Radmila Jašarović – Briselski dogovor osiguravača

Razgovarala Nataša Jovanović

Osiguravači su jedini koji su, do ovog trenutka, u potpunosti zatvorili svoj deo pregovora, dajući na taj način svoj puni doprinos celokupnom procesu realizacije Briselskog sporazuma, a posredno svakako i doprinos naporima Vlade Republike Srbije na približavanju Evropskoj uniji

Kada govorimo o ključnim događajima koji su obeležili prethodnu godinu, svakako jedno od najbitnijih, istovremeno i jedno od najtežih iskustava koja je Srbija imala u dugom periodu jesu majske poplave. Efekti poplava su bili razorni, sa brojnim ljudskim žrtvama i ogromnim štetama po imovinu građana i firmi. Katastrofalni događaji su inicirali diskusije na temu osiguranja, nažalost post festum, kako to obično i biva. Osiguravači su i ranije pokušavali da ukažu na značaj osiguranja kao vida zaštite, navodeći da je izuzetno mali broj domaćinstava i firmi osiguran od tog vida štetnih događaja. I danas, godinu dana kasnije, uprkos veoma lošim iskustvima, penetracija ovog vida osiguranja nije porasla za više od jedan odsto, a na ukupnom nivou je još uvek ispod tri odsto. Mišljenje osiguravača je da država svojim stavom bitno doprinosi takvom tretmanu osiguranja od prirodnih katastrofa, s obzirom na to da stvara utisak sigurnosti i budžetske intervencije svima koji bi mogli pretrpeti ovaj vid štete. To nije dobro i mi ćemo nastaviti da promovišemo taj vid osiguranja ne samo u smislu obeštećenja nakon štetnih događaja već i u smislu prevencije koja je veoma značajna i u evropskim zemljama ima izuzetno važno mesto, kaže u razgovoru za „Pečat“ Radmila Jašarović, v.d. generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije od maja 2015. godine. Gđa Jašarović ima ekstenzivnu karijeru u oblasti prava u finansijama, a pre imenovanja obavljala je funkcije direktora Garantnog fonda pri Udruženju, kao i glavnog pravnika Udruženja.

[restrictedarea]

Godina iza nas, 2014, bila je u mnogo čemu veoma bitna za srpske osiguravače. Kakvo je trenutno stanje u industriji osiguranja, i koji su ključni aspekti kojima se Udruženje bavi u 2015. godini?

U 2014. godini je bilo nekoliko događaja koji su bitno uticali na industriju osiguranja u Srbiji.

Takovo osiguranje je izgubilo dozvolu za rad, što je prouzrokovalo niz dodatnih aktivnosti od strane Udruženja, pre svega u preuzimanju funkcije garanta za međunarodne obaveze Takova. Naravno, to podrazumeva i značajne troškove koje je Udruženje, odnosno njegove članice kroz doprinose, podnelo i nastavlja da podnosi s obzirom na to da zahtevi za obeštećenjem još pristižu. Preuzimanjem portfelja Takova u likvidaciji od strane Kompanije Dunav osiguranje, Udruženje je delimično rasterećeno, ali je najveći deo obaveza još uvek na nama. Treba napomenuti i da je Basler osiguranje spojeno sa kompanijom UNIQA, što je odraz tendencije ukrupnjavanja na tržištu osiguranja u Srbiji. U oktobru 2015. godine, na snagu su stupili novi limiti osiguranja od autoodgovornosti, višestruko uvećani. Ta promena ima značajan efekat na osiguravače, a sudska praksa se brzo prilagođava i iznosi obeštećenja značajno rastu. Usvajanjem novog Zakona o osiguranju, naročito u samom postupku izrade tog izuzetno značajnog, sistemskog akta, stvoren je jedan novi ambijent koji je za nas osiguravače veoma značajan. Bez obzira na činjenicu da imamo određene primedbe, ostaje opšti utisak kako je Narodna banka Srbije u nama prepoznala partnera i sagovornika čije se mišljenje uvažava.Treba istaći i da novi Zakon o osiguranju sadrži neka veoma dobra rešenja, spomenuću samo ono koje se tiče statusa kompozitnih i nekompozitnih društava, te u tom smislu predstavlja bitan pomak u odnosu na prethodni akt koji nije bio dovoljno usklađen sa potrebama industrije i realnim stanjem na tržištu. Udruženje je trenutno, kroz svoje stručne službe i komisije, veoma aktivno u procesu izrade podzakonskih akata koje NBS sprovodi u skladu sa odredbama novog Zakona.

