Može li Blera da opere „Hidrant“

U britanskoj štampi isplivala mračna istina o ulozi političke elite u zlostavljanju dece

Piše Nikola Martić

Javnost u Velikoj Britaniji sve glasnije zahteva da se razbije zavera ćutanja o lancu pedofilije koji je, kako se sumnja, već više od sto godina prisutan u vrhu ostrvskog sistema socijalne sigurnosti i jako je dobro povezan sa pojedinim visokim članovima establišmenta. „Pale“ su i prve doživotne robije a na udaru je i nekadašnji britanski premijer Toni Bler

Uticajni „Gardijan“ objavio je pre nekoliko dana informaciju da se u Britaniji trenutno vodi istraga protiv 1 400 osoba osumnjičenih da imaju veze sa „istorijskim slučajem zlostavljanja dece“ u sistemu socijalne sigurnosti. Prema rečima jednog visoko rangiranog oficira policije koji učestvuje u istrazi pod oznakom „Operacija Hidrant“, osumnjičena je i 261 javna ličnost, među kojima su i političari, ali i „zvezde“ iz „šou biznisa“, industrije muzike i filma, TV lica i poznati radio voditelji.

Kako prenose gotovo svi veći svetski mediji, pa i uticajna ruska TV mreža „Raša tudej“, šef ove operacije britanske policije Sajmon Bejli izjavio je da u istrazi „gotovo svakodnevno iskrsavaju novi osumnjičeni“. „Brojke o kojima danas govorimo su samo jedan isečak u vremenu“, rekao je Bejli. On je naveo da se „zlostavljanje uglavnom događalo u institucijama a da je čak 666 slučajeva u ovom trenutku moguće povezati sa britanskim establišmentom“. Istraga se vodi u 154 škole, 75 domova za smeštaj dece sa problemima u ponašanju i dece bez roditeljskog staranja, kao i u 40 ustanova verskog tipa.

Cilj „Operacije Hidrant“ Irski dnevnik „Belfast telegraf“ preneo je nedavno svedočenje Brajana Gemela, nekadašnjeg oficira britanske tajne policije MI 5 (Služba bezbednosti) o zataškavanju pedofilije u vrhu države. Ovo svedočenje dodatno je uzburkalo ostrvsku javnost koja već godinama traži istinu o moćnom pedofilskom lancu u sistemu socijalne sigurnosti. Sumnja se, naime, da zlostavljanje mališana u sistemu zaštite dece bez roditeljskog staranja ima direktne veze sa nekim visoko rangiranim britanskim političarima i vrlo moćnom aristokratijom. Među političarima koji se dovode u direktnu vezu sa osuđenim pedofilima nalazi se i jedan ministar iz nekadašnje vlade Tonija Blera.

U izjavi za „Belfast telegraf“ Brajan Gemel je rekao da mu je šef Službe bezbednosti naredio „da prestane da kopa“ kada mu je svojevremeno izneo sumnje o postojanju razvijenog lanca pedofilije u domu za nezbrinutu decu u Belfastu (Dom „Kinkora“, Belfast, Severna Irska). Ovo svedočenje prenela je irska televizija „Vesti Kanala 4“ kao deo priče o Ričardu Keru, čoveku koji je javno svedočio o užasima što je u britanskim domovima preživeo kao dečak.

Ker je ispričao da je sa još dvojicom dečaka sistematski seksualno zlostavljan sedamdesetih godina ‒ bio je odvožen u London i tamo „iznajmljivan nekim vrlo moćnim članovima vestminsterskog lanca pedofila“. Rekao je da su ga do 15. godine seksualno zlostavljali britanski političari i visoki članovi establišmenta u luksuznom apartmanu vestminsterskog hotela „Dolfin skver“, kao i u hotelu „Elm gest haus“ (zapadni London). Prema pisanju ostrvske štampe, obe lokacije su pod istragom Skotland jarda, koja je započeta povodom ubistva jednog dečaka. Za ovo ubistvo osumnjičen je i jedan britanski parlamentarac, član Konzervativne partije.

[restrictedarea]

Britanski „američki san“ U britanskoj javnosti već više od godinu dana traje živa debata i o mogućim mrljama iz prošlosti nekadašnjeg premijera Velike Britanije Tonija Blera. On se dovodi u vezu sa ometanjem istrage monstruoznog lanca pedofilije koji seže do vrha vlade gde je bio premijer. Reč je o skandalu koji u Ujedinjenom Kraljevstvu traje već nekoliko decenija. O tome su pisali svi ugledni britanski listovi, među kojima i „Gardijan“, „Independent“ i „Miror“. „Miror“ je veoma dugo u udarnom prostoru držao Tonija Blera, iznoseći činjenice koje potkrepljuju optužbe da je on lično opstruisao istragu o slučaju „državne pedofilije“. List je tvrdio da je Bler zataškao saznanja do kojih je svojevremeno došla nezavisna istraga Skotland jarda, kada je inspektor što je rukovodio istragom naprasno penzionisan.

