Moralna poruka iz Brisela

EU, BALKAN I IZBEGLICE

Piše VIKTOR MATIĆ

Ako je Samit Evropske unije i država Balkana u nedelju 25. oktobra trebalo da pruži odgovor na pitanje da li će Unija opstati ili ne pred ogromnim izazovom migrantskog talasa sa Bliskog istoka i iz Afrike, onda oni koji priželjkuju kraj evropske dvadesetosmorice imaju mnogo razloga za zadovoljstvo

Evropska unija je na Samitu posvećenom rešavanju problema migrantskog talasa, koji preti da potopi evropski brod, pokazala da je geopolitički i moralni patuljak. Članice Unije, očigledno posvađane oko najvažnijih pitanja zajedničke budućnosti, pokazale su da ne mogu da dosegnu nivo globalne sile. U dokumentu od 17 tačaka usvojenom u nedelju lideri Evropske unije pokušali su da sakriju gorku istinu – zajednica najrazvijenijih evropskih država nije u stanju da ponudi globalna rešenja, niti je kadra da utiče da se kriza sa migrantima sa Bliskog istoka i iz Afrike rešava tamo gde je i nastala – u njihovim matičnim državama. Kao slepi saveznik Amerike u ratnim pohodima kojima je prekomponovan Bliski istok, ali i trajno uzdrmana stabilnost tog važnog regiona, Evropa je praktično pristala na katastrofu koja sada sa stotinama hiljada očajnika u gumenim čamcima zapljuskuje njene obale. Uz to, Evropljani su pokazali da čak nemaju ni mogućnost razumne komunikacije sa kandidatom za punopravno članstvo, sa Turskom, koja je sada jedna od ključnih država za rešavanje krize budući da najviše izbeglica i migranata sa Bliskog istoka ka EU kreće sa turskih obala.

[restrictedarea]

PREBACIVANJE ODGOVORNOSTI

Evropska unija je pokazala da je i moralni patuljak jer je odgovornost za krizu koju je sama zakuvala prebacila na nejake države Balkana, a one će sada pored ogromnih izazova morati i da se pozabave migrantskom krizom pošto im je odlukom iz Brisela presuđeno da prime i nešto duže na svojoj teritoriji zadrže oko 50.000 migranata. Da stvar bude još tragičnija, lideri EU odlučili su da Grčkoj, što grca pod teretom dugova i nefunkcionalne ekonomije, dodele ulogu domaćina za još oko 50.000 migranata kako bi se značajno usporio put nevoljnika ka najbogatijim državama EU.

Pored toga, pojedine države članice EU pokazale su potpuno odsustvo solidarnosti kada je reč o prijemu izbeglica, te je jasno da je ugrožena i temeljna ideja Unije koja bi trebalo da znači zajedničku politiku i empatiju među članicama i u najtežim trenucima. Tako je, na primer, najveći pobednik samita EU ispao mađarski premijer Viktor Orban – on se otvoreno hvalio da je njegova žičana ograda prema migrantima, ali i prema Balkanu, spasila Mađare od neželjenih izbeglica i njegovu državu izbrisalo sa migrantske rute. Ostali lideri EU samo su mirno slušali Orbana koji je zatvaranje granica, do sada nezamislivo u evropskom poretku stvari, sada proglasio dobitnom taktikom. Pohvalio se i da je ograda „neuništiva“ i dodao da su je pravili mađarski zatvorenici, „vlastitom tehnologijom“. „To je za nas najjeftinije, a time pokrivaju i trošak svog boravka u zatvoru“, rekao je Orban.

Više empatije prema ostalim državama EU koje primaju i najveći teret migrantske krize nije imala ni Češka, uporno odbijajući da primi veći broj migranata. Tamošnji predsednik Miloš Zeman ocenio je da EU više nije u stanju da zaštiti svoje granice. „To je sramota, to je nesposobnost EU i kao evrofederalista protestujem zbog toga što EU nije u stanju da obavlja svoje osnovne funkcije“, rekao je Zeman. Kritikovao je i Angelu Merkel, kancelarku Nemačke, koja će do kraja godine primiti oko 800.000 izbeglica, da je lažni humanista. „Izjava Merkelove da Nemačka želi dobrodošlicu izbeglicama je na neki način lažno humana, pošto moramo da se zapitamo koje izbeglice dočekujete dobrošlicom. Kada to kažete uopšteno i pozdravite dolazak svih izbeglica iz Sirije, desiće se samo to da će svako biti Sirijac. Pa čak i ljudi koji ne znaju arapski tvrde da su Sirijci. Otkrivene su hiljade lažnih sirijskih pasoša“, kazao je češki predsednik.

BALKANSKA TAMPON-ZONA

Ali na stranu evropski problemi, haos u rukovođenju Unijom i njihovo odsustvo međusobne solidarnosti, ljude u Srbiji i u ostatku Balkana daleko više treba da zabrine namera Brisela da u ovom regionu napravi neku vrstu tampon-zone koja bi usporila priliv migranata. Da stvari budu još tragičnije, ta ideja nije do kraja razrađena na samitu u nedelju, pa nije jasno kako će tih 100.000 očajnika biti raspoređeno po državama, osim što je izvesno da će polovina morati da boravi u Grčkoj. Samit lidera EU nije doneo odgovor ni na pitanje kako će balkanske države moći na svojoj teritoriji da zadrže ljude koji ne žele tu da ostanu, već da se što brže dokopaju Nemačke ili Švedske. Da li je to uvod u formiranje ograđenih kampova iz kojih bi izlaz migrantima trebalo da brane policije država regiona?

