Most bez zaštite

Nova serija nasilnih incidenata na severu Kosova i Metohije, uz raspuštanje srpske Civilne zaštite, svedoči da će oči Beograda još dugo sa zabrinutošću morati da gledaju ka mostu na Ibru. Kada se u obzir uzmu odbijanje EU da odlučnije osudi albanske ispade, stalni pritisci na Srbiju da ispuni sve odredbe Briselskog sporazuma i približavanje Vojne parade u Moskvi 9. maja, na kojoj će učestvovati i srpska vojska uprkos protivljenju Zapada, jasno je da razloga za zabrinutost ima napretek

Piše Igor Jovanović

Srbija se poslednjih nedelja našla u apsurdnoj situaciji – pored svih napora da se sprovedu mnogobrojne reforme, otvaranje poglavlja u pregovorima s Evropskom unijom, celokupno dalje približavanje Briselu počelo je da zavisi od naizgled trivijalne stvari – uklanjanja Parka mira na glavnom mostu na Ibru, koji deli Kosovsku Mitrovicu na severni (srpski) i južni (albanski) deo grada. Za manje upućene, Park mira zapravo predstavlja nekoliko žardinijera na mostu, postavljenih nakon što je odatle, pod pritiskom EU, u junu 2014. godine uklonjena betonska barijera koja je godinama odvraćala Albance od pokušaja masovnog i nasilnog prodora u severni deo grada. Betonske žardinijere nazvane Parkom mira i dalje sprečavaju automobilski saobraćaj preko mosta, zbog čega su se u nekoliko navrata žalili predstavnici vlade u Prištini, ali i predstavnici međunarodnih misija u Pokrajini – Euleksa i Kfora.
[restrictedarea] Osnovno pitanje koje se nameće u ovom slučaju jeste zašto bi nekoliko žardinijera predstavljalo prepreku čitavoj državi na putu ka EU kada je ona već preduzela mnoštvo bolnih poteza na integraciji Srba u kosovske institucije, ali i teških ekonomskih reformi. Odgovor je, možda, stigao u četvrtak 9. aprila, kada je grupa mladih Albanaca iz južnog dela Kosovske Mitrovice preko mosta upala u srpski deo grada i nožem ranila sedamnaestogodišnjeg Srbina koji je zbog težih povreda završio u bolnici. Napadači su preko mosta pobegli u južni deo grada uprkos policajcima koji su bili nedaleko od mesta napada, ali nisu reagovali te su suspendovani s posla. To je bio samo početak serije od šest odvojenih incidenata na severu Kosova, u kojima je povređeno najmanje osam osoba, dok se jedan albanski tinejdžer još vodi kao nestao. Posle napada u četvrtak, na severu Kosova su samo dan kasnije pretučena trojica Albanaca u dva napada, a potom i dva studenta Bošnjaka. U subotu je tokom noći nestao mladi Albanac, za koga se veruje da je pao u Ibar tokom pokušaja bekstva nakon krađe. Da stvar bude još gora, pored etnički motivisanog nasilja, u severnoj Kosovskoj Mitrovici izbio je u nedelju uveče oružani obračun dve grupe Srba, gde su povređena dva mladića, a za koji funkcioner Demokratske stranke Srbije Marko Jakšić tvrdi da je imao kriminalne motive. Prema njegovim rečima, poslednji incident deo je obračuna dve suprotstavljene grupacije – jedne iz Kosovske Mitrovice i druge iz Zvečana.

NEPODNOŠLJIVA BEZBEDNOSNA SITUACIJA Posle burnih događaja za uskršnje praznike na severu Kosova, nameće se pitanje da li je izabrano pravo vreme za raspuštanje Civilne zaštite, čijih je oko 750 pripadnika u dužem periodu održavalo red i mir na severu i tako pomagalo pripadnicima kosovske policije. Dogovor o raspuštanju te formacije, koja je dugo bila trn u oku Albancima na Kosovu, postignut je 26. marta, za vreme posete visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini Beogradu i Prištini, kao kruna njenih diplomatskih napora u regionu. Srbija je na raspuštanje te organizacije, koja mora da prestane da postoji do 1. septembra 2015. godine i preda svoje kapacitete kosovskim institucijama, bila prinuđena nakon mnogih pritisaka sa Zapada, jer joj je to postavljeno kao preduslov daljeg napretka ka EU. Posebno je u tome bio neumoljiv Berlin, koji sada predvodi i dalje zahteve ka uklanjanju Parka mira i raspuštanju svih institucija Srbije na Kosovu.

