Radni sastanak sa Aljbinom Kurtijem

Piše Nenad Uzelac

Kako se grupa beogradskih studenata, prihvatajući Program Inicijative mladih za ljudska prava, našla na sastanku sa  albanskim vođom organizacije „Samoopredeljenje“

Živimo u vremenu u kojem se politika kao delatnost organizovanja neke – nacionalne – zajednice „obogatila“ određenim institutima zvanim „nevladine“ organizacije. Uloga ovih organizacija je tako programirana da se one javljaju, navodno, tek kao neki demokratski korektiv političkog života, a ne kao bitan politički činilac, pre svega, u formiranju svesti.

U ZEMLJI REGIONA Jedna od takvih organizacija je i Inicijativa mladih za ljudska prava, koja je na našim prostorima veoma aktivna. Sam njen, ovako razuđen naziv govori da su „predmet“ njene delatnosti uglavnom mlađe generacije, dakle, one koje, u protoku vremena, treba da preuzmu ključne pozicije u društvu i da ga, politički i duhovno, grade shodno sopstvenom programu. Tako Inicijativa ima i ono što imenuje kao Regionalni program razmene mladih. On je bitno sadržajem određen kao program „razmene“ mladih između država regiona. Povod ovom tekstu je nedavna „razmena“ kao obilazak „zemlje regiona“, Kosova. Naime, od 28. do 31. januara ove godine „zemlju regiona“, Kosovo, preko Inicijative svojim prisustvom je obogatila (i) grupa od dvadeset studenata Pravnog i Fakulteta političkih nauka iz Beograda. Prihvatajući Program Inicijative studenti su, naravno, prihvatili i Kosovo kao državu. No, u konkretnom, radnom programu bio je i radni sastanak sa Aljbinom Kurtijem, inače albanskim vođom organizacije „Samoopredeljenje“. Razlika između Kurtija i drugih albanskih javnih delatnika je, faktički, nebitna, no njegov zadatak je da javno govori i čini ono što u vlasti pozicionirani albanski političari moraju zaodenuti u kakvu-takvu diplomatsku oblandu, te je poznat po svom programu o pripajanju Kosova Albaniji; drugi deo njegovog programa je zverska srbofobija izražena kroz čišćenje Kosova od Srba, što implicira kako fizičko, tako i duhovno uništenje srpskog naroda. Čak i deo programa „razmene“: poseta manastiru Gračanica, u kontekstu radnog sastanka sa Kurtijem, jeste obična farsa.

[restrictedarea]

USPEŠNO ŠIRENJE DEMOKRATIJE Šta je, u stvari, Inicijativa mladih za ljudska prava?
Osamdesetih godina prošloga veka američki predsednik Ronald Regan zatražio je od Vilijama Kejsija, kasnijeg direktora CIA, da osmisli neke nove metode za jačanje obaveštajne moći SAD u inostranstvu. Kejsi je predložio da se formira „nevladina“ organizacija koja će „raditi javno ono što CIA obavlja tajno“, kako to Alen Vajnštajn, osnivač i finansijer iste „nevladine“ organizacije, 1991. objašnjava u „Vašington postu“. Tako je američki Kongres, odlukom iz 1983, stvorio Nacionalnu zadužbinu za demokratiju – NED. U početku je finansirana od Kongresa da bi od 1994. ulogu finansijera preuzeo i privatni sektor. Klijent NED je (i) naša Inicijativa mladih za ljudska prava, kao što su to, i pre nje, bile i druge „naše“ „nevladine“ organizacije. Tako je, recimo, Inicijativa od 2006. do 2013. od NED primila 917.443 dolara; no, budući da uspešno radi na „širenju demokratije“, u njeno finansiranje uključila se i Fondacija braće Rokfeler, a za projekte Nova škola politike, koji samo u periodu od 2012. do 2014. Inicijativu nagrađuju sa 531.000 dolara, dok Fondacija „Čarls Stjuart Mot“ za period 2005–2015 poklanja skromnih 265.000; ovde se, naravno, po uhodanom sistemu, kao finansijeri javljaju i ambasade SAD, Britanije, Francuske, Nemačke, Holandije i – neizbežni Soroš.

PONIŠTAVANJE DVADESETORICE Ako prihvatimo Hegelovu lapidarnu izjavu o patriotizmu koji jeste „raspoloženje za izvanredne žrtve, postupke… i neobične napore“, moramo se zapitati da li je on, patriotizam, merljiv lakoćom papira zvanog dolar ili težinom osećanja duše i interesa sopstvenog naroda i države?
Samo merom dolara Inicijativa će 18. januara 2015. vladi Srbije poslati dva izveštaja OEBS o „zločinima“ srpskih snaga na Kosmetu, objašnjavajući kako su ih „dobro proučili“, te tražeći izvinjenje Srbije državi Kosovu. Na stranu to što i u najnovijoj knjizi „Povratak Hazardera“, Vili Vimer i Volfgang Efenberger objašnjavaju kako su Britanija i SAD pre NATO agresije ubacile brojne špijune u OEBS, koji su imali zadatak da precizno označe ciljeve agresije; uzaludno je, naravno, i svedočenje Vokerovog zamenika o slanju izveštaja OEBS američkoj strani, potom članicama OEBS, te da su u centralu OEBS u Beču stizali izveštaji koji se nisu slagali sa navodima posmatrača.
Šta je, dakle, Inicijativa? Najkraće: jedna, pored brojnih, logističkih inicijativa američke politike „izvoza demokratije“. Zato je sastanak morao biti sa A. Kurtijem – javno najekstremnijim – kao poništavanje bilo kakve uspravnosti one dvadesetorice studenata, a za duhovno ustrojavanje za poslove „širenja demokratije“.

[/restrictedarea]