Mađarskoj je Rusija neophodna

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Uprkos ljutitom briselskom pogledu u pravcu Budimpešte, mađarski premijer Viktor Orban je s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom postigao najvažniji cilj susreta – politički dogovor o novom sporazumu o gasu

Premijer Mađarske Viktor Orban očito da i dalje ne drži previše do liberalnih „vrednosti“ evropskih demokratija, već ostaje dosledan svojoj liniji. Uprkos odluci Evropske unije iz marta 2014. godine o zabrani organizovanja bilateralnih samita članica EU sa Rusijom, Orban (koga su zapadni mediji zbog kritike antiruskih sankcija i distanciranja od opšteevropskog konsenzusa u vezi sa velikim brojem pitanja „ponovo svrstali“ u red istočnoevropskih diktatora) 17. februara u Budimpešti primio je predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. Koliko je ovim gestom posejao razdor u Uniji i narušio njeno koaliciono jedinstvo i solidarnost sa SAD, govori već i to što je poljska premijerka Eva Kopač Orbanu (koji je dva dana nakon Putinovog boravka u Mađarskoj posetio Varšavu) podvukla da je od najveće važnosti jedinstvo EU oko pitanja embarga Ruskoj Federaciji zbog situacije u Ukrajini i uzdržavanje od bilateralnih susreta sa  ruskim zvaničnicima u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji…

Ali Viktor Orban je odavno shvatio da je Evropska unija već duže vreme u ćorsokaku. I to ne samo u oblasti energetske politike (gde nema nikakvu zajedničku energetsku platformu kojom bi smanjila zavisnost od ruskih energenata) već i politike finansija (što pokazuje primer Grčke) ali i spoljnopolitičke i odbrambene politike (kao što se vidi u Ukrajini). Zato Putinovu posetu Mađarskoj, bez obzira na to koliko su je Brisel i Vašington smatrali diskutabilnom (a Berlin „posebnim“ radnim zadatkom) Orban nije ni želeo da odgodi. Imajući u vidu zavisnost zemlje od ruske nafte i gasa, vlada na čijem je čelu precizirala je „da ne može sebi da dozvoli da ne razgovara sa Rusijom bez obzira na prateće geopolitičke okolnosti“.

POLITIKA GASA Šta je u prvoj ovogodišnjoj poseti Vladimira Putina jednoj članici EU (ruski predsednik je poslednji put posetio Mađarsku krajem februara 2006, u vreme vlade socijalističkog premijera Ferenca Đurčanja) – politički dogovoreno, a šta potpisano?

Uprkos ljutitom briselskom pogledu u pravcu Budimpešte, mađarski premijer Viktor Orban je s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom postigao najvažniji cilj susreta – politički dogovor o novom sporazumu o gasu. Ostali su da se reše samo tehnički detalji kako bi se obnovio ugovor o gasu koji će zameniti sporazum postignut pre dve decenije (1996. godine) a koji ističe u decembru (novi sporazum između dve zemlje, inače, ne zahteva odobrenje EU). I ono što je najvažnije – uklonjen je dosadašnji veliki kamen „spoticanja“ da se klauzula u sadašnjem ugovoru, koja je predviđala da Mađarska do kraja 2015. (kada ističe ugovor) Rusiji mora da plati gas koji je ugovorila a nije preuzela, preformuliše i time Budimpešta oslobodi od plaćanja penala za nepreuzimanje dogovorene količine, a preostali gas preuzme narednih godina i plati  – kada bude dobijen. Time je Mađarska uštedela tri milijarde dolara. Uz to, trenutna cena ruskog gasa za ovu državu iznosi 260 dolara za hiljadu kubnih metara (prosečna je 270 dolara) i vrlo je prihvatljiva za severnog komšiju Srbije. S druge strane, „Gazprom“ (koji je od prošle godine do sada već uskladištio do 700 miliona kubnih metara gasa u Mađarskoj) složio se da poveća količinu gasa koji se smešta u mađarskim podzemnim rezervoarima. Cilj vlade Mađarske je da količina ovog ruskog energenta dostigne tri milijarde kubnih metara, mada država ima kapacitet za skladištenje gasa od oko šest milijardi, ali bi zvanična Budimpešta želela da iskoristi i ruski gas koji će ići preko Turske. Viktor Orban je ovom prilikom Putinu obećao da ga neće preprodavati Ukrajini. Uz to, mađarski premijer bio je decidiran i u nameri da „neće podržati inicijativu Evropske unije o formiranju energetskog saveza, koji zahteva da gasne ugovore odobri EU“.

