostanu odvojene. I najednom je zabava osobe u klubu povezana s knjigama koje je kupila, stranicama na internetu koje je posetila, putovanjima na koja se uputila, kalorijama koje je potrošila. Ukratko, s novim tehnologijama, svi naši postupci se integrišu u jedinstven profil, koji se može unovčiti i optimizovati.“

Ali, naravno, veća zarada od potrošača pod stalnim nadzorom firmi koje prodaju robu i usluge nije konačni cilj onih koji žele da ukinu gotovinu, kao što to nije ni borba protiv utaje poreza i terorizma.

ATALI, BŽEŽINSKI I ANTIHRIST A šta je konačni cilj?

Jedan od mudraca globalizma, član Bilderberškog kluba koji je godinama bio lični savetnik predsednika Francuske Fransoa Miterana i neko vreme direktor Evropske banke za obnovu i razvoj, Žak Atali napisao je, pre više od tri decenije, knjigu „Linije horizonta“. U njoj Atali tvrdi da sada nastupa treća era, i to – „era novca“. On je univerzalni ekvivalent svih vrednosti, uključujući i duhovne. Nastaje jedinstven svet, osnovan na principima „geoekonomije“. Za „geoekonomiju“ uopšte nije važno što tamo negde živi neki narod, kakva je njegova istorija, kultupa, religija i tradicija. Sve aktivnosti se koncentrišu oko svetskih berzi, rudnih blaga, informativnih centara, krupnih fabrika. „Novi svetski poredak“, po Ataliju, trebalo bi da postane univerzalan početkom trećeg milenijuma. Nevezanost za određenu teritoriju biće najviša forma novog globalnog društva – određivaće način života, stil u kulturi, oblik potrošnje. Pod nevezanošću za određenu teritoriju Atali podrazumeva buduću antizajednicu ljudi, koji nemaju osećaj za otadžbinu, zemlju, veru, pretke, koji žive radi zadovoljenja potrošačkih potreba i uživanja, sa kojima su se upoznali preko ekrana. Atali preti: „Život ljudi, koji nisu vezani za jednu teritoriju, biće regulisan preko kompjuterskih mreža u globalnim razmerama. Svako od njih će imati specijalnu magnetnu karticu sa svim podacima o sebi, a pre svega, sa podacima o posedovanju novca. Teško onome ko ne bude imao novac i ugrožavao svetski poredak!“ Atali smatra da će pritisak na čoveka biti takav da će on imati samo jedan izbor: „Ili da se integriše u takvo društvo, ili da bude isključen iz njega… Dinamika zakona će biti prolaznost, a uzvišeni izvor želja – narcizam.“

A još pre skoro pola veka, Zbignjev Bžežinski u knjizi „Era tehnotronije“, koju je napisao prema želji „Rimskog kluba“, opisuje našu budućnost: „Istovremeno će porasti mogućnosti socijalne i političke kontrole ličnosti. Uskoro će postati moguća skoro neprekidna kontrola svakog građanina i vođenje kompjuterskih fajlova, koji se stalno obnavljaju, i sadrže pored uobičajenih informacija najpoverljivije detalje o stanju zdravlja i ponašanja svakog čoveka… Odgovarajući državni organi će imati skoro momentalni pristup ovim fajlovima. Vlast će biti u rukama onih koji kontrolišu informacije.“ Dakle, sve je planirano. Ugradnja elektronskog čipa u čoveka, koji će, u isti mah, biti i njegova lična karta i njegova zdravstvena knjižica i vozačka dozvola, i, naravno, njegov novčanik – to je cilj. O tome smo, već dve hiljade godina, znali iz Otkrivenja Jovanovog (Apokalipsa 13,16–18): „I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovima, da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zvijeri, ili broj imena njezina. Ovdje je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zvijeri: jer je broj čovjekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest.“

Zato rat Rusije u Siriji nije puka „borba za naftu“ ili „geopolitika“. Od pobede Rusije i stvaranja multipolarnog sveta zavisi sudbina čovekova – hoće li ga banksterski satanisti žigosati žigom zveri ili će i dalje ostati slobodno, Božje biće. Zato, kako je govorio vladika Danilo Budimski, veliki srpski arhijerej, za Rusiju krstonosnu – hiljadu molitava!

[/restrictedarea]