Cena Asada u barelima

Piše Zoran Milošević

U zapadnim medijima poslednjih dana neobično veliki broj tekstova posvećen je tajnoj političkoj trgovini povezanoj sa cenom nafte i odlaskom Bašara Asada sa mesta predsednika Sirije. Da li se ovde radi o „probnom balonu“, ili zaista postoji i najmanja šansa da bi Moskva prodala svog saveznika za novac?

Sve je počelo sa nekoliko članaka u Njujork tajmsu, koji je, pozivajući se na „anonimne američke državne funkcionere“, objavio da Saudijska Arabija pokušava da izvrši pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina predlažući mu da se „odrekne“ predsednika Sirije Bašara Asada u zamenu za smanjenje proizvodnje nafte, što bi dovelo do rasta njene cene na tržištu. Prema pomenutom listu, Saudijska Arabija pokušava da iskoristi svoj uticaj na tržištu nafte dok se Rusija još nije oporavila od posledica velikog pada cene ovog energenta. Konsultacije u vezi sa tim navodno su već obavljene u novembru 2014. godine, doduše kao nezvanične, međutim, realizaciju dogovora je usporila smrt saudijskog kralja.

Popularni ruski portal geo-politica.info donosi 5. februara analizu o američkoj „ponudi“ Rusima da „predaju“ Asada u zamenu za porast cene nafte i konstatuje „da je sada jasno da su problemi ruske ekonomije povezani sa podrškom Damasku“. Takođe, zbivanja u Ukrajini, tačnije, svrgavanje Janukoviča državnim prevratom jeste, pored ostalog, osveta Vašingtona Rusima za njihovu poziciju prema Siriji. Vodeći naučni saradnik Centra za proučavanje Bliskog i Srednjeg istoka Instituta istočnih nauka Ruske akademije nauka, Vladimir Sotnikov, za pomenuti portal kaže da „nikakve trgovine sa Saudijcima nije bilo, niti može biti“. Naime, uslovi koje je objavio američki list u potpunosti su u suprotnosti sa spoljnopolitičkom strategijom Kremlja. Verovatnije je da Njujork tajms „testira“ Moskvu da li je (ipak) spremna da preda Asada. Američki predlog, sa druge strane, otkriva da je aktuelni pad cene nafte ipak organizovan, veštački, kako bi se Rusija prisilila na ustupke.

[restrictedarea]

Odbijanje nepristojne ponude U drugom članku portala geo-politica.info, interesantnog naslova „Zašto Rusija nije krenula putem dogovora o ceni nafte sa Saudijcima?“, izjašnjava se, prvo, sekretar za medije ruskog predsednika Dmitrij Peskov da je sam predlog „novinarska izmišljotina“, a predsednik Komiteta Državne dume za međunarodnu politiku Aleksej Puškov je to nazvao „novinarskom patkom“. No, istina je da su Saudijci ranije predlagali određene „poslove“ u zamenu za predaju Asada. Naime, nedavno je u Moskvi bio šef saudijske obaveštajne službe, princ Bandar bin Sultan, koji je predložio sklapanje ugovora u vezi sa oružjem i naftom u zamenu za Asada. Moskva je ovo odbila, i  „pustila“ informacije sa sastanaka u medije, što je razgnevilo saudijskog princa, jer ga je taj potez diskreditovao u islamskom svetu. Osim toga, sama ponuda Saudijaca je veoma loša. Njena suština − „povećanje cene nafte za predaju Asada“, kada se pogleda iz drugog ugla, znači da se Rijad pojavljuje kao spasilac budžeta Rusije povećanjem cene nafte, a da njoj pritom ostaju sankcije Zapada. Samim tim, izvoz ovog energenta se ne bi povećao i Rusija ne bi imala neke koristi od takve trgovine. Drugo, „prodaja“ Asada bi pokvarila odnose sa Iranom, što Federaciji ne ide u prilog. Treće, sve članice OPEK trpe gubitke od niske cene nafte, te će, ukoliko svi počnu smanjivati proizvodnju, i Arabija morati to da učini, kao i da odustane od nekih projekata iz ove oblasti.

U trećem članku na istu temu portal geo-politica.info tvrdi da je „predaja Asada za skupu naftu“ nemoguća iz nekoliko razloga. Prvi: poznato je iz istorije da Rusija ne predaje svoje saveznike, jer je sledbenik drugačije civilizacije, ustrojene na drugačijim principima. Zapad gradi poredak na hijerarhiji, pri čemu jači pljačka slabijeg. SAD pljačkaju Nemačku, Nemačka Grčku i Poljsku i druge države Unije. Poljska pljačka Ukrajinu itd. Drugo, predaja Sirije značila bi gubljenje poverenja saveznika u Rusiju, a pre svega Belorusije, Kazahstana, Indije i Brazila i njihovo okretanje Kini. Treće, sa geopolitičke tačke, Rusiji je Sirija potrebna radi blokiranja prolaza gasovodima iz Saudijske Arabije i Katara u Evropsku uniju. Iz istih razloga Sirija je, dakle, potrebna i Saudijcima i zato nude trgovinu „viša cena nafte za Asada“. U ovom momentu Federacija kontroliše kritični deo dostave gasa u Evropsku uniju i ispuštanje ovog argumenta iz ruku apsolutno nije opravdano. Na kraju, poznato je da će cena nafte porasti bez obzira želi li to Saudijska Arabija ili ne. Naime, ukoliko ostane niska cena nafte – nestaće američka industrija dobijanja gasa iz škriljaca. Kada se to dogodi, cena ovog energenta će ići naviše i niko neće biti iznenađen ako dostigne brojku od 200 dolara za barel.

