PALJBA PO „CHARLIE HEBDO”: TRAGIČNA PORUKA EVROPI

Olga ČETVERIKOVA

Krvavi događaji u Parizu do kojih je došlo 7.januara naterali su nas da se prisetimo da je koncepcija „sukoba civilizacija“ kao načina za upravljanje društveno-političkim procesima  nastala na Zapadu – ne samo teorijski, već i na praktičnom planu- još od vremena kada su se 1990.godine  pojavili radovi Bernarda Luisa, britanskog stručnjaka za Istok: „Korenovi muslimanske zlobe“ u kojima je islam prikazan kao reakcionarna  religija koja ne dozvoljava nikakvu modernizaciju, vodi se mržnjom prema Zapadu, a njegove vrednosti su se formirale, kako smatra, pod uticajem kompleksa „judeo-hrišćanstva“.

* * *

Na stvaranju „lika neprijatelja“ u glavi Evropljanina radi ogroman kadar informativnih boraca među kojima pariski  satirični nedeljnik CharlieHebdo igra posebnu ulogu,  jer njegovo glavno oružje predstavlja antireligiozna provokacija, prikrivena slobodom reči.

CharlieHebdo, koji su   1970. godine  osnovali novinari – levičari kao „organ za revolucionarnu kritiku“, rodio se po drugi put 1992. godine kada je na čelo redakcije došao Filip Val, nastavljač cioniste Bernara  Anri-Levija koji je odigrao primetnu ulogu u eskalaciji napregnutosti prvo u Libiji, pa zatim i u Ukrajini. Od tada se  CharlieHebdo smatra za nosioca uvreda religioznih osećanja kod muslimana i katolika.

Prvi skandal koji se raščuo u vezi sa tim nedeljnikom je izbio 2006. godine kada je u njemu objavljena serija karikatura proroka Muhameda,    preuzetih iz danskih novina Jullands-Posten. Njihovo objavljivanje je izazvalo talas negodovanja i mnogobrojne proteste. Muslimanske organizacije su zatražile da se taj broj zabrani, ali se ispostavilo da Šarli Ebdo ima vrlo jake pokrovitelje.

2009.godine glavni urednik „Šarli Ebdoa“ je postao Stefan Šarbonje („Šarb“)  koji je nastavio časopis da vodi linijom raspirivanja mržnje i anti-francuskog raspoloženja među muslimanima. Dok je Zapad ratovao protiv Libije Šarli Ebdo je bez imalo obzira i pun cinizma ismevao one koje je avijacija zemalja alijanse NATO bombardovala. Kako je jedan od istraživala napisao: „Šarli je bio tipičan organ propagande ratnog vremena u  kome ismevanje neprijatelja predstavlja klasiku“.

Svoje uverenje je Šarbonje izlagao potpuno otvoreno: „…trudimo se da se svake nedelje bavimo provokacijom. Provokacija predstavlja  naš hleb nasušni“. A svoj nedeljnik je nazvao „poslednji ostatak nezavisne štampe“.

2011.godine redakcija Šarli Ebdoa je prvi put napadnuta: na nju su   bacane bombe sa zapaljivom smesom, što je dovelo do požara. To se desilo noću, uoči izlaska broja čiji je naziv trebalo da glasi „Šerijat Ebdo“, gde je kao urednik broja imenovan… prorok Muhamed. 2012. i 2013. godine pojavljivale su se  nove karikature u vezi sa Muhamedom, koje su osudile ne samo religijske organizacije, već i političari. Međutim, redakcija na to nije reagovala… U poslednjem broju (od 7.januara), na dan kada su  „Šarb“ i njegove kolege ubijene pucnjima iz automata, Šarli Ebdo je postavio novu provokativnu sličicu na kojoj je džihadista koji na izjavu „Odavno u Francuskoj nije bilo terorističkih napada“ odgovara:  „Sačekajte kraj januara…“ U tom istom broju (od 7.januara o.g.) kao uvodnik je dat članak, posvećen novom romanu francuskog pisca Mišela Uelbeka koji je poznat po svojim skandaloznim izjavama  tipa „Islam je glupa i opasna religija“.  Uelbekova knjiga „Pokornost“ (Soumission) je napisana u žanru političke antiutopije: prikazana je smena predsednika i dolazak u Jelisejsku palatu predsednika-islamiste koji 2022.godine na izborima pobeđuje Marin le-Pen. Novi šef  države počinje islamiziranje prvo Francuske, pa za njom i dugih evropskih država, uvodeći šerijatske zakone koje Evropljani pokorno prihvataju.

