Opasne veze privatizacije Telekoma

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović-Mekina

Slovenački primer pokazuje da, iako je država članica NATO saveza, ipak ne zaboravlja na brigu o svom integritetu u odnosu na opasnost da domaće telekomunikacije padnu u ruke stranog vlasnika iz NATO države

Afera „Vebergejt“ već danima potresa službenu Ljubljanu, a okidač joj je iznenadna inspekcija Komisije za nadzor obaveštajnih službi u sedištu slovenačke vojne obaveštajne službe (skraćeno: OVS). Ispostavilo sa da je OVS, na zahtev ministra odbrane Janka Vebera, krajem prošle godine pokrenuo istragu a onda pripremio i analizu bezbednosnih posledica prodaje državnog „Telekoma“.

Komisija, koju vodi opozicija, optužila je ministra odbrane, inače člana vladajuće Socijaldemokratske partije (koalicionog partnera u vladi Mira Cerara) za zloupotrebu ovlašćenja jer vojna obaveštajna služba nema temelj u zakonu za „češljanje“ civilne sfere, niti za uplitanje u predstojeću privatizaciju domaćeg „Telekoma“ kojega bi da kupi „Dojče telekom“. Ministar odbrane je uzvratio udarac pozivajući se na nasušnu potrebu zaštite interesa zemlje, što je njegova prva dužnost; upozorio je da nema ništa protiv privatizacije kao takve, ali da se u konkretnom slučaju rukovodio brigom da i ubuduće ostane zagarantovana autonomija i povrh toga nezavisnost preduzeća kakvo je „Telekom“, preko kojega teče 95 odsto komunikacija, uključujući i one što se tiču odbrambenog sistema, kao i sistema zaštite pred prirodnim nepogodama. Što je sve njegov domen. Prvake konzervativnih (opozicionih) stranaka, koji su skloni politici Berlina i puni razumevanja za nemačke interese, upozorio je i da se u konkretnom slučaju ne radi o „nadzoru prodaje“ državnog „Telekoma“ Nemcima, već o „analizi posledica prodaje“ ovog preduzeća.

 

„NEMAČKI BRAT“ POSMATRA Na stranu slovenačke unutrašnjopolitičke razmirice, ono što je u celoj priči poučno za srpske prilike jeste – kako su se prodaje državnog blaga latile druge države koje su iskoračile iz istog političkog miljea kao i Srbija, a pride već ušle kako u Evropsku uniju, tako i u NATO. Slovenački primer pokazuje da, iako je država članica NATO saveza, ipak ne zaboravlja na brigu o svom integritetu u odnosu na opasnost ukoliko telekomunikacije padnu u ruke stranog vlasnika. Za Srbiju, gde je prodaja „Telekoma“ takođe u izgledu, mogu biti zanimljivi zaključci do kojih su došli slovenački obaveštajci, jer ne samo da je infrastruktura u obe države slična nego je u slovenačkom i srpskom slučaju posredi sličnost i u vezi sa najverovatnijim kupcem – nemačkim „Telekomom“. Tu se nameće pitanje kakvu pouku donosi Srbiji slovenačka unutrašnja razmirica u procesu slične privatizacije.

[restrictedarea]

Najzanimljiviji su argumenti kojima je ministar odbrane Veber branio svrsishodnost svog poduhvata. „Nije se radilo o tome da li će se ‚Telekom‘ privatizovati ili ne, nego o posledicama promene vlasništva“, upozorava Veber i podvlači da je kao ministar odbrane odgovoran za osiguranje državne bezbednosti i na području telekomunikacija, sve dok je „Telekom Slovenije“ – „iz ugla garantovanja telekomunikacione strukture i usluga informacionog društva i sistema zaštite od prirodnih i drugih nesreća naš najvažniji poslovni partner i ključni poslovni subjekat“. Veber je objasnio da su obaveštajci analizu načinili bez zadiranja u privatnu sferu, dakle na osnovu javno dostupnih podataka. Analize su obuhvaćene u radnom materijalu Uprave za zaštitu i spasavanje, koji nosi datum 6. novembar 2014. godine, kao i u dokumentu OVS od 24. novembra 2014. Poređenje oba dokumenta otkriva da su zaključci gotovo identični, tačnije, da se u slučaju privatizacije nacionalnog telekomunikacionog operatera mogu očekivati „pojedini problemi“, recimo, u vidu „smanjenja bezbednosti komunikacija“.

