Tvorac Pravitelstvene škole muzike

Sećanje na Kornelija Stankovića povodom 150 godina od smrti 

Piše Smiljka Isaković

Na svečanom koncertu na sceni Kolarčeve zadužbine, izvodeći srpsku duhovnu muziku i obrade starih srpskih pesama, svi horovi su pokazali profesionalan i odgovoran odnos prema srpskoj muzičkoj baštini, koja mora biti osnova za svako muzičko delovanje. Ako znamo odakle dolazimo, znaćemo i kuda idemo!

U godini koja je prošla, posvećenoj našem velikom kompozitoru Stevanu Stojanoviću Mokranjcu, bilo je tematskih koncerata shodno individualnim naporima muzičkih umetnika i poneke institucije. U 2015. obeležava se 150 godina od smrti prvog srpskog školovanog kompozitora, melografa, dirigenta, pijaniste i muzičkog pisca Kornelija Stankovića (1831-1865) sa još manje entuzijazma i angažovanja nadležnih za našu kulturu i umetnost. Da podsetimo, Kornelije Stanković je u Vukovom radu našao direktne uzore za svoj sakupljački rad na polju narodnog stvaralaštva. Zapisivao je i obrađivao srpske građanske i narodne napeve i crkvene melodije. Objavljivanjem ovih zapisa, horskim pevačima i dirigentima u Beču, Trstu, Zadru, Kotoru, Pančevu i Beogradu postali su dostupni novi harmonizovani napevi srpskog narodnog pojanja. Da bi muzički obrazovao srpski podmladak, 1863. godine je sastavio plan za osnivanje Pravitelstvene škole muzike, prve muzičke škole u Beogradu. O značaju negovanja i primene narodnog melosa u stvaralaštvu Stanković je i pisao u predgovorima svojih zbirki i privatnim pismima. Za svoj melografski i stvaralački rad Stanković je od ruskog cara primio Orden kavaljerstva Svetog Stanislava.

Kolarčeva zadužbina, koju vodi preduzimljiva i muzici sklona direktorka Jasna Dimitrijević, rešila je da se dostojanstveno i na pravi način oduži ovom velikanu. Mini-manifestacija Sećanje na Kornelija Stankovića održana je 16. aprila. U Galeriji je promovisan kompakt disk sa svetovnim delima Kornelija Stankovića, na koncertu posvećenom glasu i klaviru. Etnomuzikologa i pojca Srđana Asanovića pratila je pijanistkinja Jasmina Janković, koja se već duže vreme bavi veoma uspešno srpskom muzikom 19. veka, a putevima srpske muzike 19. veka publiku je vodila muzikolog mr Aleksandra Paladin, muzički urednik Prvog programa Radio Beograda i glavni urednik našeg jedinog časopisa u oblasti klasične muzike, Muzika klasika. Publika je srdačno pozdravila izvođače, u programu koji se veoma retko nađe na našim koncertnim scenama.

U večernjem programu u Velikoj sali Zadužbine učestvovali su učenici Muzičke škole Stanković, mešoviti i dečji hor Prvog beogradskog pevačkog društva, vokalni ansambl Beli anđeo, pevačko društvo Stanković, horovi Sveti Simeon Mirotočivi, Vox Slavicum, Ars vocalis i Ekumenski muški hor. Društvo Stanković, čiji je predsednik Miodrag Sretenović održao uvodnu besedu, i istoimena muzička škola, uz saradnju Muzikološkog instituta SANU, veoma su se potrudili da jubilej dostojno obeleže. Inače, muzičko društvo je osnovano u Beogradu 1881. pod imenom Crkvena pevačka družina Kornelije, da bi 1888. postala Pevačka družina Stanković. Društvo je negovalo crkvenu i svetovnu muziku, pevalo u crkvi, priređivalo duhovne koncerte, izvodilo dela stranih kompozitora i narodne pesme – aktivno učestvovalo u javnom muzičkom životu. Veoma kratko vreme (1884) horovođa je bio i Stevan Mokranjac. U to vreme pevačka društva su bila zaslužna za negovanje nacionalne muzike, pa je afirmaciji nacionalnog stila Kornelija Stankovića posebno pogodovalo mesto dirigenta u Prvom pevačkom društvu. Za vreme okupacije u Drugom Svetskom ratu Društvo Stanković je ukinuto, njegova delatnost prestaje, a sa radom nastavlja samo Muzička škola Stanković.

Na svečanom koncertu na sceni Kolarčeve zadužbine su, izvodeći srpsku duhovnu muziku i obrade starih srpskih pesama, svi horovi pokazali profesionalan i odgovoran odnos prema srpskoj muzičkoj baštini, koja mora biti osnova za svako muzičko delovanje. Ako znamo odakle dolazimo, znaćemo i kuda idemo. Učenici muzičke škole su se predstavili na visokom nivou solo pesmama uz pratnju klavira, jer Muzičko društvo Stanković i danje neguje nasleđe vokalne muzike, pa je tako pokrovitelj međunarodnog takmičenja solo pevača Lazar Jovanović od 2004. Pijanistkinja Biljana Gorunović izvela je Stankovićeve poznate varijacije za klavir na temu Što se bore misli moje (stihove je svojevremeno napisao knez Mihailo Obrenović). Mediji su ostali ravnodušni prema 150 godina tradicije, ali je uprkos svemu manifestacija zainteresovala beogradsku publiku, što je još jednom dokazalo da mit o praznim salama, kada se izvodi naša duhovna ili romantičarska svetovna muzika, nije tačan.

VISOKO ODLIČJE „PEČATOVOM“ KRITIČARSKOM PERU

Smiljki Isaković Nagrada grada Beograda

Nagradu grada Beograda za 2014. godinu iz oblasti muzičke umetnosti dobila je istaknuta umetnica Smiljka Isaković, čembalistkinja, pijanistkinja, publicistkinja, i dugogodišnje istaknuto kritičarsko pero našeg lista. Ovo visoko priznanje ona je dobila za koncert za čembalo OSU SE NEBO ZVEZDAMA 1914 -2014, povodom 100-godišnjice smrti Stevana Mokranjca i obeležavanja Velikog rata, izveden 28. maja u Etnografskom muzeju u Beogradu kao humanitarni, posvećen ugroženima od poplava, i 14. novembra u Svečanoj sali Skupštine grada na svečanom otvaranju Međunarodnog festivala čembala.
U obrazloženju nagrade, između ostalog je rečeno i da „posvećenost promociji čembala, kao solističkog i kamernog instrumenta u epohama od 16. veka do savremenog doba, kao i permanentna edukacija slušalaca, čini Smiljku Isaković, Prvu damu čembala, kulturološki nezamenljivom na ovim prostorima u negovanju evropske i naše kulturne baštine. Osim nastupa u Beogradu, Smiljka Isaković već dugi niz godina deluje pionirski, svirajući svoj retki instrument, čembalo, širom Srbije. Koncerti kao što su njeni svrstavaju Beograd u svetski centar kulture, za šta Smiljka Isaković sigurno zaslužuje Nagradu grada Beograda u oblasti umetnosti“.