Knjiga je puštena u prodaju tog istog 7. januara, ali je već do tada postala uzrok  žestoke diskusije u kojoj su uznemirene muslimanske organizacije okrivile pisca da raspiruje islamofobiju i rasnu mržnju.

Teroristički napad je izazvao snažnu i neverovatno brzu  reakciju čitavog Zapadnog sveta. Predstavnici različitih političkih pokreta u Francuskoj su potpuno jednoglasno izjavili da je Francuskoj i njenom demokratskim vrednostima, pre svih slobodi reči i štampe, objavljen rat, da najbolji odgovor na to treba da bude nacionalno jedinstvo „pred terorizmom i varvarstvom“.  Mnogo njih, od Pape do Generalnog  sekretara UN, podržavaju tu poziciju, te terorističku akciju karakterišu kao varvarski  zločin. U svim zemljama su  istovremeno počele dobro režirane akcije „Jesuis Charlie“ („Ja sam Šarli“), čiji su svi učesnici   bili odeveni u iste majice i svi su nosili istu poruku.

Međutim,   posle pariske tragedije od  7.januara niko na Zapadu se nije izjasnio jasno zbog izvrnute predstave pojma  „sloboda reči“ koja omogućuje neodgovornost,  zbog koje se na kraju pojavljuje pretnja po ljudske živote i mir uopšte.

Snažan talas protesta protiv „varvarskog islamskog fundamentalizma“  do koga je došlo odmah posle akcije terorista, podignut je praktično potpuno po scenariju antiislamske kampanje koja se proširila   SAD-om u septembru 2001.godine.

Šta može dalje da se dešava piše kurdski politikolog iz Iraka Ramazan Osmanov koji 15 godina neposredno posmatra kako Amerikanci grade „Veliki Bliski istok“.

„Sada, plašeći ceo svet terorističkom „Islamskom državom“ Amerikanci zvanično dobijaju pravo da okupiraju Siriju i –opet – Irak… Prema našoj analizi  kalifat će se pomeriti na Kavkaz i u Evropu. To će biti Armagedon. Ovde, na Bliskom Istoku, poneko se bar bori i pruža otpor. A u Evropi će islamisti postići neviđen uspeh. Evropljani su kunići koji su se odvikli od ratovanja. Neka samo 10 iskusnih terorista Islamske države uđu u mirni evropski grad i taj grad će biti osvojen. Verujte mi na reč! Osim toga, oni svuda imaju svoje ljude. Marselj i Brisel su već arapski gradovi, u kojima se čak i policija boji da interveniše“.

* * *

Među evropskim analitičarima ima malo onih koji sebi dozvoljavaju da pošteno i trezveno ocene situaciju,   stvorenu  pariskom klanicom. Među njima je i Tjeri Mejsan , glavni urednik sajta Réseau Voltaire,  koji je 7.januara objavio članak  u kome je pretpostavio da napad na Šarli Ebdo predstavlja „francuski 11.septembar“. On smatra da to nije bila osveta novinarima, već provociranje evropskog građanskog rata u okviru strategije „sudara civilizacija“. Oni koji su pripremali napad, piše Tjeri Mejsan, znali su da će njim izazvati raskol među Francuzima-muslimanima (u Francuskoj ih je oko 6 miliona) i Francuzima-nemuslimanima. „Ne znamo ko je naručio tu profesionalno pripremljenu operaciju protiv Šarli Ebdoa, ali i nema potrebe da se mučimo. Treba da se razmotre sve hipoteze, a u ovom trenutku  da se prihvati da je najverovatniji cilj bio da nas razdvoje, a da su naručioci, najverovatnije,  iz Vašingtona“ – zaključio je on.

“Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)