„Ve četiri“ – preteča EU vojske!

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Izbeglička kriza nastavlja da unosi neslogu u Evropsku uniju, što se videlo i u Madridu, na skupu evropskih „narodnjaka“

Sukob dve filozofije ne samo unutar EU već i unutar jedne od dveju najjačih političkih opcija u Uniji, postao je kristalno jasan na Kongresu čelnika evropskih „narodnjaka“ u Madridu 23. oktobra. S jedne strane, nemačka kancelarka Angela Merkel branila je vrednosti na kojima je osnovana EU, u prvom redu solidarnost (u sklopu toga iznela je novi predlog da se izbeglice u Evropu organizovano prebacuju direktno iz Turske i sa Bliskog istoka, kao i najavu da će Berlin, posredstvom Brisela, unijskim članicama ponovo uvesti porez za finansiranje prevoza i prihvatanja migranata), dok je, s druge strane, govor mađarskog premijera Viktora Orbana projektovao potpuno drugačiju sliku. Orban je na madridskom skupu rekao da je Evropa „trenutno bogata i slaba“, što smatra „najopasnijom kombinacijom“. Na temu izbeglica podvukao je da „naša moralna obaveza nalaže da ljudima vratimo domove i države. Omogućavanje evropskog života tim ljudima ne može i – ne sme – biti naš cilj“! Premijer Orban je ponovio da svaki pojedinac ima pravo na dostojanstvo i sigurnost, ali da „ni nemački ni mađarski način života nije osnovno pravo svih ljudi na zemlji“. Merkelova je pak i u Španiji naglasila (aludirajući pritom na Mađarsku) da izbegle treba tretirati kao ljudska bića, te ih integrisati u društvo, direktno dodajući da je „potrebno razdvojiti izbeglice i ekonomske migrante“.

[restrictedarea]

TREĆE ZEMLJE

U glavnom gradu Španije Berlin je ekskluzivno obelodanio i da je u završnoj fazi izrade dokumenta na osnovu koga će EU s trećim zemljama potpisivati obavezujuće sporazume o preuzimanju „velikog broja“ izbeglica. Treće zemlje, a tu se najpre misli na Tursku, potom na države izvan EU (dakle i na Srbiju), kao i na članice Unije koje nisu u prostoru „Šengena“, moraće da se pismeno obavežu da će u EU ubuduće (po)slati samo dogovoreni broj migranata i – nijednog više! Ostale će morati da zadrže na svojoj teritoriji i da se prema njima ponašaju humano! „Treće države“ moraće da pristanu i da prime sve migrante koji budu vraćeni iz Evropske unije ako im azil ne bude odobren (Viktor Orban je tokom kongresa u Madridu za takve izbeglice odmah ponudio besplatan prevoz mađarskim vozovima ne samo kroz Mađarsku već do svakog od odredišta u „trećim zemljama“).

A povrh svega toga Angela Merkel najavila je i razmatranje predloga o formiranju „evropskih snaga“ koje bi delom zamenile nacionalne u kontroli granica. Međutim, Brisel je među prvima izjavio da bi se time zadiralo u državni suverenitet kakav bi članice Unije vrlo teško podnele.

VIŠEGRADSKA KONTROLA

Razlika između tog predloga Angele Merkel, i već postojeće kontrole granica država Višegradske grupe (čine je Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska) upravo je u tome što nemački predlog pretpostavlja evropski okvir saradnje. „Evropeizacija“ kontrole nad spoljnim šengenskim granicama EU podrazumevala bi da države prepuste deo svog suvereniteta telima Evropske unije (kao što je Fronteks), a tako bi ujedno ustupile i deo ovlašćenja vezan za primanja, zadržavanja i deportaciju izbeglica i azilanata. A prva koja to ne želi je – Mađarska.

