Podaci tajni postaće javni

Piše Nataša Jovanović

Da li će se naći neko ozbiljan u nameri da pročita apel Akademije inženjerskih nauka i predoči javnosti šta ćemo zaista dobiti predajom strateški važne kompanije u ruke stranog vlasnika?

Obaveze nedavno izabranog privatizacionog savetnika za Telekom, francuske kompanije Lazar Frere SAS (Lazard Freres SAS) bar kada je reč o prvoj fazi rada, ticaće se procene vrednosti, ekonomske i pravne analize, analize tržišta…

Tek nakon završetka ove faze, kako je rečeno  Telekomu, u slučaju da većinski akcionar donese odluku i izabere jedan od modela privatizacije, započeće druga faza, u kojoj će sve aktivnosti u tom procesu da koordinira i vodi izabrani savetnik, od objavljivanja poziva do zatvaranja transakcije.

Licitira se da će prodaja da se završi do kraja godine, ekonomisti su mahom složni u oceni da je „ovo pravi trenutak“, a premijer je, pozivajući se na dogovor sa MMF-om, obznanio i gde će novac završiti: „Pola će ići na vraćanje sumanutih kredita koje je uzimala prethodna vlast, a polovina na investicije.“

Čini se da je prodaja preduzeća od nacionalnog značaja neminovnost, koja ima opravdanje, kako je objasnio Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta, i u činjenici da je dostiglo svoj vrhunac i da, budući da se nalazi na blago opadajućoj putanji, ne bi moglo da izdrži konkurenciju.

Istina je, nažalost, znatno drugačija. Dokaza za nju ima dovoljno.

 

KO ĆE NAS NADZIRATI? Članovi Akademije inženjerskih nauka Srbije, u saopštenju koje je  prosleđeno vladi i relevantnim ministarstvima, rezolutno su se usprotivili prodaji Telekoma.

Ukazujući na značaj ove kompanije, AINS-ovi stručnjaci podsetili su na činjenicu da je telekomunikaciona infrastruktura građena i unapređivana decenijama, počev od puštanja u rad prvog telefona 1883, te da ona kao takva u tržišnim uslovima teško može da dobije ravnopravnog konkurenta, jer su potrebne izuzetno velike investicije da se izgradi takva telekomunikaciona infrastruktura.

[restrictedarea]

„Ukupne investicije Telekom Srbija grupe su iznosile 18,8 milijardi dinara samo u 2013. godini, od toga 5,25 milijardi dinara u infrastrukturu, a preostalo su tehničke investicije.“

Pored toga, kroz Telekomovu mrežu prenosi se saobraćaj mobilne telefonije i interneta drugih operatera, Telenora i VIP-a. SBB i Orion, posle Telekoma najveći fiksni operateri, takođe iznajmljuju kapacitete fiksne mreže Telekoma. AINS upozorava i da će, ukoliko se Telekom proda stranom kupcu, sav telekomunikacioni saobraćaj prolaziti isključivo kroz mreže stranih kompanija.

Ovaj saobraćaj, napominju članovi AINS-a, uključuje komunikaciju građana Srbije, državne uprave, preduzeća, vojske i policije. Nadzor i praćenje saobraćaja najefikasnije mogu da se obave u velikim čvorištima fiksne mreže koju upravo Telekom poseduje. Prepuštanje kompletne telekomunikacione infrastrukture strancima ugrožava vitalne interese države, jer će saobraćaj korisnika biti teško zaštititi. I obrnuto, ukoliko se Telekom ne proda, korisnici za koje je važna tajnost podataka mogu komunicirati preko Telekomove mreže s obzirom na njenu kompletnost.

Isto tako, Telekom je jedina kompanija koja, pored SBB-a, može da obezbedi simultani prenos velikog broja televizijskih kanala, jer fiksna mreža ima znatno veće kapacitete od mobilne. Ako se Telekom proda, država, stoji u saopštenju, neće moći da spreči inostrane grupe da potpuno kontrolišu medijski sadržaj, a njihovi interesi se ne poklapaju sa interesima građana Srbije, a nekad su i direktno suprotstavljeni.

Kada je reč o ceni, nivou investicija i kvalitetu usluga, AINS podseća na iskustva drugih zemalja i napominje da u Srbiji ne možemo očekivati više od 3-4 mrežna operatera sa značajnom infrastrukturom. Naime, fiksna mreža zahteva velika ulaganja koja su neisplativa većem broju kompanija, a broj frekvencijskih opsega koji su na raspolaganju mobilnim operaterima ograničen je na tipično tri opsega za svaku tehnologiju (mobilna telefonija, mobilni internet). Kartelizacija tržišta se lako uspostavlja kada dominira mali broj kompanija, pri čemu se te kompanije po pravilu dogovaraju o cenama, nivou investicija i kvalitetu usluga. Nerealno je očekivati da država Srbija može da utiče na cene, nivo investicija i kvalitet usluga ukoliko proda Telekom, a time i na zaštitu građana.

