Platformsko brukanje

Strategija za Kosovo i Metohiju

Piše Igor Jovanović

Predsednik Republike dostavio je vladi platformu o Kosovu i Metohiji, strateški dokument od najvišeg državnog interesa koji bi trebalo da ponudi rešenje za najveći nacionalni problem. Uprkos ovome, stiče se utisak da je Nikolićev predlog devalviran i pre nego što je zaživeo. Kakva je zaista moguća sudbina platforme o Kosovu i šta nam govore zbivanja oko nje?

Ako predsednik Srbije sastavi platformu o Kosovu, najvažnijem državnom i nacionalnom pitanju, bez konsultacija sa predstavnicima vlade Srbije, kakve su šanse da se o tom dokumentu postigne konsenzus u državnom vrhu? Ako delovi platforme završe u medijima i pre nego što stignu na sto onih kojima su upućeni u Nemanjinoj 11, kako poverovati u dobru koordinaciju ljudi što upravljaju državom? Ako ministar spoljnih poslova za predsednikovu platformu i bez čitanja kaže da je prevaziđena i istovremeno obelodani svoj predlog, kako verovati da će ti ljudi uopšte naći put do rešenja? I na kraju, ako premijer kaže da je predsednikov dokument ozbiljno štivo, ali da nije Sveto pismo, te da je na Zapadu dočekan sa negodovanjem, kako poverovati da se čitava priča u vezi sa platformom o Kosovu odvija kako bi se pomoglo kosovskim Srbima, a ne stekli politički poeni u zamršenim odnosima u vladajućoj koaliciji i na relaciji predsednik – vlada Srbije?

Od trenutka kada je objavljeno da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić nakon više meseci rada završio pisanje nove platforme o Kosovu i Metohiji i dostavio je premijeru Aleksandru Vučiću, srpska javnost je u gotovo šizofrenoj situaciji. Naime, Nikolićev dokument nigde nije zvanično objavljen, ali se državni funkcioneri, iako sami kažu da nisu ni pročitali predsednikove predloge, o njima uveliko izjašnjavaju pa čak i svađaju oko njih. Ali, ako platformu još nisu videli građani Srbije, kojih se valjda ona pre svega tiče, posebno ako žive u južnoj srpskoj pokrajini, Nikolićev rad videli su na Zapadu. I prema njemu imaju „izrazito negativan stav“, kako je to saopštio premijer Vučić. O platformi su se izjasnili već i brojni analitičari u Srbiji, uvereni u svoje stavove kao da su ono o čemu pričaju zaista i pročitali. Za jedne, takav dokument je „prekid evropskog puta“ kojim Srbija suvereno „juriša“ već 15 godina, a za druge, tek „potkusurivanje“ unutar vodećih srpskih institucija.

[restrictedarea]

 

MRTVOROĐENA PLATFORMA Posle svega toga, šta se drugo može reći o platformi predsednika Republike osim da je reč o dokumentu koji je devalviran i pre nego što je zaživeo. Svaka ozbiljna javna rasprava o njemu onemogućena je zbog svega što je izrečeno i pre nego što je bilo ko osim predsednika i premijera i pročitao tekst. Pitanje je samo da li je to učinjeno svesno ili ne, što je od drugorazrednog značaja jer odgovor ionako nikome neće pomoći. Još jednom, politička elita Srbije pokazala je svoj diletantizam u vezi sa pitanjem oko kojega nije smelo biti improvizacije i u trenutku kada nam je takav scenario najmanje potreban. Umesto zaštite interesa države, a pre svega građana koji žive na Kosovu i Metohiji, sada su mnogo izvesnije nove podele u državnom vrhu. A slede izazovi pred kojima je potrebno pokazati svu mudrost i jedinstvo – izvesno je da će rasti pritisci na Srbiju da se na putu ka EU u što većoj meri složi sa izgradnjom kosovske državnosti; učestaće zahtevi da se Srbija što pre pridruži sankcijama protiv Rusije ili da se na što više polja udalji od svog tradicionalnog saveznika i države koja je najdoslednije podržava u Savetu bezbednosti UN u vezi sa pitanjem Kosova; sigurno je da će Zapad grozničavo pokušavati da reši odnose u BiH i da će to svakako ići u pravcu unitarizacije kojom bi mogla da budu ozbiljno uzdrmana prava Republike Srpske; biće potreban snažan odgovor na terorističke akte i druge vidove nasilja koji su počeli da potresaju region. Ako je ovo što se dogodilo s platformom o Kosovu relevantan pokazatelj onoga što državni vrh može da pruži u ovom trenutku, red je da se zapitamo da li ćemo naći odgovore na sve aktuelne izazove.

Sada izgleda da ljudi u vlasti nisu saglasni ni oko toga da li je Ustav Srbije prevaziđen u delu koji određuje da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije. Tako je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić za Nikolićev predlog koji Albancima nudi autonomiju unutar Srbije kazao da je „zakasneo“ i da je jedino pravo rešenje podela Kosova. Po Dačićevoj viziji, Srbiji bi ostao severni deo Kosova, dok bi ostatak teritorije pripao Albancima. Dačić je još ocenio „da bi bilo katastrofalno po srpske nacionalne interese ukoliko bi se nastavila praksa da se sedi u Beogradu i drže predavanja o tome kako niko ne sme da diskutuje o Kosovu, dok ceo svet o tome raspravlja u situaciji kada je više od sto zemalja priznalo nezavisnost“.