Iz materijala OVS, u koje je „Pečat“ imao uvid, proizlazi da analize drugih privatizacija telekomunikacionih operatera (pri čemu se ističe primer Hrvatske) pokazuju da je, kao posledicu takve prodaje, moguće očekivati „smanjenje bezbednosti komunikacija zbog upotrebe novijih, još ne dosta zrelih tehnologija IP, koje su glavna meta kibernetičkih napada“. Druga posledica privatizacije državnog preduzeća od strane inostranog partnera jeste, prema mišljenju slovenačkih obaveštajaca, „smanjenje raspoloživosti komunikacija, naročito u slučaju prirodnih i drugih nesreća, kao i viši troškovi upotrebe komunikacionih veza, sporije uvođenje nove generacije brzih poziva na broj za hitne intervencije i problemi u funkcionisanju veza u slučaju prirodnih i drugih nepogoda“.

Dodatni problem predstavlja i bezbednost podataka u tzv. „komunikacionim oblacima“ (engl. cloud) u inostranstvu. Slovenačko Ministarstvo odbrane, prema sopstvenom priznanju, koristi veoma širok spektar usluga domaćeg „Telekoma“, počevši od prenosa podataka preko telefonskih veza do intraneta (unutrašnjeg sistema) te prenosa signala tehničkog obezbeđivanja i sličnog. U izveštaju Obaveštajno-bezbednosne službe slovenačkog Ministarstva odbrane piše i da OVS „na osnovu zadataka koje propisuje Zakon o odbrani“ u svom radu upotrebljava i „posebne oblike obezbeđivanja podataka“, kao i „prikrivene mere istrage“, pri čemu upotrebljava i „određene tehničke usluge ‚Telekoma Slovenije‘“.

 

SVE PREKO FRANKFURTA „Prilikom potencijalne prodaje ‚Telekoma Slovenije‘ stranom operateru mogli bi lakše da se stvore uslovi koji bi kompromitovali, odnosno bezbednosno ugrožavali ne samo rad obaveštajno-bezbednosne službe nego i drugih organa, jedinica i pojedinaca unutar sistema Ministarstva odbrane i slovenačke vojske. Na temelju toga ocenjujemo da je u odbrambenom interesu da kritična infrastruktura ostane u slovenačkim rukama“, zaključuju slovenački obaveštajci. Ukoliko, međutim, posle prodaje „Telekoma Slovenije“ njegov novi vlasnik postane inostrana korporacija, odnosno strano pravno lice, ocenjuju da ima smisla da se prouči mogućnost prebacivanja bar najvažnije komunikacione infrastrukture na neku drugu firmu koja je u      – slovenačkim rukama. Ali čak i u tom slučaju upozoravaju da bi (ukoliko vlasništvo „Telekoma“ preuzme stranac) prilikom posebnih oblika pridobijanja podataka preko telekomunikacionih priključaka „Telekoma Slovenije“ postojala „velika izloženost (ugroženost) tajnih i osetljivih podataka“…

