Duško Jovanović: Osiguranje je investicija, ne trošak

Razgovarala Nataša Jovanović

Kada bi se polisa osiguranja od elementarnih nepogoda ili od posledice požara u stambenim zgradama našla na listi obaveznih osiguranja, cena iste bila bi značajno niža, te dostupna svima

Tržište osiguranja u Srbiji stagnira godinama. Ukupna premija osiguranja u BDP Srbije ne raste već deceniju i dalje je na nivou od 1,8 odsto, premija po glavi stanovnika iznosi oko 80 evra, dok je u EU, prema raspoloživim statističkim podacima, oko 1.900 evra. Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović kaže u razgovoru za „Pečat“ da je osiguranje nedovoljno iskorišćen investicioni resurs i da su zbog toga svi na gubitku – država, jer je lišena institucionalnog investitora, građani, zato što su neosigurani od velikog broja različitih vrsta rizika, kao i sami osiguravači.

Da li je i koliko toga promenio novi Zakon o osiguranju?

Zakon je rađen po ugledu na države EU i definitivno nas približava razvijenim tržištima u regulatornom smislu. Ali neće tržište automatski početi da se razvija zato što imamo moderan Zakon, harmonizovan sa evropskom regulativom. Potrebni su i drugi elementi koji nam, u ovom trenutku, nedostaju.

Kažete da je novi Zakon moderan i usklađen sa evropskim standardima. Da li su rešeni problemi osiguravajućih društava na koje se godinama ukazivalo?

Novi Zakon o osiguranju jeste rešio mnoge probleme osiguravača. Pre svega, konačno je regulisan status kompozitnih društava, odnosno onih koji se istovremeno bave životnim i neživotnim osiguranjem. Prvobitna ideja bila je da se propiše obaveza kompozitnim društvima da se razdvoje na dva društva, što bi izazvalo ogromne troškove u poslovanju. Srećom, od toga se odustalo, pa se postojeća kompozitna društva neće razdvajati, ali će ona novoosnovana morati da se opredele da li će se baviti životnim ili neživotnim osiguranjem.

Koju bitnu novinu donosi novi Zakon?

Upravo tako. Zakon o osiguranju stvorio je bolje i efikasnije mehanizme informisanja i zaštite građana. Pre svega, garantovana je dobrovoljnost. Osim u slučajevima propisanim posebnim zakonima, građani sami procenjuju da li žele da se osiguraju i kako. U Zakon su uključene odredbe koje građanima omogućavaju da pre zaključivanja ugovora budu adekvatno informisani o svim elementima potrebnim za donošenje odluke ili da, po zaključenom ugovoru, znaju kome treba da se obrate radi ostvarivanja prava. Jednostavno, vodilo se računa o tome da građani koji se osiguravaju dobro razumeju šta su i pod kojim uslovima osigurali, koju korist imaju od te polise i kako da ostvare svoja prava, odnosno da budu informisani o tome u kojim slučajevima postoji pravo na naknadu štete. S obzirom na izuzetan značaj pomenutog, Udruženje je za svoje članice organizovalo nekoliko seminara na kojima su polaznici bili detaljno upoznati sa članovima svih pravnih akata u vezi sa komunikacijom i odnosima sa klijentima, od postupka predugovornog informisanja korisnika usluga do postupanja sa prigovorima.

[restrictedarea]

Koji su najveći problemi osiguravača u Srbiji?

Godinama su to nizak životni standard, slaba kupovna moć i nelikvidnost privrede. Tačno je da iza svega, najviše, stoji svetska ekonomska kriza, čiji je uticaj na tržište osiguranja jači nego na druge delove finansijskog sektora, ali to je slaba uteha za neosigurane građane, osiguravajuća društva i državu, koja, kako smo rekli, ostaje bez jeftinog i značajnog investicionog resursa. Kod nas se i dalje osigurava samo ono što se mora i to je veliki problem. Zbog toga je u Srbiji učešće premije osiguranja u BDP 1,8 odsto, a u državama EU, prema raspoloživim podacima, 7,5 odsto. Statistika kaže da nam premija životnog osiguranja raste iz godine u godinu, ali smo po premiji polise životnog osiguranja po glavi stanovnika među poslednjima u Evropi. Učešće životnog osiguranja u ukupnoj premiji stalno raste, trenutno je oko 22 odsto, ali je u državama EU i iznad 50 procenata. Međutim, ni taj rast ne treba da nas zavara, jer smo pre decenije krenuli sa desetostruko manjim procentom. Kod neživotnog osiguranja najveće učešće u premiji ima osiguranje od autoodgovornosti, koje je obavezno.