Kako je otkrio „Miror“, dokumenta iz istrage pokazuju da je 1998. godine tadašnji šef Službe socijalnog rada dao izjavu u policiji o tome da je „jedan Blerov ministar odlazio u večernje posete upravniku doma za nezbrinutu decu u Londonu (Lambet, južni London) osuđenom pedofilu Majklu Džonu Kerolu“. Kerol je, uprkos priznanju da je seksualno zlostavljao decu u sirotištu u kojem je ranije radio (1966. godine osuđen je za „nepristojni napad“ na dvanaestogodišnjeg dečaka) ipak 1980. godine imenovan za upravnika londonskog doma za nezbrinutu decu. I pored navedenih saznanja koja su „isplivala“ kada je Kerol tražio dozvolu da usvaja decu, ova kreatura nije bila uklonjena sa pozicije upravnika doma; to je doživeo tek nekoliko godina kasnije, kada se ispostavilo da je imao veze sa finansijskim malverzacijama.

Nedavno je, pored upravnika Kerola, zbog pedofilije i zlostavljanja dece osuđen (na doživotnu robiju) i Džon Alen, upravnik sličnog doma u Severnom Velsu, inače Kerolov lični prijatelj. Iako na visokim položajima, ova dva pedofila su, kako se osnovano sumnja, samo vrh ledenog brega u lancu pedofilije koji prožima Veliku Britaniju „uzduž i popreko“, a o čemu je Bler, kao premijer Velike Britanije, svim svojim autoritetom onemogućio delotvornu istragu.

„Miror“: Bler da objasni… Još uvek ne postoji zvanična informacija o tome ko je konkretno od Blerovih ministara imao veze sa pedofilijom u domovima za nezbrinutu decu, ali je to jedna od stvari koju bivši britanski premijer mora da objasni posle niza otvorenih poziva u javnosti. Konkretno, od njega se očekuje da izađe sa potpunim informacijama o tome ko je i zašto obustavio istragu pedofilije u vrhu sistema socijalne sigurnosti, pri čemu je najosetljivije pitanje institucionalnog zbrinjavanja dece bez roditeljskog staranja. Detalje o tome nedvosmisleno je svojevremeno izneo i „Miror“, u svojoj listi pitanja upućenih bivšem premijeru, u formi javnog pisma, gde se od Blera traži da odgovori na sledeće:

1. Da li je Toni Bler znao da je jedan njegov ministar lično umešan u ovaj istorijski skandal seksualnog zlostavljanja dece u ustanovama za njihovo zbrinjavanje?

2. Da li je Toni Bler ikada dobio informaciju da postoje sumnje da jedan ministar iz njegove vlade seksualno zlostavlja nezbrinutu decu iz domova koji bi trebalo da budu njihovo sigurno utočište (deca bez roditeljskog staranja)?

3. Da li je Toni Bler, ili bilo ko od njegovih ministara, imao bilo kakve veze sa obustavljanjem istrage o ovom slučaju od prvorazrednog značaja za britansku javnost?

4. Kakvu su ulogu u obustavljanju ove istrage imala ministarstva zdravlja i socijalne sigurnosti (socijalnog rada)?

5. Kakva je bila komunikacija između najviših policijskih funkcionera i Blerove vlade povodom istrage aktuelnog ministra koji je bio upleten u ovaj slučaj?

6. Ko su bili funkcioneri koji su se bavili ovim slučajem i kada je to bilo?

7. Da li je disciplinski postupak protiv visokog policijskog oficira koji je rukovodio istragom (oficir Klajv Driskol) pokrenut isključivo zbog toga što je istraga vodila u pravcu političara iz Blerove vlade?

8. Zašto se zvanična istraga nije bavila navodima socijalne radnice iz doma za nezbrinutu decu u Londonu koja je oficiru Driskolu dala izjavu „o grupi ljudi što su dolazili u posete upravniku Kerolu u njegovom privatnom stanu, gde su deca bila seksualno zlostavljana“?

9. Da li je Toni Bler, ili bilo ko iz njegove vlade, znao da je jedan član vlade blizak prijatelj sa osuđivanim pedofilom Majklom Džonom Kerolom?

