Ko je oslobodio Aušvic?

U Poljskoj obeleženo 70 godina od oslobođenja najvećeg logora smrti

Piše Branko Radun

Viđena je zaista sramotna politizacija komemoracije milionskim žrtvama nacizma –  u kojoj, prema pretpostavkama razuma i etike, ne bi smelo biti politizacije i prljavih medijskih igara. Ipak, upravo se to desilo

Na pitanje iz naslova nekada je znao odgovor svaki učenik– Crvena armija. No, danas je taj jasan odgovor zamućen geopolitički motivisanim prekrajanjem istorije. Krajem januara (proteklog utorka, 27. 01) u Poljskoj je obeleženo 70 godina od oslobođenja najvećeg logora smrti – Osvjenćim ili Aušvic, ali bez prisustva onog koji bi na tom događaju predstavljao zemlju čija je armija oslobodila i logor Birkenau i čitavu Poljsku – Vladimira Putina. Poljaci su odlučili da nekako izbegnu da vide predsednika Rusije, pa mu nisu ni uputili poziv, druge su zvali usmeno, tek „da se Vlasi ne dosete“. To je zaista sramotna politizacija komemoracije milionskim žrtavama nacizma – u kojoj ne bi smelo biti politizacije i prljavih medijskih igara. Ipak, upravo se to desilo.

 

POVAMPIRENJE NACIZMA Ko god iole poznaje Rusiju i njenog predsednika zna koliko im je značajno obeležavanje godišnjica pobede nad fašizmom, a u okviru toga i oslobađanja stratišta i logora smrti. Ova zemlja danas svoj identitet u velikoj meri zasniva na Velikom otadžbinskom ratu i svenarodnoj antifašističkoj borbi koja ju je ujedinila. Nekada nama iz Srbije to izgleda čak i preterano, a zapravo smo mi, za razliku od Rusa, na marginu gurnuli borbu protiv fašizma i nacizma. Zbog svega toga je neverovatno da bi bez jakog razloga Vladimir Putin izostao sa ovakve komemoracije.

Najbolju ilustraciju značaja ovih događaja za Rusiju dao je sam njen predsednik. Na memorijalu u Moskvi posvećenom 70-godišnjici oslobođenja Aušvica od strane Crvene armije, rekao je: „Mi smo dužni da zaštitimo istinu o dešavanjima u Drugom svetskom ratu. Treba da eksplicitno shvatimo da svaki pokušaj revidiranja istorije i uloge naše države u Velikoj pobedi faktički predstavlja pravdanje nacističkih zločina i otvara vrata za povampirenje smrtonosne ideologije nacizma. Ako zaboravimo lekcije naše zajedničke prošlosti, to može da dovede do ponavljanja ovih stravičnih tragedija, i zato smo mi u obavezi da zaštitimo istinu. Holokaust je jedna od najtragičnijih i sramotnih strana istorije čovečanstva. Crvena armija je privela kraju ove zločine i spasila od uništenja ne samo jevrejski već i sve druge narode Evrope i sveta“, zaključio je Putin.

[restrictedarea]

Ne samo da predsednik Rusije nije pozvan na ovu istorijsku komemoraciju nevinim žrtvama nacističkog terora (Jevreji, Rusi i Poljaci) već se manipuliše i jasnim istorijskim činjenicama o oslobodiocu logora. Naime, umesto da se prizna da su Rusi, predvođeni generalom Konjevim, oslobodili ovaj deo Poljske, medijski se podmeće „nova istina“ da je to delo Ukrajinskog fronta. Tako ispada da su to bili Ukrajinci a ne Rusi, te da Rusija danas nema sa tim nikakve veze. To je, otprilike, kao da kažete da su na Sremskom frontu ginuli samo Sremci. Koji su to Ukrajinci, dakle, mogli pomoći oslobađanju Aušvica – jedino pripadnici pronacističkih formacija Bandere (kao preteče sadašnjeg neonacističkog „Desnog sektora“ iz Kijeva) no oni su u progonu Jevreja pomagali svojim SS gazdama. Sve što se dešava oko revizije istorije i Prvog i Drugog svetskog rata govori nam da istoriju ne samo da pišu pobednici već je pišu i više puta – prema trenutnim potrebama i ciljevima.