Uprkos teškoćama koje su karakteristične za industriju osiguranja ipak smatram da se trendovi u 2014. godini mogu nazvati ohrabrujućim. Bilansna suma je zabeležila porast od 13,6 odsto, tehničke rezerve su porasle za 21,6 odsto i potpuno su pokrivene u životnim i neživotnim osiguranjima, ukupna premija beleži stopu rasta od 8,4 odsto, dok životna osiguranja povećavaju učešće u ukupnoj premiji za 1,1 odsto na ukupno 23,1 odsto. Ipak, učešće neživotnih osiguranja je i dalje dominantno sa čak 76,9 odsto u ukupnoj premiji, dok je evropski prosek 2:1 u korist životnih osiguranja. Smatramo da i pored nekih ohrabrujućih parametara ne možemo biti zadovoljni, s obzirom na to da je osiguranje u Srbiji jedno od tržišta sa najvećim potencijalom, koji nije ni približno iskorišćen. Udruženje nastavlja sa aktivnostima na promociji osiguranja u celini, nekih od vidova kao što je životno naročito. U obavezi sam da naglasim da je pomoć i razumevanje države neophodno i u tom smislu očekujemo olakšice i stimulativne mere koje bi doprinele našim naporima, izvesno na dobrobit građana. Uvođenje novih vidova obaveznog osiguranja je, po našem dubokom uverenju, neminovnost, tako da i u tom smislu očekujemo da država adekvatno reaguje na naše inicijative i uvaži realnost.

Što se 2015. godine tiče, dobra vest je da se neki od pozitivnih trendova nastavljaju. Uloga Udruženja u ostvarivanju ciljeva osiguravača je značajna i naše su obaveze i aktivnosti u tom smislu veoma intenzivne. Ako posmatramo segment poverenih javnih ovlašćenja, nalazimo se u periodu pojačanog obima posla za naš garantni fond, Biro zelene karte, Informacioni centar, pošto je u toku sezona visoke frekfencije saobraćaja. Veoma sam zadovoljna činjenicom da uspevamo da u potpunosti i na vreme ispunimo svoje obaveze, jer su naša javna ovlašćenja najvećim delom upravo servis građana. O našoj ulozi u promociji i razvoju profesije osiguranja već sam govorila u prethodnom delu, ali bih želela da dodam da Udruženje ostvaruje veoma intenzivnu komunikaciju sa državnim organima kada su u pitanju različite inicijative, pre svega na promeni postojećih zakona i relevantnih akata vezanih za oblast osiguranja. Međunarodne aktivnosti Udruženja su standardno jedan od najizraženijih segmenata rada Udruženja, a u protekla dva meseca su bile na veoma visokom nivou.

Koliko je za Udruženje važna međunarodna aktivnost i koliko je ona od značaja za osiguravače, građane i državu? U proteklih nekoliko meseci Udruženje je potpisalo više važnih međunarodnih Sporazuma, možete li nam reći nešto o tome?

Kontakti koje ostvarujemo sa međunarodnim organizacijama i asocijacijama veoma su značajni za naše članice i mi ovom delu našeg poslovanja posvećujemo posebnu pažnju. Tu pre svega mislim na zaštitu interesa i prava naših članica u međunarodnim sistemima kojima Republika Srbija pripada, gde se naše Udruženje pojavljuje kao garant fer tretmana naših članica, u skladu sa sporazumima kojima je naša zemlja pristupila, u prvom redu Multilateralnim sporazumom i Sporazumom o zelenoj karti. Budući da smo član i Insurance Europe, krovne organizacije osiguravača i reosiguravača Evrope, ostvarujemo veoma dobre kontakte i komunikaciju sa tom organizacijom, pre svega na polju edukacije.

Kada govorimo o međunarodnim sporazumima, Udruženje je za proteklih nekoliko meseci potpisalo više dokumenata koji su od velikog značaja, pre svega za naše građane. Sporazumi o zaštiti posetilaca su potpisani sa Hrvatskom i Slovenijom, što je deo naših napora da se ovaj mehanizam i model zaštite građana koji putuju svojim motornim vozilima primeni na čitav region.

Sporazum o zaštiti posetilaca je naslonjen na neke od najvažnijih evropskih direktiva, tzv. „IV“ i „V“ direktivu, čiji je osnov zaštita posetilaca. U pitanju je mehanizam koji zemljama van Evropske unije, odnosno njihovim građanima, omogućava maksimalnu pomoć i zaštitu u slučaju da dožive saobraćajnu nezgodu prilikom posete drugoj zemlji. Potpisivanjem tog dokumenta, Udruženje aktivira značajan mehanizam zaštite naših građana, ali i promoviše Republiku Srbiju s obzirom na činjenicu da se na ovaj način vrši i priprema za usklađivanje sa odredbama regulativa EU, što smatramo veoma pozitivnim. Uzevši u obzir da smo članica i tzv. Multilateralnog sporazuma (Sistem registarske oznake) sa ponosom ističemo da vozači iz Srbije imaju prava i zaštitu gotovo identične onima koje imaju vozači iz EU.