Iako u evropskoj javnosti oštro optuživan da nekažnjeno žicom i vojskom „brani“ Evropu a da za to nema mandat (jer u EU nema takvog dogovora), Viktor Orban je na madridskom skupu „narodnjaka“ doživeo upravo suprotno. „Ovo je vrlo jasan signal da četiri srednjoevropske zemlje mogu uspešno da preuzmu na sebe takav zadatak, bez velikih evropskih sila iza sebe“, rekao je pošto je Slovenija odbila predlog predsednika EK Junkera za Fronteksovom podrškom na granici s Hrvatskom (s ciljem detektovanja ilegalnih prelazaka i pomoći u registrovanju i uzimanju otisaka prstiju) i umesto toga zatražila pomoć interventnih jedinica Višegradske grupe – Ve četiri! Junkeru je glasno poručila da snage Fronteksa postavi na dve granice – između Hrvatske i Srbije, odnosno Grčke i Turske, dok im je on odrešitim tonom odgovorio da će to učiniti samo na jednoj, i to na onoj između Makedonije i Grčke, uz direktnu poruku da Slovenija nije u poziciji da Evropskoj komisiji određuje kakve će odluke oko migrantske krize donositi.

Viktoru Orbanu (koji je 29. avgusta završio ogradu sa Srbijom, a 15. oktobra s Hrvatskom, obe zajedno dugačke 530 kilometara) podrška pred madridski kongres evropskih „narodnjaka“ stigla je i iz Moskve. „Više od dve trećine političara na iznenadne i(li) zadate situacije samo reaguje, dok Viktor Orban prema njima – deluje! Njegov zadatak je da zaštiti granice zemlje čiji je premijer, što on uspešno i čini“, rekao je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

U međuvremenu, borbene grupe Višegradske četvorke (Ve 4), koje su inače izvan okvira Severnoatlantske alijanse, u ovom trenutku u Mađarskoj imaju prvu vojnu vežbu „Balaton 2015“ (učestvuje preko hiljadu vojnika) kako bi u prvom kvartalu 2016. godine zvanično postale operativne. Pre toga Varšava je u Pečuj poslala helikoptere (i osam kompletnih posada) za kontrolu mađarsko-hrvatskog dela Baranje i Podravine i tehničku inženjeriju (s ciljem hermetičkog obezbeđenja „zelene granice“ juga Mađarske), češki transporteri u Kapošvar su iz Praga došli 21. oktobra, a dan kasnije u Segedin je stiglo i stotinu slovačkih policajaca iz Bratislave koji će dodatno obezbeđivati granicu Mađarske sa Srbijom…

VIŠEGRADSKA  GRUPA

Višegradska grupa osnovana je 15. februara 1991. godine. Ime je dobila po mestu osnivanja, istorijskom gradu Višegradu u Mađarskoj, gde je u 14. veku potpisan Ugovor o uzajamnoj pomoći i saradnji između vladara Bohemije, Poljske i Ugarske. Inicijator obnovljenog okupljanja ovih srednjoevropskih zemalja bio je nekadašnji čehoslovački predsednik Vaclav Havel, s vizijom da bivše socijalističke zemlje zaštite zajedničke ekonomske interese, podstiču slobodnu trgovinu, razvijaju saobraćajnu infrastrukturu i regionalno sarađuju na energetskom planu (ukratko, da se lakše prilagode novonastalim okolnostima demokratske tranzicije)…

Vojna funkcija saveza nije bila predviđena u početnoj zamisli, ali uticaj novih trendova na evropskoj geopolitičkoj karti to je promenio. Usled nepostojanja usklađene i jedinstvene odbrambeno-bezbednosne politike članica EU (čije su sve četiri zemlje članice od 1. maja 2004. godine) prema spoljnim pretnjama i izazovima, slabosti u vojnoodbrambenim kapacitetima evropskih država, kao i sporosti i fragmentaciji golemog heterogenog NATO-a (čije su takođe sve četiri države članice) – prepoznata je potreba za formiranjem posebnih vojnopolicijskih interventnih jedinica Višegradske grupe. Sporazum o osnivanju zajedničke vojske potpisan je 2011. u Varšavi, a najznačajniji kuriozitet je klauzula (za koju je najzaslužnija upravo bila Mađarska i premijer Orban, tada u drugom mandatu) da će borbene grupe „Ve četiri“ delovati kao samostalni kontigenti (dakle, izuzeti iz zapovednih struktura NATO-a, zbog, kako je Budimpešta insistirala, „fleksibilnosti“ upravljanja)… Iz tog razloga, brojni analitičari borbene jedinice „Ve četiri“ smatraju „klicom“ zvanične armije Evropske unije, pogotovo što nije povezana ni sa službenim Vašingtonom niti s Moskvom.

[/restrictedarea]