Srpski teatar apsurda

Dragomir Anđelković 

Nabeđeno patriotsko podrivanje ustavnog poretka i petokolonaško dodvoravanje državnom vrhu

Andrej Fajgelj uhapšen je jer je iznosio svoje, nemalim delom i te kako utemeljene političke stavove, na prilično radikalan način. Neko će reći da je preterao. Međutim, u onome što je izrekao nema ni trunke bilo čega što bi moglo da se – ako ćemo da budemo ozbiljni a ne maliciozni ili u domenu tragikomedije – uistinu okarakteriše kao ugrožavanje ustavnog poretka. S druge strane, nije malo onih koji su postali pudlice vlasti i finansiraju se iz državnog budžeta a da pritom direktno rade protiv Srbije i njenog Ustava. Da i ne govorim šta su radili protiv zemlje čiji su državljani bili u prošlosti, i nikome ništa.

HORDA SRBOFOBA Srbijom jaše horda od nekoliko stotina profesionalnih (a ponekad i iskreno ubeđenih) srbofoba. U prošlosti oni su bili noseći stub NATO propagandnog aparata u Srbiji, tj. ono što se nekada jasno i glasno nazivalo peta kolona. I ne samo da su bili NATO filijale. Bili su, po pravilu, i udarna pesnica svih nacija u regionu sa kojima smo dolazili u ovaj ili onaj vid sukoba. Lobirali su protiv Srbije i Srba i slabili su našu nacionalnu energiju za račun Albanaca, Hrvata, bosansko-hercegovačkih muslimana. To i dalje umnogome čine. Opet, kada se radi o sistematskom delovanju u korist NATO sila a protiv oficijelnog Beograda, tu su se stvari dosta promenile.

Vodeći evroatlatnski centri moći su, pošto su pomislili da su postavili temelje postmoderne okupacije Srbije, raspustili veliki deo svoje ovdašnje najamničke vojske. NATO ne baca novac. A Hrvati, Albanci i ostali zainteresovani za podrivanje Srbije ipak nemaju iste finansijske i logističke kapacitete kao što su bili oni atlantistički namenjeni Balkanu, dok je ključnim silama tog bloka on bio bitan. Tako se dogodilo da razni Petri Lukovići počnu honorarno da podržavaju i aktuelne vladajuće strukture. Shvatili su da se one ne gade bilo čije podrške ako, makar i iracionalno, pomisle da im koristi. I tako su političko-medijski i NVO pornografi „našli pa zašli“ u naprednjački atar.

[restrictedarea]

BLAĆENJE SRPSKE O tome ko je Petar Luković i šta je u životu radio, pre početka zapadne tihe i otvorene agresije na Srbiju i od kada je ona otpočela, ne vredi ni govoriti. Suviše je blata i prljavštine na magistralama naše tzv. društveno-političke zbilje, da bismo se šire prisećali raznog moralnog taloga makar i iz bliže prošlosti. Ograničiću se samo na nekoliko napomena koje spadaju u domen aktuelnog ugrožavanja ustavnog poretka.

Luković i njegove opskurne „E novine“ – na stranu uobičajeni govor mržnje uperen prema svemu srpskom zbog koga bi se već u iole normalnoj zemlji postavilo pitanje nekog vida odgovornosti – uporno vode kampanju protiv Republike Srpske, odnosno u cilju njenog ukidanja. Ona je za dotične antisrpske lobiste „Republika Šumska“, „genocidni poklon vaskolikom srpstvu“ i slično tome, a stanovnici RS su „tupson-šumnjaci koljačkog usmerenja“.

Sve u svemu, „E novine“ su temeljno i posvećeno orijentisane ka delovanju protiv RS kako bi na njeno postojanje bila stavljena tačka. Redakcija tog medija svoj cilj – kojim je i Naser Orić mogao da se inspiriše dok je kretao u pohod na Srbe u Podrinju – i ne skriva, a to je rušenje dejtonskog koncepta BiH, tj. njena centralizacija. Luković želi ni manje ni više nego ono za šta se borio Alija Izetbegović, a u Perin iskrivljeni NATO-titoističko-antisrpski svet uklopile bi se nekako i feredže. Doduše, sa prohibicijom bi išlo malo bolnije. No to i nije bitno.

 

UDAR NA USTAV Važno je nešto drugo: s obzirom na to da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma i po ustavu definisana kao matična država srpskog naroda, pa je samim tim za nju opstanak Republike Srpske jednako bitan kao i zaštita vitalnih interesa same Srbije, ono što Luković sa svojom pratećom ekipom radi protiv RS, predstavlja ugrožavanje ustavnog poretka Republike Srbije. Doduše, to ova redakcija srbofobije radi i istočno od Drine.

„E novine“ neskriveno tretiraju Kosovo kao „državu“, odnosno podržavaju aspiracije albanskih separatista, te tako deluju protiv odbrane teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Kada su se nedavno lomila koplja oko pokušaja Prištine da u svojstvu prestonice nakaradne kvazidržavne NATO tvorevine uđe u UNESKO, na sajtu „E novina“ osvanula je obznana da redakcija tog medija „bezrezervno podržava predlog da Kosovo bude član organizacije UNESKO“.

Luković zbog toga ne da nije pozvan na odgovornost već je njegova fabrika antisrpskih laži sistematski finansirana iz budžeta Republike Srbije protiv čijih interesa deluje. Priča se i da je dobrodošao gost u kabinetima nekih naših vlastodržaca. A Fajgelj, kome je nesumnjivo stalo do dobrobiti Srbije i srpskog naroda, olako se hapsi i nabeđuje. Mnogo je i za surovo pragmatičnu srpsku političku scenu, gde se naširoko priča o evropskim i drugim vrednostima, a gotovo sve se svodi na pijačnu trgovinu i šibicarenje. Ali i tu valjda postoji neki logičan račun.

