Vučić: Mir neophodniji nego ikad, mi u Srbiji to dobro znamo

Premijer Aleksandar Vučić rekao je danas povodom ukrajinske krize da treba da učinimo sve da nađemo način i to svim sredstvima da se uspostavi mir, “to je preduslov, a posle možemo da krenemo sa razgovorima”.

Na panelu “Ukrajina i nerešeni konflikti u Evropi” u okviru Minhenske bezbednosne konferencije Vučić je naglasio da moramo sačuvati žive ljude na sve strane, a da će Srbija kao predsedavajući OEBS učiniti najbolje s partnerima Švajcarskom i Nemačkom da se to i ostvari.

Naglasio je da u Srbiji najbolje znamo šta znači izgubiti živote i šta znače ratovi.
“Ne sanjam o dobijanju Nobelove nagrade rešavanjem problema koji nisu rešeni godinama. Imam dobre ideje, koristiću nešto što liči na šalu, ali je istina – mi Srbi smo jedan od šampiona po broju ratova koje smo vodili od 19. veka do nedavno. Iskusili smo najteže situacije, patili puno, izgubili pola muškog stanovništva, učinili smo dosta loših stvari drugim ljudima i našli smo danas nešto što je od najvećeg značaja po našu zemlju, a to je mir i stabilnost”, istakao je premijer.

On je dodao da način na koji će se postići mir i stabilnost nije važan, i da ne treba uvek tražiti ispravno i loše.

Takođe, dodao je “ne možete vratiti život nekom, ali možete puno učiniti očuvanjem života, to je od najvišeg prioriteta”.

Navodeći da su se u današnjim diskusijama čule oštre reči, Vučić je rekao da smo mi mala zemlja i ne možemo koristiti takve reči, ali možemo jasno reći da “smatramo da je mir neophodniji nego ikada, u suoprotnom bi se išlo u katastrofu, koju svi želimo da izbegnemo”.
“Mi ćemo biti objektivni kao mala zemlja, koja ima puno iskustva, i možemo biti od koristi da se nađe rešenje”, zaključio je Vučić.

Odgovarajući na pitanja moderatora panela predsednika Slovenije Boruta Pahora Vučić je ponovio da je Srbija na putu ka Uniji, tda je to njen strateški cilj.
“Mi smo to rekli i Putinu i mnogim drugima. Isto tako smo tradiconalno dobri prijatelji s Rusijom, ali i sa Ukrajinom, čiji teritorijalni integritet podržavamo, jer smo podržavali teritorijalni integritet Sbrije i svih zemalja članica UN. Mi ćemo nastaviti s takvom politikom i insistirati na međunarodnom pravu i u budućnosti”, naveo je premijer.

Mi kao Sloveni želeli bismo da vidimo miroljubivo rešenje, dodao je i ponovio da će Srbija pomoći i učiniti sve da se životi spase.

Srpski premijer je u drugom delu diskusije, nakon što je na kratko morao da napusti salu zbog drugih obaveza, ponovio da zemlje zapadnog Balkana čine najbolje da prevaziđu probleme i fokusiraju se na budućnost, a ne prošlost.

S tim u vezi je kazao da se znalo da će presuda Međunarodnog suda pravde biti jedna vrsta kompromisa, konstatovao da ni Srbi ni Hrvati nisu zadovoljni, ali dodao da se zajedno moraju baviti svakodnevnim problemima i odnosima dve zemlje.
“Učinićemo sve da poboljšamo naše odnose, rešimo otvorena pitanja kao što su nestala lica, izbeglice i njihova imovina u Hrvatskoj”, poručio je on.

Šefica je hrvatske diplomatije Vesna Pusić ocenila da su Srbija i Hrvatska su prešle dug put u prevazilaženju konflikata prošlosti, što dokazuje da su reakcije na presudu Međunarodnog suda pravde trajale svega dva dana.
“Da je ranije usledila ova presuda zasigurno bi bilo više štete i efekta vraćanja u prošlost. Srećom smo prešli dug put u procesu preuzimanja odgovornosti za nas same i našu budućnost”, kazala je ona dodajući da su i razočarani ljudi svesni da je ovo deo prošlosti, a ne budućnosti.

Premijer Vučić je ukazao da Srbija čini sve kako bi pobojšala odnose sa susedim, navodeći primer Albanije, podsećajući da Tirana i Beograd u Briselu zajedno lobiraju za zajedničke projekte, da je nakon sedam decenija usledila prva poseta albanskog premijera Beograd, i da postoji razmena posete na ministarskom nivou.
“Imamo različite stavove i sa kosovskim Albancima, ali to rešavamo u dijalogu. Dijalog Beograda i Prištine se nastavlja u ponedeljak i obe strane su svesne da je potrebno razgovarati o otvorenim pitanjima”, kazao je Vučić.

Borut Pahor, koji je vodio kroz diskusiju o zamrznutim konfliktima, ocenio je da bi zapadni Balkan možda mogao da bude primer za pristup soluciji konflikata.