KO SE TO NADGORNJAVA U SRPSKOJ KULTURI: Ministar glumištu ne veruje

Iako je repertoarom, obavezama i kalendarski Narodno pozorište uveliko ušlo u drugi kvartal tekuće godine, Ministarstvo kulture još uvek nije našlo za shodno da sa svojom najvećom i najsloženijom institucijom potpiše godišnji ugovor ofinansiranju, bez kojeg je nemoguće preneti u budžetu opredeljena sredstva za rad kuće

Piše Mila Milosavljević

Posle brojnih peripetija sa kojima se suočavao Nacionalni teatar poslednjih meseci a koje su se nadasve odnosile na nemar i nebrigu resornog Ministarstva u vezi sa finansiranjem ove nacionalne ustanove kulture prvog reda (između ostalog, do dana današnjeg nije potpisan ni redovni godišnji ugovor o finansiranju) nadležni iz Narodnog pozorišta u Beogradu su u nedavno objavljenom saopštenju obavestili širu javnost, svoju publiku, zaposlene u kući i honorarne saradnike da je zbog nemara, nerada i nezainteresovanosti resornog Ministarstva kulture i informisanja ono primorano da otkaže dve baletske predstave: „Sliku Dorijana Greja“ , u ponedeljak 6. aprila i „Žizelu“ u utorak 7. aprila.

U saopštenju se dalje kaže: „Iako je repertoarom, obavezama i najzad – kalendarski Narodno pozorište uveliko ušlo u drugi kvartal tekuće godine, do danas, znači više od tri meseca, Ministarstvo kulture nije našlo za shodno da sa svojom najvećom i najsloženijom institucijom potpiše godišnji ugovor o finansiranju, bez kojeg je nemoguće preneti u budžetu opredeljena sredstva za rad kuće.“

Iz Pozorišta upozoravaju da i pored toga što je kuća sve svoje pravno-finansijske obaveze blagovremeno obavila, svu dokumentaciju na vreme dostavila, više puta urgirala i najavljivala moguće probleme u delatnosti, bilo kakva reakcija iz Ministarstva, do današnjeg dana (ovo pišemo 15. aprila) izostaje. Najzad, s obzirom da se radi o identičnoj situaciji u kojoj se pozorište nalazilo i prošle godine, postavlja se, kažu u teatru, „ozbiljno pitanje kompetentnosti ili loše namere Ministarstva prema publici, zaposlenima i – honorarnim saradnicima Narodnog pozorišta, kojima je ovim činom ne samo onemogućeno pravo na rad i zaradu nego i ugrožena osnovna egzistencija.“
[restrictedarea] KAZNA, BEZ NAGRADE Prema tvrdnjama v.d. upravnika Narodnog pozorišta, dirigenta Dejana Savića, a u prilog oceni o nesumnjivoj nebrizi Ministarstva, pa možda, i „sasvim ličnom“ negativnom stavu ministra kulture, jeste i činjenica da ,, Ivan Tasovac, od kada je postavljen za ministra, nije kročio u Narodno pozorište, u kojem je, inače, njegov otac, glumački prvak ove kuće, radio preko četrdeset godina“.

„Narodno pozorište je poslednja institucija u kulturi Srbije koja još nije potpala pod udar nevladinih organizacija, LGBT aktivista, američkih i drugih stipendista, ukratko celog tog društva, koje pod plaštom ideologije i nekakvih novih i avangardnih stavova zapravo najčešće i u najvećem broju krije sasvim druge motive. To se odrazilo i na proceduru oko konkursa za novog upravnika Nacionalnog teatra“, kategoričan je Savić.
Na naše pitanje da li se od navedenog zvaničnog saopštenja za javnost i otkazivanja baletskih predstava s repertoara pa do danas išta promenilo, Dejan Savić nam je potvrdio da do pomaka u pravcu razrešenja ove teške situacije nije došlo.

„Verovatno je sve ovo upravo reakcija na intervju koji sam ja dao vašem cenjenom magazinu, samo je ministar zaboravio, u svome divljenju sebi, svome značaju i veličini, da se inati ne sa mnom i ostalima koji ga kritikuju, a takvih je svakoga dana sve više, nego sa najvećom i najsloženijom institucijom kulture u Srbiji, kojoj je, nažalost, na čelu.“

Naš sagovornik napominje da u ovakvom neodgovornom ponašanju ministar Tasovac ima i pomoć i podršku svoga Upravnog odbora (u sastavu: Jelena Kajgo, predsednica, i članovi: Anđelka Nikolić, Ana Tomović, Danica Maksimović, Milena Marković, Dragan Todorović i Milan Prosen), koji se prvo oglasio tako što se složio sa stavom Narodnog pozorišta, a zatim je, „kada je dobio po nosu od ministra, promenio ploču, pa se priklonio ponašanju Ministarstva”, kaže Savić, komentarišući saopštenje ministra kulture Ivana Tasovca. Ovo saopštenje, on inače vidi kao ,,nepotpisani i bezimeni odgovor na naše saopštenje, kojim smo javnosti skrenuli pažnju na uzroke otkazivanja predstava u Narodnom pozorištu i moguće probleme u realizaciji premijera po usvojenom planu, čime je Ministarstvo, zapravo, u potpunosti dalo za pravo našim razlozima i primedbama.“