10. Gde su knjige protokola i spiskovi poseta doma za nezbrinutu decu u Londonu (Lambet, južni London) u kojima je zapisano ime ovog političara?

O tome da ova pitanja nisu samo puka nagađanja britanske „žute“ štampe u potrazi za skandalom koji bi joj garantovao visok tiraž, govori i činjenica da su o ovim događajima svojevremeno pisali i listovi poput „Gardijana“ i „Independenta“. I pored toga, međutim, Toni Bler nije našao za shodno da se, do ovog trenutka, obrati javnosti i odgovori makar na neka pitanja koja su mu javno upućena. Za sada se ovaj bivši britanski premijer neometano krije iza autoriteta filantropa čija fondacija, raspolažući stotinama miliona dolara, širom sveta propagira „otvorenost, toleranciju, sigurnost i stabilnost u društvima pogođenim verskim sukobima i ekstremizmom“.

A da li će Bler biti obuhvaćen nekom budućom istragom lanca pedofilije u Velikoj Britaniji (ili možda, na međunarodnom nivou, istragom odgovornosti za ratne zločine, pa i za zločin protiv mira u Iraku, Avganistanu i bivšoj SFRJ) ‒ videće se.

Dom „Hat de la Garen“ – regrutni centar  Gnusna priča o pedofiliji u vrhu Velike Britanije je, nažalost, mnogo šira od aktuelnih novinskih traganja o prošlosti Tonija Blera. Godinama unazad sve je više javnih svedočenja žrtava ovog zlostavljanja. Ona sežu i više stotina godina u istoriju Velike Britanije i ne iscrpljuju se pedofilijom u sistemu socijalne sigurnosti na Ostrvu. Tragovi ovog pedofilskog lanca mogu se pratiti i u drugim državama Komonvelta, posebno u Kanadi i Australiji, gde su žrtve bili severnoamerički Indijanci i australijski Aboridžini. Jasna ilustracija tragične prirode britanskog „Saveza zajedničkog blagostanja“ (Komon-velt) jeste slučaj doma za decu bez roditeljskog staranja sa ostrva Džerzi (kanal Lamanš) u kojem su bila smeštena „problematična deca“ iz čitave britanske imperije.

Ovaj dom, koji nosi francuski naziv „Hat de la Garen“, bio je krajem prošlog veka predmet možda i najobimnije policijske istrage zlostavljanja i masovnog ubijanja dece u britanskom sistemu socijalne sigurnosti. O tome su snimani dokumentarni filmovi (autori su uglavnom ljudi koji su odrastali u ovom domu) i objavljivani članci u domaćoj štampi („Dejli mejl“ i „Gardijan“) malobrojnih novinara što su imali hrabrosti da se upuste u raskrinkavanje lanca pedofilije. Tragovi su ih vodili u sam vrh britanske aristokratije (do britanske krune koja je nad teritorijom ostrva Džerzi zadržala poseban status vlasništva, bez formalne jurisdikcije britanske policije).

Posle temeljne forenzičke istrage sprovedene 2008. godine u domu „Hat de la Garen“, policijski zvaničnici su saopštili da su se u ovoj instituciji, koja je bila neka vrsta „regrutnog centra“ za nezbrinutu decu iz cele imperije, događale zastrašujuće stvari. Pored nečovečne torture (poput dvadesetčetvoročasovne samice za decu od 11 godina) i, kako se kasnije ispostavilo, svakodnevnog seksualnog iživljavanja, ova deca su bila i ubijana a njihova tela spaljivana u podrumskim pećima. Britanski forenzičari pronašli su posmrtne ostatke (dečje kosti sa tragovima mučenja i mlečne zube) preko pedeset različitih osoba.

Međutim, s obzirom na to da je istraga vodila u samo jezgro britanske države, ovaj slučaj, sa svim internacionalnim odlikama, ubrzo je zataškan. Vrh policijskog tima koji je vodio istragu smenjen je a protiv medija koji su „pokrivali“ ovaj događaj pokrenuti su sudski procesi zbog „preuranjenog objavljivanja neproverenih informacija“. Moćne tamošnje naučne institucije „od autoriteta“ su zauzele stanovište da pronađene kosti i dečji zubi „ne predstavljaju relevantan dokaz u ovom slučaju“. Tvrdilo se da su kosti starije od vremena na koje se odnosila zvanična istraga. Ipak, istraga ovog slučaja još uvek traje, iako je teško poverovati da bi mogla da dovede do bilo kakvih rezultata. Tragično je, takođe, i to što se neljudska tortura najosetljivijeg dela populacije, nezaštićene dece u sistemu socijalne sigurnosti Velike Britanije, verovatno i danas događa.

[/restrictedarea]