Oni znaju šta rade

Predrag Radonjić / urednik KiM radija

Zajednica srpskih opština, trebalo je da predstavlja nekakav ustupak Beogradu i Srbima na Kosovu i Metohiji i nekakvu slabašnu utehu. I ona se, i kao mogućnost i kao ideja, od samog početka žestoko i vešto opstruira

Priština ne razume svoje obaveze“, navodi se u saopštenju Liste „Srpska“ povodom najava koje pristižu iz kosovske vlade da se o Zajednici srpskih opština kao delu Briselskog sporazuma koji se tiče posebnih prava Srba na Kosovu i Metohiji neće u sedištu Evropske unije ni ovoga puta pregovarati. Sve dok se ne ispune ostale odredbe sporazuma Beograda i Prištine, kako navodi savetnik kosovskog premijera Valon Murtezaj.

VELIKI I BOLNI USTUPCI Priština apsolutno dobro razume i svoje obaveze i načine kako da ih izbegne. I do sada, na drugim primerima, ona je pokazivala ne samo odlučnost već i umešnost (uz nesumnjivu podršku SAD bez kojih im sve ovo ne bi previše pomoglo) kako da i uz tešku muku, natezanje i pritiske postignutih sporazuma izvuče samo one delove koji njoj odgovaraju i minimalizuje po albanske interese negativno doživljene aspekte koji makar i simbolički ograničavaju njihovu projektovanu apsolutnu samostalnost.

Briselski sporazum uglavnom sadrži stavke koje predstavljaju velike i bolne ustupke srpske strane. U pitanju je pretežno spisak obaveza ukidanja srpskih institucija,opštinskih administracija, pravosuđa i bezbednosnih struktura i njihovo predavanje u ruke Prištine.

[restrictedarea]

Praktično jedina stvar, famozna Zajednica srpskih opština, trebalo je da predstavlja nekakav ustupak Beogradu i Srbima na Kosovu i Metohiji i nekakvu slabašnu utehu da su i oni nešto dobili briselskim pregovorima. I ona se, i kao mogućnost i kao ideja, od samog početka žestoko i vešto opstruira.

Najpre je to krenulo na nivou rasprava o tome šta bi ta zajednica trebalo da predstavlja i kakve bi bile njene ingerencije. Slično kao na primeru izneveravanja dela Ahtisarijevog plana, što je kasnije i prešlo u Ustav Kosova, u kom se navodi obaveza „osnivanja nezavisnog kanala na srpskom jeziku koji bi svojim signalom pokrivao teritoriju celog Kosova“, i podmetanja umesto toga nečega što potpuno odudara i poništava slova dobijenog prava za srpsku zajednicu, i ovde se priprema zakon koji bi potpuno neutralisao bilo kakav značaj ZSO. Kosovski političari i analitičari objašnjavaju da ZSO neće imati ingerencije veće od bilo koje nevladine organizacije. Ili da će maksimalno posedovati ovlašćenja koja omogućava postojeće kosovsko zakonodavstvo u kojem se predviđa mogućnost formiranja asocijacija opština. Ali ta asocijacija ne može imati nikakva posebna ovlašćenja koja opštine već nemaju već ih one mogu samo preneti na njen nivo. U oba slučaja, važnost ZSO se potpuno poništava.

VIN-VIN POZICIJA ZA PRIŠTINU Viđenja i želje srpske strane i zajednice povodom ZSO su znatno veće. Čak i u slučaju da Zajednica srpskih opština bude (ako je uopšte bude bilo) nešto više od NVO ili asocijacije kosovskih opština, to će podrazumevati nove i teške ustupke Beograda, kao da dosadašnjih uopšte nije bilo. Najpre će se to odnositi na dosledno sprovođenje svih onih tačaka koje predstavljaju ustupke Beograda i povoljni rezultat za Prištinu. I to neće biti dovoljno. Kosovska strana planira i da se glasanje o ZSO nađe na dnevnom redu skupštinskog zasedanja kada i glasanje o transformaciji kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova, za šta im je potrebna podrška srpskih poslanika i što je Beograd do sada decidno odbijao. Tako bi se u istom danu našlo i jedno i drugo glasanje pa ako želite da mi prihvatimo ZSO, onda ćete i vi da glasate za „našu“ vojsku. Ako nećete, onda ni od ZSO nema ništa. Još jedna vin-vin pozicija za Prištinu ili mogućnost da dodatno profitiraju na nečemu što je već dogovoreno.

Ako ništa od ovoga ne bude „upalilo“, tu je uvek mogućnost nasilnih i eksplozivnih demonstracija zbog prodaje suvereniteta i nezavisnosti Kosova, koje bi organizovalo profašističko „Samoopredeljenje“ i druge opozicione stranke, čega se predstavnici onoga što se naziva međunarodnom zajednicom na Kosovu veoma plaše. I ovaj destruktivni potencijal predstavlja ozbiljno oružje i adut u političkoj trgovini.

Iz svega što je navedeno deluje da Priština veoma dobro razume i zna šta radi. Nisam siguran koliko Beograd i srpska strana to dobro razumeju. Ili koliko pameti, znanja, energije, ljudi i svih drugih resursa upotrebljava ili je spreman da upotrebi u procesu dijaloga ili pregovaranja sa Prištinom. Odnosno ove političke bitke za Kosovo i Metohiju za koju mnogi zlonamerno kažu da je već završena.

[/restrictedarea]