Slovenačka lekcija za srpski Telekom

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović-Mekina

Kako je Slovenija odlučila da ne proda svoj Telekom, i time uštedela desetine i stotine miliona evra

I za kupovinu srpskog, kao i slovenačkog Telekoma, u igri su više-manje isti „igrači“, pa je stoga za Srbiju dragocena vest da je Slovenija 16. juna ove godine odlučila da njen pandan Telekoma Srbije ostane u državnom vlasništvu. Tako je okončana višegodišnja prodaja Telekoma Slovenije koji je i što se tiče cene, a naročito uslova prodaje trebalo da bude „reper“ i za prodaju Telekoma Srbije. U trci za kupovinu Telekoma Slovenije na kraju je ostao samo jedan kupac: britanski fond Sinven (Cinven) sa sedištem u poreskoj oazi Gernzi (Guernsey) ponudivši svega 860 miliona evra. Sve je „puklo“ u trenutku kada je „kupac“, za koga su novinari utvrdili da je puki posrednik i produžena ruka Dojče telekoma ‒ pokušao da nametne dodatne uslove i time sroza ionako nisku cenu.

 

PRODAJA I PRITISCI O prodaji je u ime države do sitnih noćnih sati proteklog vikenda većao Slovenački državni holding (SDH) čiji su nadzornici na kraju šturo saopštili da su dodatni uslovi „preveliki rizik koji bi mogao da neosnovano dovede do (novog) snižavanja cene“. Većanju iza zatvorenih vrata nisu prethodile samo burne nesuglasice, čak raskol unutar partija vladajuće koalicije na čijem čelu je premijer Miro Cerar, nego i ništa manje burne demonstracije koje je ulicama Ljubljane povela opozicija, predvođena poslanicima iz redova Udružene levice. Uz levicu, prodaju državnog Telekoma osporile su i Socijaldemokratska stranka kao i stranka penzionera, obe koalicioni partneri u Cerarovoj vladi. Tako snažno protivljenje je rezultat i istraživanja javnog mnjenja koja su pokazala da se čak tri četvrtine birača ne slaže s prodajom Telekoma pošto-poto, te da je javnost uverena da bi takva prodaja koristila svima, samo sadašnjem vlasniku ‒ nikako.

[restrictedarea]

Da su u pitanju mutna posla, otkrilo je i angažovanje domaće vojne obaveštajne službe koja je dobila zadatak da proceni rizik prodaje slovenačkog Telekoma nemačkom kupcu, posle čega je Dojče telekom formalno povukao svoju ponudu; na scenu tada stupa do tada nepoznati britanski fond. Povlačenje Dojče telekoma je izazvalo sunovrat cene akcija slovenačkog Telekoma, posle čega je procurilo da se radi o komplotu, jer su britanski fond Sinven i Dojče telekom povezani, te da sve čine kako bi nemačka korporacija što jeftinije kupila slovenačko preduzeće. Da sve bude gore po Cerarovu vladu, ispostavilo se i da informacija o Sinvenovoj povezanosti sa nemačkim kupcem nije bila nepoznata slovenačkom premijeru koji se sve do poslednjeg trenutka upinjao da ispuni očekivanja Berlina, s obzirom na to da je Nemačka tražila da za spasavanje posrnulih slovenačkih banaka Slovenija zauzvrat privatizuje najmanje 15 slovenačkih preduzeća, među kojima su poslednji ostaci nekadašnjih paradnih konja slovenačke ekonomije. Slovenija je nemačkoj državi, ignorišući proteste stručnjaka i ogorčene javnosti, nedavno već prodala svoju glavnu vazdušnu luku ‒ Aerodrom Ljubljana. Prodaja Telekoma je išla istim putem, a kad je zapela, predsednik slovenačke vlade Miro Cerar je samo dan uoči usvajanja sudbonosne odluke iskoračio iz senke, javno pozvavši državne nadzornike da „prodaju zaključe – ugovorom“. Sa Sinvenom, jasno.

Neočekivani (i nedozvoljeni) pritisak iz samog vrha politike nije urodio plodom. Nadzornici nisu potvrdili prodaju, ali ne samo zato što im je tako savest nalagala već i zato što i ličnom imovinom odgovaraju za svoje odluke. Sve to se dešavalo u trenutku kada su novinari otkrili da postoji dokument prema kojem slovenački Telekom vredi duplo više od sume koju nudi Sinven. Mediji su tako, tik uoči očekivane prodaje, obelodanili poverljivu analizu renomirane strane agencije za procenu vrednosti preduzeća, prema kojoj je prava vrednost akcije Telekoma zapravo 190,90 evra a prava vrednost preduzeća 1,671 milijardu evra, dakle dva puta viša od one po kojoj je Cerar želeo da proda domaći Telekom.

 

DRŽAVNI PINGPONG Takva štetna prodaja je kažnjiva radnja za koju je zaprećena i zatvorska kazna, pa je SDH odluku o sudbini Telekoma, poput vrućeg krompira, vratio slovenačkoj vladi, koja (usled unutrašnjih trvenja) nije htela da sama aminuje prodaju, te je posao (i odgovornost) ponovo vratila državnom holdingu. SDH se iz nebranog grožđa izvukao tako što je probao i da se cenka sa Sinvenom, pa je poduhvat više ličio na crnoberzijansko nadmudrivanje nego na ugovaranje posla o prodaji najprofitabilnije grane privrede. Potom je usledio krah sklapanja posla, uz žestoke obračune protivnika i zagovornika privatizacije.