Da je pisanje američkog lista imalo i diverzantski efekat (izazivanje straha kod ruskih saveznika) pokazuju reakcije ruskih zvaničnika. Predsednik Komiteta za međunarodne odnose Državne dume Ruske Federacije Aleksej Puškov na svom Tviter nalogu napisao je, posle novinarskih pitanja u stilu da li je istina da se trguje cenom nafte za „puštanje Asada niz vodu“, da Njujork tajms nema tačne informacije, jer Saudijci Kremlju nisu dali nikakve predloge, pa samim tim nema ni pregovora o „prodaji“ Bašara Asada. Na taj način, poslat je signal Iranu i sirijskim vlastima da nema razloga za paniku, a svakako će sve to biti pojašnjeno i diplomatskim kanalima.

Moskva, kada je u pitanju Sirija, kako je potvrdio, 5. februara, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Aleksandar Lukaševič, podržava „inkluzivne pregovore na bazi Ženevskog kominikea od 30. juna 2012. godine“, navodi ria.ru. Potom je dodao da Rusija ne trguje cenom nafte u zamenu za svoju poziciju u sirijskom pitanju, komentarišući pisanje američkog lista. Ova zemlja, inače, ima čvrst stav o sirijskom pitanju, koji je demonstrirala čak četiri puta stavljajući veto (prvi put 4. 11. 2011. godine) na projekte različitih rezolucija Velike Britanije i SAD o tome da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija treba da dozvoli napad NATO na Siriju, odnosno „svrgavanje vojnim putem aktuelnog predsednika Bašara Asada“. Svaki put poziciju Rusije podržala je Kina.

 

Ubijanje Sirije drugim sredstvima Ipak, ako se pogleda hronološkim redom pisanje američke štampe, ona od 2. februara 2015. godine vodi kampanju namećući mišljenje čitaocima da se pregovara o podizanju cene nafte u zamenu za predaju Asada od strane Moskve. Naime, anonimni diplomata je izjavio: „Ako cena nafte može doprineti miru u Siriji, ja ne vidim razlog zašto Saudijska Arabija ne bi postigla dogovor (sa Rusijom).“  Saudijska Arabija, kako je poznato, ima velike zalihe nafte, a njena eksploatacija je dosta jeftina, te joj dozvoljava da manipuliše cenom ovog energenta. Bez obzira na prognozirani deficit budžeta Saudijske Arabije u 2015. godini od 39 milijardi dolara, Njujork tajms primećuje da ona raspolaže sa više od 700 milijardi dolara lako realizujućih investicija, koje stvaraju „nevidljivu“ podršku bezbednosti ove države. Rezultat toga je da je moguć „dijalog“ između Saudijske Arabije i Moskve o predaji Asada, što, naravno, odgovara Vašingtonu. Drugim rečima, Saudijci se pojavljuju u ulozi prenosilaca američkih interesa u regionu, a oni su jasni: „ubijanje“ Sirije. Metodično i bez pauze. Samo uz promenu dekoracije.

Činjenica je da pad cene nafte u organizaciji Vašingtona i Saudijaca preti padu bruto nacionalnog dohotka Rusije za četiri do pet odsto, a ako cena nafte, koja je od leta prošle godine pala za 2,5 puta, ostane na nivou od oko 45 dolara za barel (najvažniji ruski makroekonomski planovi razrađeni su pri ceni nafte od 84 dolara za barel) to znači da će kriza ruske ekonomije potrajati.

Rusija i Saudijska Arabija mogu da aktivno sarađuju u formiranju cene nafte, jer potencijale imaju, smatra zamenik predsednika Saveta Ruske Federacije i bivši ambasador u Saudijskoj Arabiji (2000−2005) Andrej Baklanov. Smrću kralja Abdulaha završila se značajna etapa istorije Arabije. Ovaj monarh je igrao važnu ulogu u upravljanju državom još od vremena svog prethodnika, kralja Fahda. Odnosi sa Rusijom, zahvaljujući kralju Abdulahu, značajno su se popravili, a ruske naftne i gasne kompanije počele su da rade na tržištu Saudijske Arabije, realizovana je saradnja u sferi bezbednosti, prestala je podrška ekstremistima u Čečeniji itd. „Što se tiče njegovog naslednika, kralja Salmana, on je nepolitizovan čovek. Zanimao se praktičnim poslovima i rukovođenjem gubernijom Er Rijad. Za razliku od mnogih ljudi koji umeju samo da politiziraju, sposoban je da rukovodi ljudima, da upravlja“, kaže Baklanov. No, ruski diplomata naglašava da postoji poseban interes saradnje Rusije i Saudijske Arabije u sferi proizvodnje nafte, a posebno u formiranju njene cene, iako do sada nijedna strana nije preuzela bilo kakve obaveze u vezi sa tim. „U okviru struktura koje je stvorila Saudijska Arabija ne jednom nam je predlagano da se aktivno uključimo u kreiranje situacije na tržištu nafte, ali mi smo smatrali da nema potrebe da na sebe preuzimamo bilo koju obavezu u ovoj sferi. Na kraju krajeva, kada je Saudijcima dosadilo što ih niko ne uvažava, doneli su odluku da deluju samostalno primenjujući žestoku politiku, koja i njima daje minimalnu dobit.“

[/restrictedarea]