Marš Kameronovog blerizma

za „Pečat“ iz Londona Dejan Lukić

U Londonu odjekuju borbeni marševi. To znači da se Imperiji približio biološki ciklus kada mora još nekome u belom svetu da pusti krv

Historia est magistra vitae, ali je „učiteljica života“ samo onima koji slušaju i uče. Što se tiče Imperije, ona se, po pravilu, rađa gluva; slabo ili ništa ne uči, uglavnom je autistična i budući da u ruci drži malj, svi okolo su joj samo ekseri.

Sirija je ovih dana slika i prilika tipičnog ponašanja Imperije koja ništa nije naučila iz povesti. U Londonu odjekuju borbeni marševi; „Gardijan“ prošle sedmice poziva Britance – partije, vojsku, policiju, obaveštajne branše i misleći nacionalni korpus – da se dignu na noge – Islamska država na Bliskom istoku izrasla je u monstruma i „nešto se mora učiniti“.

NEŠTO SE MORA UČINITI „Nešto se mora učiniti“ u jeziku Imperije znači da legije i centurioni treba da krenu ave Caesare, morituri te salutant. To trenutno govori da se Imperiji približio biološki ciklus kada mora još nekome u belom svetu da pusti krv.

Svojevremena studija UNICEF-a ustanovila je da je između 1991. i 1998. godine žestoka humanitarna blokada Iraka od strane imperijalne koalicije imala kao posledicu smrt 500.000 (pola miliona) iračke dece ispod pet godina starosti. A kada je američki reporter upitao Medlin Olbrajt, tadašnjeg američkog ambasadora u OUN, da li „dobitak opravdava toliko skupu cenu“, dobio je lakonski leden odgovor: „Vredelo je“!

Na Zapadu ništa novo.

Džon Pildžer, istaknuti londonski analitičar leve orijentacije, podseća (18. novembra) na njegovom Tviter nalogu da se na imperijalnom Zapadu odavno ne dešava ništa novo. „Prenoseći naredbu trupama za masovno bombardovanje Kambodže (1969), Henri Kisindžer je imao samo jednu lapidarnu poruku: Udariti svom silom na sve što leti i što se miče (na zemlji).“ Moderna varijanta ove morbidne instrukcije uterivanja poslušnosti drugim državama i narodima, po Pildžeru bi glasila malo duže: „Dok Barak Obama pokreće svoj sedmi rat protiv muslimana od kako se okitio Nobelovom nagradom za mir, dok Fransoa Oland obećava nemilosrdan atak na već razorenu zemlju (Siriju), orkestriranje ovakvog licemerja i laži postaje gotovo sentimentalno sećanje na Niksonovu  zločinačku iskrenost.“

Na Zapadu ništa novo.

Ko se još u Vašingtonu seća Pola Pota i kambodžanskih Crvenih kmera, slike i prilike današnjih džihadista Islamske države u Siriji i Iraku. I Crveni kmeri su, podseća nas Pildžer, bili vandali koji su počeli kao mala grupa, i baš kao i Islamska država bili produkt „američkog programa apokalipse“, taj put u Aziji.

[restrictedarea]

TAJNE INSTRUKCIJE Prema samom vođi Crvenih kmera Polu Potu, njegov pokret je u početku brojao pet hiljada slabo naoružanih gerilaca, nesigurnih u svoju strategiju, taktiku i budućnost, a kada su Niksonovi i Kisindžerovi bombarderi B-52 počeli da izvode projekat pacifikacije, „zapadni vrhovni demon (Pol Pot) nije mogao da se načudi njegovoj sreći“. Pokret otpora Americi rastao je kao pečurka posle kiše. Amerikanci su, u periodu od 1969. do 1973. godine bacili na Kambodžu, podseća nas Pildžer, ekvivalent od pet atomskih bombi kakva je bačena na Hirošimu pri kraju Drugog svetskog rata. Daleka prošlost, reklo bi se. Jeste, ali prošlost koja se, kao zakonitost, ponavlja u životu Imperije, od Rima preko Srbije do današnje Sirije, posle jučerašnje Libije i prekjučerašnjeg Iraka.

I zašto se još jednom ne oprobati u avanturi kad je cena do sada bila tako isplativa po nas, a tako skupa po druge? Za početak, to „nešto“ je već najavljeni teror. U Siriji, Iraku, Jemenu itd. demonstriraće se oslobodilačka medicina sa visine od trideset hiljada stopa, dok se još, u punoj ironiji, nije osušila krv od prethodnih tretmana.

„Da bi se pomogle akcije liberalnih snaga (!?), poseban napor treba uložiti kako bi se (fizički) likvidirali izvesni pojedinci. Akciju mora da prati neophodna mera širenja straha … a insceniranje incidenata na graničnim područjima treba da obezbedi povod za intervenciju… CIA i SAS (britanske specijalne snage) moraju da upotrebe (sva) raspoloživa sredstva – na psihološkom i akcionom planu – kako bi se podigao nivo napetosti…“

Sve ovo doslovce stoji u svojevremenoj tajnoj instrukciji političkim, obaveštajnim i vojnim instancama Imperije na teritoriji Sirije, Iraka i Bliskog istoka uopšte. Instrukcija je nastala još 1957, a toliko je aktuelna da joj nije potrebno nikakvo dopisivanje.