Karmen Šajde, švajcarska istoričarka, kao i većina zapadne „poštene inteligencije“ koja nije obolela od putinofobije, smatra da je pogrešno što Putin nije lično pozvan na komemoraciju. „To je greška, on bi trebalo da prisustvuje ovom događaju“, kaže Šajde. Uprkos aktuelnom političkom konfliktu, trebalo ga je pozvati „kako bi se pokazalo da imamo zajedničku prošlost koja se ne može odvojiti“. Ova izjava je data za „Dojče vele“, koji pokušava da uspostavi balans između antiruske propagande nemačkih medija i umerenog pragmatizma najvećeg dela javnosti.

 

POGUBNI STEREOTIPI Rusko Ministarstvo inostranih poslova traži od šefa poljske diplomatije Gžegoža Shetine zvanično izvinjenje jer je rekao da su Aušvic oslobodili Ukrajinci, a Ruse nije pomenuo… Takođe, zbog kritika iz stručnih istoričarskih krugova, kao i jevrejskih organizacija, da je sramotno da Putin ne bude prisutan na komemoraciji i da se negira ili umanjuje značaj Rusije i Crvene armije u oslobođenju Aušvica i Poljske, oglasio se i poljski predsednik Bronjislav Komorovski. On je rekao da je sramotna politizacija obeležavanja godišnjice oslobođenja Aušvica te da „nema sumnje da je logor oslobodila sovjetska armija u celom svom nacionalnom šarenilu (…) Oslobođenje Aušvica bilo je deo velike operacije Prvog ukrajinskog fronta pod komandom maršala Konjeva. Naša uloga je da sa zahvalnošću pamtimo sve, takođe i Ruse i Ukrajince, koji su okončali nemačku okupaciju“. Iako se priznao osnovne istorijske fakte, poljski predsednik je ipak ostao nedorečen jer je zaključio da ne bi hteo da ocenjuje koliko su Ukrajinci a koliko Rusi doprineli oslobođenju logora smrti i cele Poljske.

Poljska je odigrala perfidnu ulogu učinivši sve da se Putin ne pojavi u Aušvicu i u ime Rusije i svoje vojske, naslednice armije koja je oslobodila logor, Poljsku, ali i Evropu od zla nacizma. Zbog čega su to Poljaci uradili? Pre svega, oni vekovima gaje animozitet prema Rusima, koji se može porediti samo sa hrvatskim „osećanjima“ prema Srbima. Iako su Nemci usmrtili milione Poljaka, a Rusi su ih oslobodili – poljska javnost je mnogo više rusofobična no germanofobična. Tu je važnu ulogu odigrala Katolička crkva, sa vekovnom indoktrinacijom i kontaminacijom javnosti antiruskim i antipravoslavnim stereotipima.

Drugi nivo trenutne rusofobije u Poljskoj je kampanja Zapada protiv Rusije u Ukrajini, gde se podržavaju pronacističke političke snage u Kijevu protiv proruskih u Donbasu. Poljska je ključni saveznik Zapada u Ukrajini i ona je ozbiljno angažovana na formiranju i obuci „Desnog sektora“, koji je srušio legalnu vlast Janukoviča u Kijevu pre nešto manje od godinu dana. Glavna logistika ukrajinskoj vladi dolazi iz Amerike preko Poljske (i drugih, u manjoj meri). Na taj način su poljske bezbednosne strukture duboko uključene u vojne operacije protiv proruskih snaga na istoku Ukrajine, koje podržava Moskva. To znači da su Rusija i Poljska u jednoj vrsti neobjavljenog rata srednjeg intenziteta.