„Pri tome se, u jednom prizemnom i nepristojnom, nedoličnom tonu, vređa inteligencija svih onih koji se iole razumeju u funkcionisanje institucija kulture, upućuju odgovorni na kršenje zakona i iznose podaci koji utoliko imaju veze sa temom što potvrđuju naše navode i razuveravaju i one koji nisu upućeni o čemu se zapravo radi.“

Savić je ovom prilikom ukazao i na evidentnu nesrazmeru i nelogičnosti u vezi sa finansiranjem Beogradske filharmonije u odnosu na Narodno pozorište.

IMA SE, MOŽE SE „Mašu-ći ciframa koje se izdvajaju za redovnu delatnost pozorišta, pokušava pokoji put da zabašuri činjenicu da je Beogradska filharmonija, uz sve dužno poštovanje prema kolegama, za prošlu godinu dobila skoro isti iznos sa pozicije programske delatnosti o kojoj je ovde zapravo reč, a za svojih 30-40 koncerata godišnje kao i Narodno pozorište za svojih 60-70 predstava mesečno, odnosno 15 premijera i preko 600 predstava na godišnjem nivou“, ističe v. d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić.

Prema Savićevom mišljenju, rešenje krize jeste da Ministarstvo kulture i informisanja počne da radi svoj posao, prestane da se prema kulturi i njenim institucijama ponaša kao prema pastorčetu ili prema privatnom vlasništvu ministra, koji, po sopstvenom nahođenju, može da deli ili maltretira institucije i zaposlene, i da to čini bez ikakvih posledica.

„Narodno pozorište ne traži ništa što već nije opredeljeno u budžetu, što već nije prošlo sve instance od upravnika, Upravnog odbora koji je predlog budžeta usvojio i samog Ministarstva, koje je predlog prihvatilo.“
Činjenica da sredstva za pozicije programske delatnosti postoje u budžetu navodi na još jednu ‒ da, prema Savićevim rečima, ,,dočekaju da se ministar smiluje i potpiše famozni godišnji Ugovor o finansiranju kako bi ih pozorište potraživalo i dobilo, te najzad nastavilo sa radom i ispunjavanjem svojih obaveza prema publici, saradnicima i samom Ministarstvu kao osnivaču“. U prilog navedenoj tvrdnji, Savić iznosi još jedan važan detalj:

„Ovaj saziv Ministarstva je honorare za saradnike Narodnog pozorišta prebacio sa pozicije redovnih delatnosti, gde po prirodi rada i angažovanja honorarnih umetnika i spadaju, na poziciju programskih delatnosti, pa otuda i cela ova situacija ‒ zašto je to učinjeno, pitajte na adresi Ministarstva.“

UPRKOS OPSTRUKCIJAMA Može li se dogoditi da ovakva situacija na duže staze onemogući rad i funkcionisanje najvažnije nacionalne teatrske kuće, Dejan Savić odgovara da Narodno pozorište nastavlja da radi uprkos svemu.

„Koliko god ova situacija bila nepodnošljiva za Narodno pozorište, publiku, umetnike i javnost, kao krajnje konzumente naše umetnosti i kulturnih delatnosti, kuća nastavlja da radi uprkos ovim, sve je više očigledno, namernim opstrukcijama Ministarstva i njihovih namesnika u kući u vidu UO, sve reakcije u javnosti nepodeljeno su na našoj strani, a protiv ovakvog bahatog i neodgovornog ponašanja onih koji su na čelu naše kulture. Pri tome, problemi na koje smo godinama unazad, pa tako i ovome sazivu Ministarstva ukazivali, gde mislimo na dostojanstveno rešenje za penzionisanje baletskih umetnika, preko finansiranja kulture pa sve do aktuelnih zakonskih rešenja kojima se preti da se zatvore pozorišta i druge institucije kulture, ne nailaze ni na kakvu reakciju nadležnog Ministarstva, nego se sami umetnici, rukovodioci ustanova i drugi ljudi od integriteta i ugleda sastaju i pokušavaju da sa ministarstvima rada i zapošljavanja, ili pravosuđa, te sa skupštinskim odborima i sličnim institucijama reše ovaj najnoviji problem. Tužno je što tu nailaze na mnogo više razumevanja i sluha za svoje probleme, koje ćemo, siguran sam, rešiti uprkos potpunom izostanku saradnje i koordinacije sa onima koji su stvarno nadležni za rešavanje, a ne za kreiranje i stvaranje ovih problema.“
[/restrictedarea]