Bivši premijer nije morao dugo da čeka na odgovor iz Predsedništva. Stanislava Pak, savetnica predsednika Republike, ocenila je da su Dačićeve reči „opasna poruka“ jer insinuiraju nesaglasnost između predsednika i premijera u vezi sa ključnim političkim pitanjem. „Da li je potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova pročitao platformu? Da li je on položio zakletvu i obavezao se na poštovanje Ustava Republike Srbije, koji u članu 8 predviđa da je teritorija Republike Srbije nedeljiva i da je granica republike nepovrediva? Da li se to ministar zalaže za prekrajanje granica Srbije? Za to da veći deo teritorije i veći deo stanovništva pokrajine ne bude više u Srbiji?“, upitala je Stanislava Pak.

Ona je, takođe, negirala da postoji nesaglasje između predsednika i premijera. „Predsednik vlade je naglasio da je platforma ozbiljan dokument o kojem će razgovarati sa predsednikom Republike. Detalje će zajednički razmatrati i svakako da je moguće da platforma bude modifikovana u skladu sa Ustavom“, rekla je ona.

KOJI SU NAREDNI KORACI A kakva je zaista moguća formalna sudbina platforme? Budući da je stigla iz samog vrha države, vlada je u obavezi da je razmotri. Međutim, ukoliko se ne složi sa njom, vlada Srbije nije u obavezi da platformu dostavi parlamentu čije bi eventualno glasanje moglo da zacementira taj dokument kao osnovnu državnu strategiju za dalje pregovore s Prištinom, ali i sa EU. Takođe, vlada ima pravo i da platformu izmeni, pa je onda u takvoj formi pošalje pred parlament i sebi stvori bolju poziciju pred nastavak teških razgovora sa Briselom. Premijer Vučić najavio je da će sa predsednikom pričati o platformi nakon povratka iz Vašingtona mada je nejasno zašto to nije učinjeno pre odlaska u SAD kako bi se tamo branila jedinstvena državna pozicija, kada je već izvesno da će Amerikanci imati brojna pitanja o Kosovu.

Ali, po Ustavu Srbije, vlada je ta koja vodi spoljnu i unutrašnju politiku države te je i platforma o Kosovu u njenim ingerencijama. Uostalom, i prva platforma o Kosovu koju je Nikolić predložio 2012. godine pretrpela je bitnije izmene u Nemanjinoj 11 pre nego što je završila pred poslanicima, uz poruku ministara da nisu u stanju da sprovedu sve što je predsednik u prvoj verziji dokumenta zacrtao. Tako je iz platforme iz 2012. godine izbačen deo o mogućnosti prekida pregovora sa Prištinom, kao i formulacija da u pregovorima sa kosovskim vlastima „ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno“. U Rezoluciji koja je u Skupštini Srbije usvojena 2013. godine navodilo se da je Srbija spremna na dodatne ustupke u razgovorima sa Prištinom, ali ne i na narušavanje državnih interesa. Takođe, bilo je najavljeno da će Beograd insistirati na osnivanju Zajednice srpskih opština kao tela koje je suštinski važno za srpsku zajednicu na Kosovu.

Istovremeno, situacija na terenu nije mnogo obećavajuća. Priština već skoro dve godine izbegava formiranje Zajednice srpskih opština i u igri živaca pokušava trikovima da dodatno umanji njena ovlašćenja. Na Beograd se iz EU vrše stalni pritisci da kosovskim vlastima prepusti sve važnije resurse, a u fokusu je sada hidropotencijal Gazivode, važan za snabdevanje vodom dobrog dela Kosova. Gotovo svakodnevno se vrše napadi na Srbe povratnike u opštinama širom Kosova iako je povratak od 1999. godine u razmerama statističke greške, na sramotu onih koji upravljaju Kosovom. Albanci nastoje da što više odlože i početak rada specijalnog suda koji će se baviti zločinima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Dogovoreno u Briselu učestalo se krši na račun Beograda, a i pored brojnih ustupaka Srbije još nije otvoreno nijedno poglavlje u pregovorima s EU.

Ukratko, bilo je idealno vreme za ozbiljnu državnu platformu kojom bi se jasno odmerilo šta je Srbija dobila dogovorom sa Prištinom, u kom pravcu ide sprovođenje dogovorenog, kao i kuda treba ići dalje i po koju cenu. Umesto toga, srpski državni vrh se obrukao zbog dokumenta koji su, izgleda, pre videli zapadni zvaničnici nego srpski ministri. Iako je prolazno vreme loše, možda nije kasno da se trka završi uspešnim sprintom. Pod uslovom da Srbija želi ozbiljno da se takmiči, naravno.

[/restrictedarea]