 

PROFIT KAO LOGIKA Isto tako, ukoliko se Telekom proda, operateri će biti vođeni samo profitom, te za njih uspostavljanje, na primer, brzog interneta u siromašnim opštinama i selima neće imati ekonomskog smisla.

Prodaja bi značila i odlivanje velikih sredstava iz Srbije, čije bi posledice bile dalje smanjenje broja radnih mesta i/ili smanjenje plata i penzija, povećanje budžetskog deficita i povećanje spoljnotrgovinskog deficita. Izvesno je da bi došlo do značajnog smanjenja domaće proizvodnje i do uvoza inostranih IKT proizvoda i usluga, odnosno, na makroekonomskom planu, do pogoršanja spoljnotrgovinskog bilansa. Iskustva u regionu, gde je pri prodaji telekomunikacionih operatera otkaz dobilo 50 odsto zaposlenih,  ne ostavljaju mesta za sumnju da bi jedan broj od 9 088 zaposlenih u Telekomu, od toga oko 3 000 inženjera, uglavnom elektroinženjera i mašinskih inženjera, i 4 500 tehničara, mogao ostati bez posla. Ukoliko novi vlasnik prebaci poslove u inostranstvo, veliki broj inženjera i tehničara koji rade za dobavljače i podizvođače Telekoma izgubio bi poslove. Strani kupac takođe može nesmetano da izvlači novac iz Telekoma preko inostranih podizvođača i dobavljača kako bi smanjio izdatke za porez.

Ako Telekom pređe u tuđe ruke, navode stručnjaci iz ove oblasti, neće biti ništa od razvoja i proizvodnje u oblasti  informaciono-komunikacionih tehnologija, jer bi se praćenje novih tehnologija, planiranje i projektovanje telekomunikacionih mreža, kao i izbor opreme, potpuno iselili u inostranstvo. Tako bi se smanjio nivo znanja domaćih stručnjaka, a oni najbolji bi odlazili u inostranstvo, jer bi nivo posla ovde bio vezan samo za tehničku podršku.

Konačno, Akademija inženjerskih nauka Srbije izrazila je spremnost da kao kompetentno savetodavno telo pomogne svojom stručnošću i znanjem Telekomu Srbija u kontinualnoj izgradnji i modernizaciji telekomunikacione infrastrukture i pripadajućih usluga.

Zašto je u senci besmislenih spekulacija o ekonomskim i svakim drugim prednostima prodaje Telekoma ostalo usamljeno mišljenje najvećih stručnjaka iz ove oblasti? Da li će se naći neko ozbiljan u nameri da pročita apel Akademije inženjerskih nauka i predoči javnosti da će predajom strateški važne kompanije u ruke stranog vlasnika Srbija od ekonomski izmrcvarene postati ekonomski porobljena zemlja koja je jednim potezom izbrisala i poslednje tragove suvereniteta? Treba li očekivati neki dramatičan zaokret?

Najveći regionalni investitor

Prema podacima Agencije za privredne registre Republike Srbije, Telekom je po prihodu na četvrtom mestu među privrednim društvima u Srbiji u 2013. godini, a po neto dobiti je na drugom mestu. Prihod Telekom grupe iznosi oko 12 odsto prihoda u budžetu Republike Srbije. Analizom podataka agencije Diloit (Deloitte) objavljenim u TOP 500 za 2012, Telekom je u Centralnoj Evropi (17 zemalja) na šestom mestu po neto dobiti u oblasti tehnologija, medija i telekomunikacija. Na Dunavskom biznis forumu je proglašen za najvećeg regionalnog investitora 2014. godine.

Po meri zakona

AINS upozorava da, po Ustavu i Zakonu o privatizaciji, nije moguće prodavati dobra u opštoj upotrebi, a to je svakako infrastruktura Telekoma, te da je prodaja Telekoma tako nezakonita.

„Prodaja Telekoma je takođe u suprotnosti i sa Zakonom o elektronskim komunikacijama, jer ne obezbeđuje razvoj telekomunikacija i informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji. Uz to, ona suštinski odudara od Strategije razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine i od Strategije povećanja učešća domaće industrije u razvoju telekomunikacija u Republici Srbiji, koje je donela Vlada Republike Srbije.

Takođe, i prodaja manjinskog paketa akcija Telekoma uz većinska upravljačka prava stranog partnera, tvrde u AINS-u, nije u skladu s zakonima Republike Srbije, a u praktičnom smislu ne predstavlja manje štetno rešenje od prodaje većinskog paketa akcija Telekoma.

[/restrictedarea]