Rusija (koja isporučuje Mađarskoj 80 odsto nafte i 75 odsto potrebnog gasa) konkretizovala je 17. februara s domaćinom i dalje korake u okviru sporazuma o izgradnji dve nove jedinice za proizvodnju struje u mađarskoj nuklearnoj elektrani „Pakš“ (koja trenutno obezbeđuje 40 odsto državne struje). Ovaj projekat košta 12,5 milijardi evra, a 80 odsto tog iznosa pokriveno je ruskim zajmom. Orban je novinarima izjavio da će „‚Rosatom‘ nove reaktore u ‚Pakšu‘ praviti po najmodernijoj ‚postfukušima‘ tehnologiji“ i da će „garancija njihove funkcionalne operativnosti iznositi ravno – jedan vek“. Pored toga, ruska kompanija „Metrovagonmaš“ spremna je da podnese ponudu za tender u kojoj se traži proizvođač 222 vagona za budimpeštanski metro, čija je vrednost 250 miliona dolara…

Na kraju, u prisustvu Orbana i Putina potpisano je i pet novih sporazuma – o obuci mađarskih nuklearnih stručnjaka u Rusiji, o otvaranju mađarskog konzulata u Kazanju, o zdravstvenoj zaštiti, visokom obrazovanju i regionalnoj saradnji.

Šta nakon  „Južnog toka“?

„Povratka na ‚Južni tok‘, u vidu u kojem je ranije najavljen, naravno, ne može biti“, rekao je Putin u Budimpešti, podvlačeći sa žaljenjem da Moskva nikada nije odustala od njegovog ostvarenja. Njoj, jednostavno, nisu dali da ga realizuje. Evropski parlament je u aprilu 2014. godine pomenuti gasovod nazvao ne samo besperspektivnim nego i „štetnim“ za EU!? Posle toga Bugarskoj je upućen imperativni zahtev da prekine sa pripremnim radovima.

U mađarskoj metropoli Putin je još istakao da je Rusija spremna da sa evropskim partnerima razmotri alternative projektu „Južni tok“, ali da ne namerava da odustane od saradnje sa Turskom, s kojom je postigla dogovor o izgradnji novog gasovoda.

„Spremni smo da ga izgradimo u takvom obimu da kroz Tursku taj gas može da ide dalje i u EU. Nastavak saradnje s Briselom moguć je samo ako nam budu pomagali. Ali, ako nas budu ometali, tada to neće biti naš izbor. Ukoliko u igri bude prva opcija, kroz Tursku možemo realizovati deo ‚Južnog toka‘. Između ostalog, koristeći naša zajednička preduzeća sa Mađarskom i Srbijom, finansijski znatno povoljnije možemo stići do Austrije. Sve je moguće, ako bude želje naših partnera za saradnjom“, istakao je u Budimpešti Vladimir Putin, dodajući da se takvi pregovori već vode.

Evropska izolacija Moskve – nesvrsishodna

Viktor Orban Briselu je još jednom ponovio – evropska izolacija Rusije je nesvrsishodna i potrebno je da se odnosi između Brisela i Moskve reše na razuman način i – što je pre moguće. Po njegovom sudu, „bezbednost u regionu ne može biti uspostavljena protiv Rusije“ i da je dobra polazna tačka sporazum o prekidu vatre iz Minska.

„Bez saradnje sa Rusijom neće biti konkurentna ni evropska privreda, niti će biti obezbeđena energetska sigurnost Starog kontinenta. Onaj ko misli drugačije – gaji velike iluzije“, podvukao je, u prisustvu Vladimira Putina, mađarski premijer na zajedničkoj konferenciji za novinare u Budimpešti.

[/restrictedarea]