Zagovornici privatizacije su mahom partije desnice, koje su i inače pod političkim kišobranom nemačke kancelarke Angele Merkel. Ukratko, argumenti „za“ prodaju bili su da državni Telekom mora pod hitno da dobije stranog gazdu kako više ne bi bio „bankomat“ za političke partije leve provenijencije i preduzetnike koji „godinama iscrpljuju preduzeće“. Tvrdili su da jedino vlasnik-stranac (tj. Nemac) može da uvede red u preduzeće, a kao primer je poslužio slovački Telekom koji ima 1 000 zaposlenih manje nego slovenački, zbog čega je profitabilniji. Protivnici privatizacije alarmirali su javnost da Cerar hoće da proda Telekom bezmalo za džabe, pa su i putem društvenih mreža pozivali narod da spreči takvo arčenje državne imovine. Rečeno ‒ učinjeno. Dan uoči donošenja sudbonosne odluke se u centru Ljubljane, ispred zdanja parlamenta, a onda i sedišta Telekoma, okupilo nekoliko hiljada ljudi koji su demonstrirali protiv privatizacije. Kivni i odlučni, uvereni da nemaju više šta da izgube, nosili su transparente na kojima je ispod fotografija premijera Mira Cerara i ministra finansija Dušana Mramora pisalo „Gotov si!“ i „Šape k sebi!“

 

KOKA ZLATA VREDNA Gnev javnosti je dodatno raspalilo saznanje da je Cerarov kabinet sve vreme znao za sporno „savezništvo“ Sinvena i Dojče telekoma, što je nedavno priznao i državni sekretar u Ministarstvu privrede Metod Dragonja. Vlada je podatke da je Sinven trojanski konj Dojče telekoma dobila zahvaljujući ne baš zakonitom istraživanju domaćih vojnih obaveštajaca, zbog čega je nedavno odleteo ministar odbrane. Ministar odbrane se u parlamentu branio da nije učinio ništa nečasno već se brinuo za nacionalne interese, pri čemu je ukazao na nuždu da domaće komunikacije ostanu autonomne i zaštićene pred (nekontrolisanim) vršljanjem stranih (obaveštajnih) službi. Operacija prodaje Telekoma nije, međutim, propala samo zbog straha da bi bila ugrožena privatnost i nedodirljivost domaćih komunikacija ukoliko bi one pale u ruke tuđina, već zbog niske otkupne cene. Naročito otkako je prošle sedmice u javnost dospeo poslovni plan Telekoma Slovenije, prema kojem će prihodi kompanije sve do 2019. godine rasti po stopi od 3,6 odsto, a potom po stopi od 4,1 odsto, što potvrđuje da se radi o izuzetno unosnoj firmi.

Poslovne projekcije predviđaju rast prihoda od 8,3 odsto godišnje, pa slovenačkom Telekomu posle plaćanja poreza i dažbina svake godine ostane od 100 do 157 miliona evra slobodnih finansija (Free Cash Flow). Računica je pokazala i da bi Slovenija, ukoliko bi prodala svoj Telekom Sinvenu, izgubila od 850 do 1,1 milijarde evra! A da Sinvenu nije ni na kraj pameti ulaganje u modernizaciju slovenačkog Telekoma (što je Cerarova vlada navela kao plus za odluku o prodaji) već čist profit, dokazale su prodaje francuskog kablovskog operatera Numerikabl i danskog telekomunikacionog preduzeća Zig. Sinven je zahvaljujući poslu u Francuskoj zaradio 4,35 puta više nego što je prethodno platio za kupovinu kablovskog operatera, a u Danskoj je preprodajom Ziga kasirao 2,8 puta više nego što je za njega platio.

Na kraju se, uprkos odlučnosti premijera Cerara da proda Telekom, posao izjalovio, što uopšte nije loše po Sloveniju jer državna kasa još uvek može da računa na nekoliko desetina miliona evra prihoda od dividendi i vlasništva najvećeg slovenačkog telekomunikacionog operatera. Ostaje, naravno, mogućnost da Telekom i proda, ali ne upola cene nekom fondu sa adresom u poreskoj oazi koji bi otpustio dobar deo radnika i uz mastan profit dalje preprodao jedan od „poslednjih dragulja slovenačkog nakita“. Izvesno je da nemačka kancelarka neće biti sretna zbog neočekivanog razvoja događaja s obzirom na to da je Nemačka pre nekoliko godina odrešila kesu radi sanacije propalih slovenačkih banaka, što je uslovila obavezom službene Ljubljane da sprovede prodaju poslednjih dragulja slovenačke privrede. Otuda premijer Cerar u Briselu i Berlinu neće požnjeti pohvale, ali će moći da se pravda da su nadzornici, eto, nezavisni (baš kao što i treba da budu) što bi kancelarka Merkel trebalo da razume. A to je najvažnije naravoučenije slovenačkog primera prodaje Telekoma i za Srbiju. Umesto bezrezervnog zaklinjanja u mantru „privatizacije“, nesumnjivo bi i srpska vlada učinila pravu stvar ako bi sledila slovenački recept naizgled neuspešne prodaje, a suštinski uspešne „ne-prodaje“ državnog Telekoma.

A da je slovenačka vlada ozbiljno shvatila poruke sa prošlonedeljnih demonstracija, pokazuje i činjenica da je 16. juna obznanila da odustaje i od prodaje Triglav osiguranja…

[/restrictedarea] zaйm na kartu onlaйn zaйm 5 minutzaйm sberfondzaйm v soči