Srbija i kosovski Srbi sasvim legitimno postavljaju pitanje bezbednosti, posebno posle loše reakcije kosovske policije na napad grupe Albanaca na srpskog mladića u blizini mosta na Ibru. I Marko Jakšić smatra da je bezbednost Srba ugrožena, ali on za to krivi i vladu Srbije. „Situacija u Kosovskoj Mitrovici je postala krajnje nepodnošljiva. Svi potezi vlade Srbije u poslednje dve godine, pre svega integracija Srba u kosovski sistem, kada je više od 500 pripadnika MUP-a Srbije ušlo u takozvane kosovske policijske snage, doveli su do toga da je bezbednosna situacija u gradu postala jako dramatična“, kazao je Jakšić uz ocenu da se lakše živelo dok su Srbi sami obezbeđivali most na Ibru i održavali red na severu Kosova.

Poslanik Srpske napredne stranke Krstimir Pantić ocenio je da incidenti kojih je proteklih dana bilo na severu Kosova mogu da dovedu do ozbiljnih sukoba s nesagledivim posledicama po Srbe na Kosovu, a da odgovornost snose i

Beograd, i Priština, i Brisel, kao i kosovska policija. „Beograd zbog toga što je pristao na rešenja koja su mnogo ispod minimuma koji garantuje Ahtisarijev plan, Priština zato što potencira sever Kosova kao izvor nestabilnosti, a Brisel zato što želi da zaokruži nezavisnost Kosova i na silu integriše sever“, naveo je Pantić, nekadašnji predsednik opštine severna Kosovska Mitrovica.

No, postavlja se i pitanje sprovođenja Sporazuma o raspuštanju Civilne zaštite. Naime, postoje bar tri tačke potencijalnog konflikta kada je reč o sprovođenju tog dokumenta. Najpre, Beograd je Prištini dostavio spisak od 751 zaštitara, uz napomenu da niko od njih ne sme da ostane bez posla i prihoda. Kosovske vlasti su, međutim, u Sporazumu navele da planiraju integraciju najviše 483 bivša pripadnika Civilne zaštite, od kojih će neki morati da pričekaju i tri godine kako bi bili smešteni na nova radna mesta. Pored toga, srpske vlasti navele su da ne žele da Srbi budu raspoređeni u takozvane kosovske oružane snage, čijem se formiranju Beograd i kosovski Srbi oštro suprotstavljaju, a što Priština burno najavljuje kao krupan korak u zaokruživanju svoje navodne državnosti. I naposletku, ostaje otvoreno pitanje bezbednosti, jer se pokazalo da Srbi imaju razloga da strahuju od eskalacije sukoba, posebno nakon raspuštanja Civilne zaštite. Da stvari budu nepovoljnije, Zaštita se obavezala i da će njeni objekti, kancelarije i skladišta biti zatvoreni i predati na upotrebu institucijama Kosova. Posebno je zanimljivo da se u tački 13 Sporazuma o raspuštanju Zaštite taksativno nabraja nekoliko punktova koji moraju biti zatvoreni i predati kosovskoj policiji: tri na putu Kosovska Mitrovica – Jarinje (prelaz ka centralnoj Srbiji) i jedan na samom ibarskom mostu, kod severnog dela grada. Predviđeno je da oni budu predati do 20. aprila, pod nadzorom Euleksa i kosovske policije.

PROVERENA ALBANSKA TAKTIKA Pokazuje se, međutim, da to nisu jedine stvari zbog kojih treba da brine srpska strana pred dolazak proleća, koje je na Kosovo uvek donosilo i obilje opasnih incidenata. Naime, pošto njihov masovni egzodus ka EU krajem zime nije uspeo da natera Brisel na značajnije popuste albanskoj populaciji na Balkanu, Albanci su se vratili svojoj oprobanoj taktici – kombinaciji pretnji i nasilja niskog nivoa. Pretnje su došle kroz izjave albanskog premijera Edija Rame, koji je tokom zajedničkog intervjua sa Hašimom Tačijem, ministrom spoljnih poslova Kosova, kazao da će se Tirana i Priština ujediniti ili unutar EU ili „klasičnim putem“. Posle toga nije dugo trebalo čekati na nasilje. Pored opisanih događaja na severu Kosova, albanski ekstremisti ispalili su 10. aprila projektile na zgradu vlade Makedonije u Skoplju. Napade u Skoplju izvela je takozvana jedinica „Hasan Priština“ Oslobodilačke nacionalne armije (albanske terorističke formacije koja je predvodila sukobe sa makedonskim snagama bezbednosti 2001.) a saopštenje o napadu, u kojem nije bilo povređenih, potpisao je takozvani „komandant Kuštrimi“. Ista osoba preuzela je odgovornost i za napade iz oktobra 2014. godine kada je zgrada makedonske vlade gađana s dva projektila iz ručnog bacača.