„Pored razotkrivanja posebnih mera koje sprovodimo u okviru obaveštajno-bezbednosnih službi, nacionalno -bezbednosni problem se ogleda i u opasnosti da bi budući strani kupac zbog smanjivanja troškova počeo da deli funkcionalnost u topologiji svoje mreže na više država. Iz nacionalno-bezbednosnog ugla nastaje veliki problem kada operater zbog poslovnih razloga prebaci nacionalni promet u susednu državu i toj državi omogući pasivno praćenje telekomunikacionog saobraćaja, uključujući saobraćaj vlade susedne države. Pasivno praćenje komunikacija je jedan od osnovnih zadataka obaveštajnih službi. Primer kakvi su bili (negativni) efekti prenosa prometa u inostranstvo iskusili smo u Sloveniji već sa operaterom mobilne telefonije kada su funkcije jednog operatera podeljene između Slovenije, Hrvatske i Austrije. Što znači da sav slovenački unutrašnji saobraćaj u pogledu određenih usluga putuje u Austriju, Hrvatsku, i nazad. Isto možemo očekivati da će raditi tržišno orijentisani eventualni novi vlasnik ‚Telekoma‘. Iako sve to ne znači (automatski) da domaći vlasnik uvek znači i veću nacionalnu bezbednost. To možemo da pokažemo na primeru ‚Telekoma Slovenije‘ koji danas usmerava većinu internet saobraćaja preko Frankfurta, iako bi promet prema Balkanu ili Aziji mogao da bude usmeren i preko Hrvatske. Sasvim je na mestu dilema nije li upravo usmeravanje internet saobraćaja preko Republike Nemačke omogućilo veliki prodor najizglednijem kupcu ‚Telekoma‘ (Slovenije) i na Balkan i u susedne države Republike Slovenije. ‚Telekom Slovenije‘ bi veću nacionalnu bezbednost obezbeđivao usmeravanjem saobraćaja tako što bi tekao kraćim putevima“, piše u donedavno poverljivom izveštaju slovenačke vojne obaveštajne službe.

Sve opasnosti i dileme u vezi sa prodajom domaćeg telekomunikacionog operatera, navedene u ovom izveštaju, na isti način kao Slovenije, tiču se i Srbije. Ukoliko slovenački obaveštajci upozoravaju sopstveni državni vrh da je preusmeravanje internet prometa preko Nemačke omogućilo nemačkom operateru lakši prodor na Balkan, to je ujedno ozbiljno upozorenje i Srbiji da u procesu prodaje sopstvenog „Telekoma“ nije u igri samo ko će dati više novca nego i da prodavci i kupci moraju da „pokažu karte“. Ako za Sloveniju prodaja „Telekoma“ predstavlja opasnost i u situacijama elementarnih nepogoda, jer privatni vlasnici u želji za profitom sasvim drugačije gledaju na infrastrukturu nego što je slučaj sa preduzećima čiji je gazda država – šta onda to tek znači za Srbiju koja je u poslednje vreme sve češće poprište velikih prirodnih katastrofa?

 

ŠPIJUNIRANJE NA IZVOL‘TE Ne treba prenebregnuti ni drugo, još važnije pitanje: ako slovenački vojni obaveštajci u primeru Slovenije, članice EU i NATO, uočavaju bezbednosne rizike zbog usmeravanja tokova elektronskih komunikacija preko Nemačke i drugih članica EU i NATO – kakve li tek posledice to može imati po Srbiju koja je na početku procesa pregovora sa EU i (bar zvanično) vodi neutralnu politiku? Kakve posledice bi takvo preusmeravanje i nadgledanje srpskih telekomunikacija moglo imati na srpsko društvo i Srbiju koja je u bliskoj prošlosti bila meta agresije NATO članica? I ne samo to – nije zgoreg postaviti i pitanje šta bi prodaja „Telekoma Srbije“ značila za interese i položaj Srba u Crnoj Gori i Republici Srpskoj? Prodaja državnog „Telekoma“, jednog od ključnih preduzeća kako u Sloveniji tako i u Srbiji, upravo stoga i od nadležnih srpskih organa traži procenu bezbednosnih rizika, a nema sumnje da bi srpski stručnjaci neizbežno došli do istih zaključaka kao njihove slovenačke kolege.