 

AKREDITOVANI DEMON IMPERIJE Pomenuti Džon Pildžer nas ovde još podseća da je 2013. bivši ministar spoljnih poslova Francuske Rolan Dima, dve godine pre Arapskog proleća, izjavio za francuski treći kanal TV LPC: „Bio sam u Engleskoj dve godine pre nego što je počelo nasilje u Siriji. Tada su mi visoki britanski funkcioneri poverili da se nešto sprema u Siriji. Čak su me, tim povodom, upitali, mada u to vreme nisam bio ministar spoljnih poslova, da li sam spreman da u tome učestvujem. Ta akcija je bila duže pripremana, predviđana i planirana.“

Danas je opštepoznati fakat da je jedini  pravi „demon“ koji se bori protiv Islamske države, koalicija Sirije, Rusije, Irana i libanskog Hezbolaha. Jedina „smetnja“ odavno razrađenom planu je regionalna sila, saveznik Imperije i članica NATO – Turska, koja (u nekoj vrsti ironije) sve vreme i upravo u tajnoj saradnji sa CIA, MI6 (Britanska kontraobaveštajna služba) i zalivskim monarhijama, dotura oružje sirijskim pobunjenicma danas pod imenom Islamska država.

Pre 40 godina Niksonovo i Kisindžerovo bombardovanje Kambodže pustilo je duha iz boce i nanelo monumentalne patnje od kojih se Kambodža do danas nije oporavila; da bi ostala primer „zajedničkog zločinačkog poduhvata“ Tonija Blera i Džordža Buša u Iraku pre deceniju, i britansko-francuske osovine na celom prostoru Bliskog istoka, danas, što se tiče Londona, Dejvid Kameron nastavlja intervencionističku opsesiju blerizma.

I kao da se ništa u istoriji modernog sveta nije događalo, Dejvid Kameron sada hoće da (i posle Iraka) bombarduje Siriju, dve godine nakon što mu to Parlament nije dozvolio u prvom pokušaju. Sadašnja tragična sudbina Sirije direktan je produkt intervencije zapadnih demokratija u saradnji sa zalivskim (sunitskim) državama. Operacija haosa i dalje se vodi iz Vašingtona, Pariza, Londona, kako bi se, u široj geopolitičkoj igri srušio proruski režim Bašara el Asada. Ironično, kad se sve sabere, ove je ujedno i objašnjenje zašto su Islamska država i druge džihadističke grupe toliko ojačale. Obaveštajni podaci u Londonu govore da je Islamska država trenutno najbogatija ekstremna grupa na svetu.

 

PARLAMENTARNA VEĆINA ZA MALI RAT Posle nedavne tragedije u Parizu, vetar je dunuo i u Kameronova jedra. Osokoljen je i gotovo uveren da će mu javni strah posle Pariza, uz medijsko udaranje ratnih bubnjeva, obezbediti parlamentarnu većinu za još jedan mali rat koji je, kako govore informacije, orkestriran i planiran u britanskim tajnim kabinetima, zajedno sa drugim džihadistima imperijalne demokratije preko Kanala i Atlantika.

„Global riserč“ od 27. novembra ocenjuje kako je Kameronova namera da „progura“ kroz Parlament odobrenje za bombardovanje Islamske države u Siriji najmanje uperena protiv ID, nego da mu je prvi i krajnji cilj promena režima u Damasku. Britanski premijer, ide dalje teza, želi da bude deo kampanje koja će da opravda britansko prisustvo u Iraku, dovede do dekompozicije Sirije i obaranja Asada. I sasvim u skladu sa ovim geostrateškim projektovanjem haosa stoji medijski potpuno skrajnuta informacija da se na Ostrvu sprema dvodnevni sastanak o „parlamentarnim perspektivama i odgovorima“ na izazove evropskoj bezbednosti. Pozivnice su odaslate na adrese svih kojima je Rusija trn u oku, a prva i glavna tačka dnevnog reda je poziv učesnicima da se spreme na temu: „Ruska akcija u Ukrajini dovela je do povećanja zabrinutosti za rasplamsavanje drugih sukoba – do novog, opasnog nivoa; posebno što Moskva može ovakvu taktiku (Ukrajina) da primeni drugde u Evropi.“ I dalje: „Jasno je da, s obzirom na stepen opasnosti (od Rusije) treba angažovati ceo instrumentarijum koji stoji na raspolaganju evropskim državama kako bismo usaglasili zajednički odgovor. Razmatranje ovih mera treba da uključi pitanje bezbednosti granica, ekonomske instrumente, naše kontrapropagandne mogućnosti i nove mehanizme za brzo upućivanje civilnih i vojnih posmatrača u arenu sukoba.“

U predlogu „za razmišljanje“ učesnicima nije jedino pomenuta atomska bomba kao deo „instrumentarijuma“.

Na Zapadu, zaista, ništa novo.

[/restrictedarea]