Naglasili ste da za brži razvoj sektora osiguranja nedostaju pojedini elementi i da smo zbog toga i dalje nerazvijeno tržište. Koja su rešenja?

Činjenica je da osiguranje ne može da ostvaruje rekordne stope rasta ako sve ostalo u državi ne realizuje minimum iste stope rasta. Ali treba biti svestan i da ekonomski rast države zavisi, između ostalog, i od stepena razvijenosti sektora osiguranja, jer ono pomaže finansijsku stabilnost privrede i građana, pospešuje trgovinu, podiže štednju, obezbeđuje investiciona sredstva. Dakle, država ima veliki interes da utiče na ubrzani razvoj tržišta osiguranja. Primera radi, uvođenje poreskih olakšica za životno osiguranje, kakve postoje kod dobrovoljnih penzijskih fondova, značajno bi unapredilo rast tog segmenta. Po nekim procenama, samo po tom osnovu, osiguravači bi za četiri do pet godina generisali najmanje milijardu evra. Ta bi sredstva bila iskorišćena za investicije.

Postoji li prostor za rast neživotnog osiguranja?

Iako tu ne zaostajemo, ili bar ne previše za okruženjem, rast je moguć. Možda najveće mogućnosti za razvoj u delu osiguranja imovine imamo kod osiguranja poljoprivrede i domaćinstava. Posle katastrofalnih poplava iz 2014. ispostavilo se da je svega oko 1,6 odsto od ukupne štete bilo osigurano, pa je sanacija zavisila od sopstvenih mogućnosti i pomoći drugih. Problem bi mogao da bude rešen proširivanjem liste obaveznih osiguranja, dodavanjem polise osiguranja od elementarnih nepogoda ili od posledice požara u stambenim zgradama. Ako bi svi plaćali istu polisu, iako jedni žive u kraju u kojem su pretnja poplave, u drugom su to požari ili zemljotres, cena polise bila bi značajno niža, te dostupna svima. Time bi rizik od posledica elementarne nepogode po građane i privredu bio manji, dok bi osiguravajuća društva deo prikupljene premije ulagala u preventivne projekte. Sličan problem je u Mađarskoj, Rumuniji ili Turskoj rešen upravo na taj način. Dakle, rešenje bi mogle da budu poreske olakšice i proširivanje liste obaveznih osiguranja s jedne, i podizanje svesti o značaju osiguranja s druge strane. Na osiguranje se kod nas i dalje gleda kao na trošak, a ne kao na investiciju za budućnost. Dodao bih i to da bržeg razvoja osiguranja nema bez većih stranih investicije, jer se po pravilu osigurava svako infrastrukturno ulaganje, na primer svaka saobraćajnica ili svaka fabrika.

Udruženje osiguravača Srbije je u proteklim mesecima dobilo novo rukovodstvo. Imenovani ste za generalnog sekretara, a Mirko Petrović iz „Dunav osiguranja“ za predsednika UO. Kakvi su planovi za budući rad?

Planiramo da uz efikasniji rad i intenziviranje aktivnosti Udruženja poboljšamo položaj industrije osiguranja i podignemo svest građana o značaju osiguranja, jer je to za nas jedan od najvažnijih koraka. To možemo da ostvarimo bržom implementacijom evropskih standarda i pravila, čime ćemo obezbediti kvalitetnije i raznovrsnije usluge osiguranja, ali i kroz intenzivniju komunikaciju sa državnim institucijama, za realizaciju nekoliko projekata važnih za sektor osiguranja.

U prethodnom periodu Udruženje se isticalo učešćem u humanitarnim akcijama. Da li će te aktivnosti biti nastavljene?

Svakako. Udruženje je, kao i cela industrija osiguranja, uvek bilo društveno odgovorno, i veliko je zadovoljstvo podržati akcije koje pomažu onima kojima je pomoć najpotrebnija. Najčešće, podržavamo aktivnosti kojima se pomaže deci, jer su ona naše najveće blago i neko u koga mora najviše da se ulaže. Akciju „Čovek godine“ u organizaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja finansijski podržavamo već dve godine. Posebnu pažnju posvećujemo pitanjima bezbednosti učesnika u saobraćaju i nastavićemo i sa tim aktivnostima. Pošto su svi ti projekti pre svega humanitarni, industrija osiguranja pokazuje da je spremna da deo dobiti podeli sa zajednicom, na dobrobit svih. Zato pozivamo i ostale da nam se pridruže.

 

 

[/restrictedarea]