Podsetimo da je nedavno i Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) zaključila da država nikako ne treba da proda „Telekom Srbije“ jer se radi o kompaniji strateški važnoj za zemlju, kao i da bi ekonomske posledice prodaje bile negativne po građane. Ističući da su prodaja ili privatizacija „Telekoma Srbije“ nezakoniti, AINS opominje da bi to negativno uticalo i na razvoj telekomunikacione industrije u zemlji. Prodaja „Telekoma“ znači odlivanje velikih sredstava iz Srbije, čije bi posledice bile dalekosežne, od daljeg smanjenja broja radnih mesta do smanjenja plata i penzija, povećanja budžetskog i spoljnotrgovinskog deficita… Izvesno je da bi došlo do značajnog smanjenja domaće proizvodnje i do uvoza inostranih informaciono-komunikacionih proizvoda i usluga, a na makroekonomskom planu do pogoršanja spoljnotrgovinskog bilansa Srbije. Kupovina telekomunikacionih operatera u pravilu znači i velika otpuštanja, a pri prodaji telekomunikacionih operatera u regionu, brojke su neumoljive   – otpušteno je 50 odsto zaposlenih. Treba li podsetiti da „Telekom“ u matičnoj kompaniji zapošljava 9 088 ljudi, a u kompanijama koje poseduje u Crnoj Gori i Republici Srpskoj radi još njih 4 150?

I laiku je jasno da stranog kupca „Telekoma“ (srpskog, slovenačkog… bilo kog) zanima samo profit, gde nema mesta ni za modernizaciju postojećih mreža, niti sluha za kupovinu socijalnog mira i razumevanja da cene ne budu nesnosne u odnosu na standard i kupovnu moć lokalnog stanovništva. Prodaja „Telekoma Srbije“ bi zato bila, kako dokazuju i izveštaji slovenačkih obaveštajaca, i (ras)prodaja suvereniteta Srbije. Na kraju, iskustva iz Nemačke posle afere prisluškivanja koju je zgrešio „Dojče telekom“, zbog uhođenja razgovora zaposlenih u „Lufthanzi“ i mnogih drugih „subjekata“ – potvrđuju da je takva prodaja domaćeg „Telekoma“ veliki rizik za bezbednost zemlje i građana Srbije.

Za koga rade savetnici?

Rizici nisu samo bezbednosni. Slovenačka inicijativa „Građani protiv rasprodaje“ upozorava da slovenačkom državnom holdingu (koji je vlasnik slovenačkog „Telekoma“) savete daje „Sitigrup“ (Citygroup) koji je ujedno i berzansko – finansijski posrednik „Dojče telekoma“, najverovatnijeg kupca slovenačkog telekomunikacionog operatera. Nesumnjivo je da je „Sitigrup“ u konfliktu interesa, jer dok se vlasnici slovenačkog „Telekoma“ trude da ga prodaju što skuplje, „Dojče telekom“ bi da pazari što jeftinije, ispod cene. U javnost su procurili podaci i da je „Sitigrup“ zbog sličnih „nečasnih poslića“ samo od 2002. godine naovamo, zbog kršenja propisa i posledičnih vansudskih poravnanja sa oštećenom stranom (u slučajevima kada je uhvaćen sa prstima u pekmezu) platio oko 10 milijardi dolara kazni i odšteta. Slovenačka Komisija za sprečavanje korupcije upozorava da je „Sitigrup“ bio glavni savetnik i prilikom prevara preduzeća „Enron“, posle čega je bio prisiljen da plati globe teške preko milijardu dolara. Zanimljivo je da je prvi izabrani savetnik za privatizaciju „Telekoma“ i u Srbiji bio „Sitigrup“, a potom je taj biznis preuzeo „Lazar Frer SAS“, za koji radi Božidar Đelić.

[/restrictedarea] buy over the counter medicines zaйm pod zalog pts rяzanьzaйm deneg čerepoveczaйm pod avtomobilь