Pored toga, nije odgovoreno ni na pitanje kako će se na ekonomije država Balkana odraziti produženi boravak desetina hiljada ljudi za koje tokom zime treba obezbediti hranu, odeću, lekove, smeštaj. Pored burnih dešavanja u regionu, gde je veoma uzdrmana stabilnost Crne Gore, Makedonije i BiH, jasno je da kriza sa migrantima neće povoljno uticati da se tenzije zaustave. No kako su mogle male države Balkana, čija je krajnja želja da se jednog dana pridruže Evropskoj uniji, odbiti želju Brisela, ujedno i njihovog najvažnijeg trgovinskog partnera? Jasno je da „ne“ nije moglo da bude opcija iako je sasvim izvesno da se svaljivanje tereta migrantske krize na njihova pleća ne podudara sa nacionalnim interesima nijedne države Balkana.

Srbija u svemu tome ima mnogo razloga za zabrinutost. Iako je svi velikodušno tapšu po ramenu zbog humanosti koju pokazuje u tretmanu izbeglica, niko nije ni trepnuo dok je Mađarska gradila ogradu na granici sa Srbijom. Verovatno niko neće ni trepnuti ako se ubrzo ogradi i Hrvatska koja će sigurno imati veću podršku kao članica EU od one na koju može da računa Beograd. Zato bi srpske vlasti što pre trebalo da raščiste nekoliko pitanja sa Briselom.

EVROPSKI KREDITI I ZA IZBEGLICE

Prvo je da li će teret krize biti ravnopravno podeljen na sve države Balkana, ili će najugroženije ostati Srbija i Makedonija koje su i do sada podnosile najveći udarac i preko svoje teritorije propustile i do 300.000 ljudi. Drugo važno pitanje je da li će konačno stići ozbiljnija novčana pomoć iz Evropske unije kojom bi se Srbija učinila sposobnom da na duže vreme zadrži nekoliko hiljada ljudi. Ako je verovati ljudima iz onog nevladinog sektora zaduženog za izbeglice, Srbija je sada u stanju da obezbedi svega oko 800 do 1.200 održivih mesta za migrante koji bi mogli da se tu smeste i preko zime. Na skupu lidera EU u nedelju licemerno je pominjana i mogućnost da se državama Balkana ponude povoljni krediti da bi izgradile centre za smeštaj migranata. Ukoliko EU istraje da nam i za to plasira kredite, najbolji odgovor Balkana bio bi da istraje u odluci da pod tim uslovima ne pristaje da bude tampon-zona za migrante na putu ka državama EU.

U tom smislu zabrinutost je izrazila Srpska narodna partija koja je pozvala Vladu Srbije da odbaci plan o migrantima usvojen na sastanku lidera EU, jer je „suprotan interesima zemlje“. SNP je u saopštenju ocenila da je Srbija tim planom dobila ulogu „karantina za migrante pred vratima EU“, pošto se spoljne granice Unije „dodatno ojačavaju raspoređivanjem pogranične straže Fronteks na granici između Hrvatske i Srbije“.

Međutim, za sada tu zabrinutost nisu podelili srpski zvaničnici koji se bave migrantskom krizom. Ministar rada Aleksandar Vulin kazao je da za sada za Srbiju nema novih obaveza iz Brisela. „Koordiniraćemo sa svojim susedima. Ukoliko bilo ko na toj liniji ne bude radio kako treba, čitava linija neće moći da funkcioniše. Nadam se da će i ostale zemlje to razumeti, kao što je to Srbija razumela“, kazao je Vulin. Prema njegovim rečima, Srbija je rešila da u predstojećim zimskim danima migrantima obezbedi privremeni smeštaj u većem broju manjih prihvatnih centara.

Ukratko, Srbija za sada uspeva da pronađe način da pomogne brojnim migrantima, ali i da očuva stabilnost države, tako da građani ne osete mnogo izbeglički talas koji prolazi kroz našu državu. No ako ne stigne novčana pomoć iz EU za rešavanje krize, i to u donacijama, a ne kreditima, srpske vlasti moraće da naprave računicu koliko Srbiju zapravo košta takva politika. Srbija sada gradi svoj ekonomski oporavak na odricanju najugroženijih slojeva društva i nema mnogo opravdanja da se novac ušteđen na penzijama i platama sada izdvaja za plaćanje ceha koji Srbija i ostatak Balkana nisu ni pravili. Pored toga, kakva je moralna poruka iz Brisela? Ako se Mađarska hvali svojim zidom koji su gradili robijaši, a slične mere najavljuju i Slovenija i Hrvatska, treba li Srbija da i dalje izigrava glavnog humanistu u regionu i svoje granice ostavi nezaštićenim.

Sigurno je da se politika država Balkana prema migrantima većinom formira i pod uticajem ili ucenama iz Brisela. Ali Samit lidera EU u nedelju pokazao je državama kandidatima za članstvo da dobro treba da se zapitaju gde to žele da uđu, i da li će uskoro i biti kluba kome žele da se pridruže, ili barem kako će on izgledati u bliskoj budućnosti. Države Balkana zato moraju da traže i druge puteve – od trgovinskih odnosa do spoljnopolitičkih prioriteta. Suviše je ovo veliki i umreženi svet da bi se slepo sudbine Srba i ostalih Balkanaca poveravale ljudima koji nemaju nikakav odgovor na krizu dok ugrožava kontinent. Isto treba da čini i Srbija i pažljivo osluškuje interese svojih građana, a ne briselskih birokrata. Ključna reč u narednim godinama može da bude – alternativa.

[/restrictedarea]