 

KRIVI RAČUN Luković i njemu slični nisu gadljivi na bilo kog gazdu od koga imaju neku korist, ali koju korist oni mogu da donesu onima kojima služe? Ne mislim, pri tome, na naše antisrpsko okruženje. Ne samo što je za lečenje frustracija tamošnjih aktera zgodno kada neki, makar po poreklu Srbi, pljuju Srbiju i srpski narod, nego su ovdašnje antisrpske splačine vrlo upotrebljive u hrvatskim, albanskim i njima sličnim medijima. Šta je za njih lepše i ubedljivije nego kada rečima Srba dokazuju da su Srbi krivi, pokvareni, prljavi.

Međutim, kada se radi o delu našeg establišmenta kome u prilog navodno radi Luković, tu su rezultati delovanja „E novina“ nulti. Oni koji ih prate, a to je uvrh glave nekoliko stotina ljudi, neće glasati za Vučića. Štaviše, sigurno ga na osnovu njegovog minulog rada i sadašnjeg političkog pristupa mrze ništa manje od drugog dela anti-Srbije koja ga i dalje otvoreno napada. Otuda, racionalno se ne može objasniti zašto vlastima treba sluga kao što je Luković. Jedino ako se ne radi o nekim njegovim volšebnim vezama u zapadnim ambasadama, pa je zbog njih bitan, mada u to sumnjam. Tamo ipak postoje solidni higijenski standardi i dobro se zna koliko vrede petokolonaši i gde im je mesto.

 

IRACIONALNE IGRE Uz sve rečeno – posmatrajući stvari iz šire perspektive i ne ograničavajući se samo na ilustrativno, ali nebitno dno gde je Luković, a kojim smo se do sada bavili – kako da poverujemo da je Srbija spremna da krene putem legitimnog i legalnog obračuna sa zapadnom petom kolonom, o čemu se na ovaj ili onaj način već neko vreme priča, ako je mnogo onih, koji joj u ideološkom pogledu pripadaju, nedodirljivo na državnim jaslama ili u nacionalnim institucijama (pa i na njihovom čelu)? I podobni su zato što verno služe!

Stigli smo do iracionalnosti u funkcionisanju naših vladajućih struktura. Njih i te kako ima, ali sve što ne štima, ne treba njima tumačiti. Moguće je, primera radi, da je neko iz bahatosti ili plitkoumnosti naložio da Fajgelj bude uhapšen, ali može biti i da se radi i o tome da neko iz sistema podriva premijera i njegovu poziciju. Jer ono što je učinjeno sa Fajgeljom, nikakvu korist neće doneti Vučiću, a štetu sigurno hoće. Za mnoge koji, sa nacionalnih pozicija, makar za deo njegove politike nalaze razumevanje ili opravdanje, takvi potezi su više nego razočaravajući. Proganjanje srpskog rodoljuba u okolnostima kada se nagrađuju petokolonaši, duplo boli. S druge strane, i oni koji imaju oprečne stavove od Fajgeljovih, te ih ne pogađa što je zbog njih izložen represiji, dobro će se zamisliti da li će zbog nečega doći red i na njih ako u Srbiji ponovo počne da caruje verbalni delikt.

 

ŠTETOČINSKA ODBRANA Kako je jedan poznati zapadni strateg primetio, evroatlantski centri moći – direktno ili preko svojih ljudi infiltriranih u državni aparat ili politički vrh pojedinih perifernih zemalja – često ozbiljnije deluju protiv onih koje hvale, nego protiv onih koje otvoreno markiraju kao neprijatelje. Neokolonijalne perverzije su beskrajne. U svetlu toga, ako sam ne stoji iza nakaradne odluke da Fajgelj bude uhapšen, a želim da verujem da za nju nije ni znao (u protivnom Srbija stvarno tone u dubine autoritarizma), srpski premijer bi valjalo da se zapita ko mu je podmetnuo kukavičije jaje u vezi sa pomenutim, ali i nekim drugim slučajevima. Ako mu protivnici još malo toga mogu, lažni i zlonamerni ili pak lojalni a vrlo ograničeni branioci i te kako su u stanju da potkopaju njegovu poziciju!

Na kraju još nešto, što prevazilazi ulogu pratioca a zahteva odluku na vrhu. Prvo, mnogo se poslednjih dana priča o udarima koje Zapad sprema protiv vrha Vlade i potrebi da se – razume se onako kako se to radi u demokratskim i pravnim državama  (protiv drugačijeg postupanja sam ma o kome da se radi) – udari na ovdašnju NATO petu kolonu. To ima smisla samo ako se uradi celovito, bez podele na petokolonaše koji služe i vlasti, pa su samim tim dobri, i one koji su isključivo u funkciji stranaca, tj. za njihov račun usmereni protiv vlasti. Kada se radi o petoj koloni, tu je pre svega bitno da li neko radi protiv države i nacije, a ne koliko je spreman da se dodvorava vlastima. Poslednje ne može da bude faktor amnestije za gaženje nacionalnih interesa.

Drugo, da bi raskid sa petom kolonom u vlasti i van nje bio dubinski utemeljen, on mora da bude usaglašen sa geopolitičkim promenama. Ne može nam Stoltenberg u Beogradu pričati o strateškom partnerstvu sa NATO, a da poverujemo da Srbija uistinu ide putem nacionalne emancipacije. Nje nema bez ozbiljnog okretanja Rusiji i Kini, i raskida sa besmislenom politikom davanja prioriteta EU integracijama! Bez ispunjavanja pomenutih geopolitičkih uslova priča o borbi sa zapadnim aždajama u Srbiji je farsa!

[/restrictedarea]