Četvrta poluga vlasti SAD

Piše Zoran Milošević

Potpuna kontrola nad medijima ili „četvrtom vlašću“ od strane obaveštajnih službi, atlantističkih institucija „svetske vlade“, banaka, korporacija pretvorila je medije u svojevrsnu svetsku političku „petu kolonu“. Da li sledi odgovor onih koji žele multipolarni svet?

Vašington brinu dve stvari. Prvo, kada se pojavi novi od nezavisni SAD medij (ali samo ako je popularan među stanovništvom) i drugo, kada neka država prekine da koristi dolar kao sredstvo plaćanja i pređe na neku drugu valutu. Tek tada se u Vašingtonu ozbiljno uznemire. Prvu tvrdnju potvrđuje i nedavna izjava predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, koji je upozorio da SAD „u potpunosti kontrolišu globalne medije“, prenosi portal whatisgood.ru.

SLOBODA U RUKAMA MEDIJA Mnogi borci za slobodu, pre svega protiv zapadnog imperijalizma, ali i dominacije određenih korporacija ili centara moći, shvatili su važnost nezavisnih i slobodnih medija. Jer, TV stanice poput TeleSur, Al-Mayadeen, Press TV, Russia Today štite slobodu mnogo efikasnije od bilo kojeg oružja. Danas, poznato je, najvažnija tačka geopolitike je izbor između jednopolarnog sveta pod vlašću SAD (što Amerikanci nazivaju „Full Spectrum Dominance“) i višepolarnog sveta koji omogućava nekoliko centara vlasti. Sa ekonomskog aspekta, svet je već odavno višepolaran: udeo SAD u svetskom BND čini svega 18 odsto (podatak iz 2013. godine) a prema nepotpunim podacima, izgleda da je nastavio pad i 2014. godine. Ako je tako, kako onda i dalje dominiraju svetom?

Ogromni vojni rashodi ne objašnjavaju dominaciju, pa ni strah od vojnih konflikata koje raspaljuje Amerika. Prvi magični instrument dominacije bio je dolar, koji se štampa po volji Federalnih rezervi SAD, bukvalno u neograničenim količinama, bez otpora sveta. Iako je dolar samo papir, bez ikakvog pokrića u zlatu ili robi, bio je prihvaćen kao svetska valuta i tako je Amerika neograničeno pljačkala pokorni deo planete. Blagodareći dolaru, SAD su organizovale „obojene revolucije“ i rušilačke akcije, a na račun drugih država i naroda. Odnosno, SAD takve akcije nisu ništa koštale. Dolar je, dakle, prvi problem onih koji stvaraju višepolarni svet. Drugo superoružje kojim Amerika upravlja jesu mediji, pri čemu većina analitičara ne shvata koliko je važan i značajan njihov uticaj. Holivud je najfantastičnija propagandna mašina u svetu. Osvaja srca i drži ih pod kontrolom namećući svoje standarde u doživljavanju realnosti. U ove standarde spadaju: način razmišljanja, način odevanja, način ishrane, odnosno sugerisanje šta treba jesti i piti i … kako izražavati neslaganje, pa i naše sa američkom dominacijom („American Way of Life“). Naravno, tako da se protestom ništa ne promeni. Najbolji primer za ovu tvrdnju (jer je matrica) predstavlja film Matriks. Naime, kada govorimo o nevidljivoj mreži koja kontroliše naš život, ovaj film sugeriše da živimo u svetu obmana i da se tu ništa ne može promeniti.

[restrictedarea]

PROPAGANDA ILI „CRNO NOVINARSTVO“ Koristeći alegorije made in USA, zajedno sa simbolikom i metaforama, postajemo deo američkog sistema. Blagodareći delatnosti CIA, pod kontrolom SAD našli su se svi važniji svetski mediji. Potpuna kontrola nad „četvrtom vlašću“, kako ponekad nazivaju medije, od strane obaveštajnih službi, atlantističkih institucija „svetske vlade“, banaka, korporacija, pojedinih oligarha, pretvorila ih je u svojevrsnu svetsku političku „petu kolonu“.