Potpisan je i Memorandum o razumevanju sa tzv. Kosovskim biroom osiguranja, čime je finaliziran dug i naporan proces pregovora o osiguranju motornih vozila kojima građani Srbije prelaze administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom.

Spomenuli ste Memorandum o razumevanju sa tzv. Kosovskim biroom osiguranja. U javnosti je bilo dosta reči o tome, koliko je taj dokument važan za građane Srbije?

To je bio dug proces, koji je trajao gotovo tri godine. Za to vreme, predstavnici Udruženja su ulagali značajne napore da nastupe u najboljem interesu industrije osiguranja, kao i države Srbije i njenih građana. Moram da naglasim da se proces pregovora odvijao u ambijentu u kojem nije pokazano mnogo razumevanja, kako od strane Evropskog posredničkog tima, tako ni od sagovornika iz tzv. Kosovskog biroa. Bilo je veoma teško istrajati na principima struke i naći adekvatnog sagovornika sa kojim bismo mogli da uspostavimo komunikaciju iz perspektive osiguranja. Nažalost, pored navedenih problema vezanih za samu struku, susretali smo se i sa problemima nesrazmernog i pristrasnog pristupa i pritisaka, deleći na taj način poziciju celokupne srpske delegacije. Imajući u vidu sve navedene poteškoće, sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je privođenje kraju ovog procesa veliki uspeh. Tim pre što su osiguravači jedini koji su, do ovog trenutka, u potpunosti zatvorili svoj deo pregovora, dajući na taj način svoj puni doprinos celokupnom procesu realizacije Briselskog sporazuma, a posredno svakako i doprinos naporima Vlade Republike Srbije na približavanju Evropskoj uniji.

Što se odredbi samog Memoranduma tiče, uspeli smo da dobijemo dokument koji je, u datim uslovima posmatrajući, konzistentan i jasan. Osiguravači Srbije su ipak u položaju koji implicira naš visok stepen razvoja struke i servisa građana. Naše insistiranje da prelazak bude besplatan za građane urodio je plodom, tako da je u tom smislu interes šire zajednice u potpunosti zadovoljen s obzirom na dosadašnji režim koji je podrazumevao značajne troškove prilikom prelaska administrativne linije motornim vozilom. Svakako, nakon što Memorandum uđe u fazu implementacije, izvesno možemo da očekujemo i određene poteškoće, ali su stručne službe Udruženja preduzele sve mere da se potencijalni rizici svedu na minimum. Tu bih samo navela sistem elektronske verifikacije polisa na administrativnoj liniji sa KiM za koji smatramo da će, posle uparivanja sa našim softverom za sprečavanje prevara, stvoriti jasnu sliku o mogućim negativnim trendovima, prevarnim radnjama na prvom mestu.

Očekujemo da režim saobraćaja po Memorandumu počne sa funkcionisanjem do kraja jula. Ovom prilikom želim da zahvalim predstavnicima države, naročito predstavnicima Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na veoma dobroj komunikaciji i podršci u toku pregovora.

U 2014. je došlo do povećanja cene obaveznog osiguranja od autoodgovornosti. Kakav je stav osiguravača, da li je trenutna premija dovoljna?

Povećanje minimalne tarife premije autoodgovornosti iz 2014. godine usledilo je posle iznošenja veoma kvalitetne argumentacije od strane osiguravača. Podsetiću da se na povećanje čekalo šest godina, i da je premija autoosiguranja jedna od retkih kategorija koja je ostala nepromenjena kroz čitav taj period. Takođe, čak i uz povećanje, cene autoosiguranja još uvek nisu na nivou iz 2008. godine, ako se izraze u evrima, a treba napomenuti da su i dalje najjeftinije u regionu.

Sa druge strane, osiguravači veoma uredno i u skladu sa zakonskim normama servisiraju svoje obaveze prema oštećenim licima, ispunjavajući na taj način u potpunosti osnovnu svrhu ovog vida osiguranja. U tom smislu, želim da podvučem da premija osiguranja ne sme biti socijalna kategorija, i da je njena dovoljnost i realno vrednovanje u potpunosti u interesu građana. Udruženje će u periodu koji je pred nama svakako pokrenuti inicijativu za novu korekciju cena, u nadi da bi ona mogla biti i predmet redovnih godišnjih razmatranja. Za to smo pripremili dobru argumentaciju i očekujemo da će nadležni organi pozitivno odgovoriti na naše zahteve.

[/restrictedarea]