Sad imamo takvu situaciju da zapadni centri moći promovišu i podržavaju neonaciste u Ukrajini jer oni, kao ekstremni nacionalisti i antiruski nastrojeni, grade „novu Ukrajinu“ koja će biti trajni neprijatelj Rusije. U tome im zdušno pomaže i Poljska, koja tradicionalno gaji antiruske sentimente. U okviru tog okruživanja i potiskivanja Rusije iz istočne Evrope jeste i manevar nepozivanja predsednika Rusije i ignorisanje istorijske činjenice da su Poljake od Nemaca oslobodili Rusi, a sa njima i logor Aušvic. U ratu, a ovo jeste rat protiv Rusije, prva strada istina.

APSURDI NAŠEG VREMENA Možemo se upitati i šta su od sadašnje poljske političke klase, koja se potpuno podredila vašingtonskoj strategiji odvajanja i konfrontiranja Evrope i Rusije, a pre svega Berlina i Moskve, mogli i da očekuju u Federaciji. Ako je Poljska na svaki način pomagala američku strategiju „promene režima“, koja je podrazumevala kijevski prevrat i instaliranje ekstremnih i neonacističkih političkih snaga u Ukrajini, šta onda predstavlja ignorisanje uloge Rusije u Drugom svetskom ratu i nepozivanje njenog predsednika na komemoraciju u „fabriku smrti“ Aušvic? Tako se došlo do apsurdne situacije da prvog čoveka Rusije, koja je oslobodila logor, ne bude na komemoraciji,  a da bude prvi čovek Nemačke, koja je onomad izgradila logor i stavila u pogon. No, kao što rekosmo, ako je ozbiljan geopolitički sukob u pitanju, a sukob oko Ukrajine to jeste, onda ni ta sramota nije problem za Poljake.

Kako je politički sukob u Ukrajini doveo do toga da u Poljskoj nije dobrodošao onaj koji predstavlja zemlju što je oslobodila logor smrti Aušvic, gde je stradalo više od milion ljudi, ali i samu Poljsku, to je bacilo tešku i tamnu senku na obeležavanje tragedije Holokausta, pa su organizatori pokušali da spasu što se spasti može. Oni su pozvali samo preživele logoraše i veterane Crvene armije koji su oslobađali logor, dok su vladama država „prepustili da same odrede na kom nivou će biti predstavljene na komemoraciji“. Naravno, takvim politikantskim potezima se ne vređaju samo ruski borci koji su stradali za slobodu tih prostora već i sve žrtve Holokausta koje su postale moneta za potkusurivanje u prljavom propagandnom ratu oko Ukrajine, gde se, kao čudovišni Frankenštajn, ponovo oživljava fašizam.

 

Apel čovečanstvu

U Poljskoj je, u prisustvu oko 300 preživelih logoraša i predstavnika oko 40 zvaničnih delegacija, obeležena 70- godišnjica oslobođenja nacističkog logora Aušvic-Birkenau.
Srbiju je na ovom skupu predstavljao ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin, a među zvaničnicima su bili predsednik Poljske Bronjislav Komorovski, predsednici Nemačke i Francuske, Joahim Gauk i Fransoa Oland, američki ministar finansija Džek Lu, britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond i drugi.
Preživeli logoraši koji su se okupili na mestu nekadašnjeg nacističkog logora Aušvic-Birkenau povodom obeležavanja 70-godišnjice njegovog oslobođenja, uputili su apel čovečanstvu da ne dozvoli da se zločini Holokausta ikad više ponove.
Širom sveta nizom manifestacija odata je počast žrtvama Holokausta, brutalno ubijenim tokom Drugog svetskog rata, pre nego što su 27. januara 1945. sovjetske trupe oslobodile nacistički logor smrti Aušvic-Birkenau.

 

[/restrictedarea]