U svojoj knjizi Potkupljeni novinari (Gekaufte Journa-listen) Udo Ulfkote (napomenimo da je autor 17 godina radio u Frankfurter algemajne cajtungu, jednim od značajnijih novina Nemačke) navodi da CIA plaća za manipulaciju vestima, što je redovna praksa u nemačkim (ali i drugim) medijima. Šta se događa u državama manje moći od Nemačke, može samo da se pretpostavi. Globalna uprava nad medijima sveta omogućava SAD da belo predstave kao crno i obrnuto.

Ulfkote je bio i savetnik u vladi Helmuta Kola, predsednik Fonda „Konrad Adenauer“, dobitnik je brojnih značajnih profesionalnih nagrada i počasti, a u suštini, kako je sam priznao, bavio se ne novinarstvom već propagandom, odnosno „crnim novinarstvom“. „Ja sam lagao, prodavao, uzimao novac i krio od društva istinu. To što sam ja radio nije bilo novinarstvo, već propaganda“, ističe Udo Ulfkote. Pri tome, on nije bio dosledan. Hrabro je objavio podugačak spisak novinara zavrbovanih od obaveštajnih službi, posebno od CIA (sam je bio vrbovan kao student). Potom se pojavila nova kvalifikacija za njega od strane kolega („piše smešno, nejasnim jezikom“ i proglašen je „bolesnim“).

Sistem kupovine novinara u Nemačkoj uopšte nije tajna. Naime, u svakoj važnijoj redakciji postoje formulari sa prijavama članaka. „Popuniš, pošalješ u bilo koji fond koji finansira Vašington i stići će basnoslovni honorar, besplatna avionska karta za SAD, plaćen hotel sa pet zvezdica pun prelepih prostitutki. A ako imaš problem sa izborom teme članka? Ne, to nije problem, odmah se zna šta se od tebe traži.“ Pored toga, svi urednici, komentatori, kolumnisti centralnih nemačkih medija su članovi proameričkih organizacija poput Trilateralne komisije, Aspenskog instituta, Nemačkog fonda Maršal (inače američki štab) i mnoštva drugih.

Ulfkote je, na primer, u svojoj knjizi priznao da su mu jednom prilikom u kancelariju ušla dva saradnika nemačke tajne službe BND (osnovane od strane Amerikanaca – sada je zapravo filijala CIA) i od reči do reči mu izdiktirala tekst o „tajnoj libijskoj proizvodnji hemijskog oružja“, pod koji se potpisao. Posle dva dana, sve novinske agencije, veće novine u svetu, te vodeće TV stanice reemitovale su vest i ona je postala osnova za agresiju NATO na Libiju.

„MI STVARAMO REALNOST“ Posebno je interesantan sledeći detalj. Naime, Udo Ulfkote je pratio Helmuta Kola tokom njegove posete Jordanu. Razgovoru nemačkog kancelara sa jordanskim kraljem prisustvovao je i predsednik Izraela. Ulfkote je počeo da se pozdravlja sa „prijateljima“ novinarima i političarima (znao je da svi rade za CIA, BND i Mosad) ali su mu ubrzo kazali da se vrati na svoje mesto jer otkriva ko od novinara radi za tajne službe, a njih nije bilo malo.

Da bi se shvatile dimenzije kontrole nad zapadnim medijima, potrebno je podsetiti se fraze Karla Rova (2004) kada je bio savetnik za bezbednost predsednika SAD Džordža Buša. Tada je rekao: „Mi smo sada imperija i stvaramo svoju sopstvenu realnost. I dok vi proučavate tu realnost, analizirate, mi delamo i opet stvaramo nove realnosti, koje možete proučavati na način kako vama odgovara i ništa više. Mi smo stvaraoci istorije. I vama ostaje samo da proučavate naše delovanje. Pored svega, sve vesti se stvaraju na kompjuterima sa američkim operativnim sistemima (Microsoft, Apple) i mnogi korisnici, uključujući protivnike SAD, komuniciraju koristeći sredstva i mreže koje kontroliše CIA, poput Facebooka, Gmaila itd.“

Iako je, dakle, Amerika izgubila ekonomsku dominaciju, čime se otvorila mogućnost za stvaranje višepolarnog sveta, potrebno je razmisliti šta je najvažnije u takvom procesu. Naime, grupa autora portala voltairenet.org ističe da se ovde ekonomija mora ostaviti po strani i obratiti pažnja na medije, posebno na one pod kontrolom SAD, jer oni mogu zatvoriti ovaj putić ka pravednijem poretku.