Pored svega, za Zapad je najveći problem ostao Park mira u severnoj Kosovskoj Mitrovici i činjenica da će srpska vojska učestvovati na Paradi u Moskvi povodom Dana pobede nad fašizmom. Doduše, izjave albanskog premijera stidljivo je osudila portparolka evropskih komesara Maja Kocijančić, iako je neshvatljivo da pretnje prekrajanjem granica nisu izazvale reakcije sa višeg mesta u Briselu. Da stvar bude gora, potrudili su se poslanici Evropskog parlamenta koji su 14. aprila usvojili dopune Nacrta rezolucije o Albaniji što zaslužuju da završe u rubrici „Verovali ili ne“. Naime, evroposlanici su zatražili da Albanija „održi konstruktivan stav u regionu i razmeni znanja i iskustva s drugim zemljama Zapadnog Balkana iz njihovog postupka ulaska u članstvo EU, a sa ciljem da se osnaži saradnja i dalje stabilizuje region“. U dokumentu se „pozdravljaju konstruktivni i delatni stav Albanije u regionalnoj i bilateralnoj saradnji“ i još ističe uloga Albanije i albanskih grupa na Kosovu i u Makedoniji u „jačanju regionalne stabilnosti“.

Stvari, ipak, možda nisu toliko čudne ukoliko se zna da su Albanci favorizovani američki saveznici na Balkanu. I pojedini analitičari veruju da je Edi Rama u svojim izjavama samo prenosio poruke iz Vašingtona upućene EU i Srbiji. Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative smatra da se Ramine poruke moraju sagledati u okviru geopolitičke uloge Albanaca kao ključnih partnera za SAD u regionu. „To je uloga posrednika Vašingtona na Balkanu. Dakle, sasvim je sigurno da zeleno svetlo u ovom slučaju Rama nije dobio iz Brisela, niti, verovatno, iz Berlina, već iz Vašingtona. Ne bi trebalo izgubiti iz vida da je Tirana, kao i Priština, pre svega pod velikim uticajem Vašingtona, mnogo više nego pod uticajem Brisela“, ocenio je Mitić. I analitičar Aleksandar Pavić misli da Albanci ništa ne rade samostalno. „Znamo i iz našeg, ali i iz iskustva Ukrajine, da kad god Amerikanci žele da stave Evropljane pod kontrolu, oni im otvaraju krizna žarišta“, naveo je Pavić.

Slična žarišta otvaraju se i u samoj Srbiji, na koju očigledno raste pritisak za nove ustupke na Kosovu i dalje distanciranje od Rusije. Tako se vladi Srbije preti teškim iskušenjima u maju, a pojedini dnevnici počeli su i da „kadriraju“ po vladi Srbije, uz pomoć sveznajućih anonimnih izvora. Tako je za rekonstrukciju u poslednje vreme viđen i ministar za rad Aleksandar Vulin, uz zaista neverovatna obrazloženja – zbog navodne opstrukcije Briselskog sporazuma sprečavanjem povratka srpskih poslanika u Skupštinu Kosova i zbog navodne prevelike bliskosti s Moskvom! Kada se sve uzme u obzir, pred Srbijom je, verovatno, zanimljiv period u kojem će morati da nađe dobre odgovore na nova uslovljavanja i zahteve iz svetskih centara moći. Nije isključeno da će pojedini zahtevi biti poduprti nasiljem niskog intenziteta kakvo je već viđeno na severu Kosova i u glavnom gradu Makedonije. Na vladi Srbije je da odgovori – hoće li nakon raspuštanja Civilne zaštite i drugih institucija Srbije na Kosovu nekoliko betonskih žardinijera u Parku mira na mostu preko Ibra biti dovoljna odbrana?
[/restrictedarea]