KO NIJE S NJIMA – PROTIV NJIH JE Jasno je da su američki mediji dobili konkurenciju u vidu, pre svega, televizijskih stanica Russia Today i Press TV, ali je to samo šaka peska za cunami koji bi uzdrmao medijsku imperiju SAD. Russia Today planira da uskoro pokrene program na nemačkom i francuskom jeziku, što jeste nešto, ali nije dovoljno. Zaista je paradoks da je centralni element američkog savremenog mita – sloboda medija, koje nema! Inače, svi alternativni izvori informacija predstavljaju veliku opasnost za monopol SAD, koji koriste za prikazivanje stvarnosti kako odgovara Vašingtonu. Zato Amerika predstavlja u crnom svetlu sve svoje konkurente (ruska, kineska i ko zna sve koja „mafija“, „teroristi“, „diktatori“ itd. samo su neke kvalifikacije protivnika). Suštinski, alternativni mediji i nezavisni novinari nisu ništa drugo do interpretatori događaja na drugačiji način od američkog. No, sa aspekta SAD, ko nije sa njima – taj je protiv njih. Zato očuvanje monopola nad glasilima predstavlja važan faktor u američkoj politici.

Prema mišljenju analitičara ruskog portala voprosik.net, države koje žele multipolarni svet moraju delovati u sferi medija ne samo stvaranjem dobrih glasila kod sebe nego i u inostranstvu, posebno u zemljama gde dominiraju američki mediji. Zanimljivo je da često nezavisni novinari, pisci i naučnici, u suštini, za medije rade besplatno, samo iz moralnih ubeđenja i osećanja duga prema društvu. Mnogi od njih, posebno na postsocijalističkom prostoru, žive kao prognanici u krajnjoj materijalnoj bedi. Međutim, njihov um i njihovo znanje su dragoceni za otpor diktatu SAD. Njihov angažman, i ponovno ukazivanje da su važni u stvaranju pravednog sveta, naravno i određenom materijalnom nadoknadom, predstavljaju ubojito sredstvo za rušenje američke dominacije (Full Spectrum Dominance). Otpor je stanje i raspoloženje duha. Ako naše raspoloženje bude unipolarno, i svet će biti takav.

Sistem rejtinga – način kontrole

Prvi šef CIA, Alen Dalas, strategiju delovanja SAD opisao je na sledeći način: zamena pravih vrednosti – lažnim; potom, ubediti stanovništvo da veruje u te nove „vrednosti“. Istomišljenike nije teško naći, naročito ako se dodeli koji dolar. Reč je o grandioznom sistemu preusmeravanja rada umetnika, književnika, novinara, naučnika i drugih da bi se postepeno unele i potom „cementirale“ nove, neprirodne vrednosti u svest ljudi. Amerikanci, zapravo, samo podržavaju one „nezavisne“ umetnike, političare, književnike, naučnike, prosvetne radnike i ostale koji prihvate da propagiraju i unose u sistem vrednosti kult seksa, nasilja, sadizma, izdaje, pedofilije, sodomije…

Zašto se ljudi retko zapitaju zbog čega TV stanice prikazuju tako mnogo emisija koje falsifikuju, izvrću istorijske činjenice, zatim različite rijaliti programe koji izazivaju zgražavanje i unose nove netradicionalne norme ponašanja? Zapravo, te „vrednosti“ narodu nameću SAD preko „(pot)kupljenih“ medija.

Dalje Amerikanci te medije popularizuju preko sistema rejtinga, tj. gledanosti ili slušanosti, čitanosti, što radi opet američka kompanija TNS. Što je rejting neke emisije ili TV stanice viši – skuplja je reklama, a sam rejting se postiže puštanjem svega neprirodnog i nenormalnog. Zatim, preko agenture u medijima (najveći broj glavnih urednika i direktora medija usavršavao se na Zapadu, odnosno prošao je indoktrinaciju pa „iskreno veruje u to što radi“). Treći je sistem grantova, odnosno dodele velikih suma novca određenim glasilima preko različitih konkursa i programa, pri čemu se podrazumeva adekvatno ideološko i vrednosno ponašanje.

Mediji pod američkom kontrolom služe da prikriju okupaciju neke države (da ljudi ne shvate da im je država okupirana, a resursi oteti) da pomognu u njenoj likvidaciji, te u uništenju (genocidu) naroda, navodi portal rusnod.ru.

[/restrictedarea]