EVROPA SE PONOVO RAĐA U ATINI

Za „Pečat“ iz Soluna Katarina Verikios

Evropu je u nedelju potresao zemljotres jačine 36,34 stepena Merkalijeve skale, sa epicentrom u Atini. Na sreću, za sada nema ljudskih žrtava, a ni materijalna šteta nije prevelika – za sada su srušeni samo „Nova demokratija“ i „Pasok“. Dugoročno gledano, međutim, ovaj potres može ozbiljno ugroziti i temelje EU i čitavog sadašnjeg sistema

Parlamentarni izbori održani u nedelju u Grčkoj bili su, moglo bi se reći, sudbonosni ne samo za zemlju čiji su građani birali svoj parlament nego i za celokupnu Evropsku uniju. Sudbonosni, jer su otvorili mogućnost da Grčka, koja je već jednom iznedrila čitavu evropsku civilizaciju, ponovo bude u situaciji da drastično promeni stanje stvari na Starom kontinentu i iznedri Novu Evropu. Bez ikakvog preterivanja – Grčka je sada u poziciji da ponovo bude evropski svetionik.

U deset časova ujutro, tog sudbonosnog dana za grčki narod, još uvek samo kao lider radikalne levice, Aleksis Cipras sa mukom se, na svom izbornom mestu u Atini, probio kroz masu radoznalih novinara do paravana za glasanje. Bio je veoma raspoložen i opušten, mada su ga zli jezici potom krivili da se još tokom samog glasanja ponašao kao neko ko ima „oreol pobednika“.

Bez obzira da li su procene da je nastupio nadmeno bile istinite – i da jeste, bilo bi opravdano jer su te večeri prvi rezultati izbora pokazali da je pobeda „Sirize“ sasvim izvesna. Jedina dilema bila je da li će moći da samostalno formira vladu.

Na Propileju, gde je Aleksis Cipras, sada već kao budući premijer, izašao da pozdravi svoje pristalice, vladalo je sveopšte slavlje zbog pobede radikalne levice nad do tada vladajućom strankom desnog centra „Novom demokratijom“ i pristalicama Trojke (EU, Evropska centralna banka i MMF). Harizmatični Cipras je izjavio da je grčki narod tog dana, u stvari, napisao istoriju, da Grčka okreće novu stranicu i iza sebe ostavlja pet godina štednje i ponižavanja. „Naš narod je primer Evrope koja se menja. Od sutra počinjemo težak posao. Presuda grčkog naroda je da mere štednje i Trojka budu samo prošlost… Naša pobeda je i pobeda svih evropskih naroda koji su protiv nepravednih mera štednje“, dodao je lider levice.

Kako su glasali Grci Ministarstvo unutrašnjih poslova je u ponedeljak rano ujutro zvanično objavilo rezultate parlamentarnih izbora. U parlament je ušla „Siriza“, koja je osvojila 36,34 odsto glasova i 149 poslaničkih mesta (od toga je pedeset poslaničkih mesta bonus koji dobija partija sa najviše glasova u skladu sa Zakonom o izborima). „Nova demokratija“ je dobila 27,8 odsto glasova i 76 poslaničkih mesta, treća je „Zlatna zora“ sa 6,3 odsto glasova i 17 poslaničkih mesta, zatim „Potami“ sa šest odsto glasova i 17 poslaničkih mesta, Komunistička partija Grčke sa 5,5 odsto glasova i 15 poslaničkih mesta, „Nezavisni Grci“ (Anel) sa 4,7 odsto glasova i 13 poslaničkih mesta, i na kraju „Pasok“ koji je osvojio takođe 4,7 odsto glasova i 13 poslaničkih mesta.

Grčki novinari su, posle prvih rezultata, sa čuđenjem i nelagodom konstatovali da je nešto manje od pola grčkog naroda za komunizam (sabirajući rezultate „Sirize“ i Komunističke partije Grčke) i da je „sramota“ za čitavu Grčku što ultradesničarska „Zlatna zora“ zauzima treće mesto na izborima.

 

[restrictedarea]

 

Reakcije protivnika „Sirize“ bile su raznolike. Predsednik „Nove demokratije“ Antonis Samaras izjavio je da je zahvalan svojim biračima na podršci i da je proteklih godina pokušao da normalizuje ekonomsku situaciju, tako da danas Grčku može da preda u „druge ruke“ kao stabilnu zemlju koja izlazi iz krize, koja je član EU i evrozone, te da se nada da će naredna vlast to i održati. Naglasio je, takođe, da se nada da se njegove prognoze, što se tiče budućnosti zemlje u rukama radikalnih levičara, neće ostvariti. Na kraju je dodao da je „Nova demokratija“ garant evropskog puta i da će uvek biti prisutna u razvoju otadžbine.

Snažne negativne reakcije, kako Grka, tako i evropskog javnog mnjenja, izazvala je činjenica da je treća partija u zemlji, po odluci glasača, ekstremno desna „Zlatna zora“. Generalni sekretar ove partije Nikolaos Mikaloliakos javnosti se obratio iz svoje ćelije u zatvoru Koridalosa. On je rekao da rezultat koji je ostvarila njegova stranka predstavlja „veliku pobedu nacionalističkog pokreta“ i dodao da je sramota što se on lično nalazi iza rešetaka, kao i većina njegovih poslanika, kada ih i sam narod želi i daje im svoje poverenje. Požalio se, takođe, da su vodeće ličnosti njegovog pokreta neprestano izložene nepravednom blaćenju i lažnim optužbama, ali da je ponosan što ima „sirovu naredbu svog naroda da bude u parlamentu“.

Panos Kamenos, lider „Nezavisnih Grka“ (Anel) u svom kratkom izlaganju na jednom televizijskom kanalu je izjavio da su Grci u atmosferi straha izabrali svoje sutra, i da će njegova partija pomoći da se stvarnost prilagodi narodu. „Sutra počinje evropski put Grčke. Da se vrati osmeh nakon pet godina mera štednje“, dodao je Kamenos i „ostavio“ otvorena vrata za saradnju sa „Sirizom“, što se pokazalo kao istinito samo nekoliko sati nakon njegove izjave.

Evangelos Venizelos je u svom komentaru posle objave izbornih rezultata okrivio Pokret demokratsocijalista Jorgosa Papandreua da je upropastio socijalizam Grčke i da je on, u stvari, dozvolio „nacistima“ da zauzmu treće mesto. U elektronskim izdanjima domaćih dnevnih novina kruži vest da će Venizelos dati ostavku na mesto predsednika „Pasoka“, ali to nije potvrđeno iz zvaničnih izvora.

Ekspresni dogovor Aleksis Cipras je sasvim spreman dočekao jutro 26. januara. Već nakon jednog sata provedenog u razgovoru sa Kamenosom, liderom desničarskog „Anela“, uspeo je da oformi vladu, o čemu je nešto kasnije istog dana obavestio i predsednika države Karolosa Papuljasa.

Istog dana, oko šesnaest časova, lider „Sirize“ Aleksis Cipras (bez kravate) položio je sekularno zakletvu pred predsednikom države Karolosom Papuljasom i tako postao najmlađi premijer Grčke u poslednjih 150 godina. Politički protivnici su mu zamerili što je sekularno položio zakletvu predsedniku („Gospodine predsedniče, zaklinjem se čašću i svešću da ću služiti grčkom narodu“) umesto pred poglavarom Grčke pravoslavne crkve, kako je to u tradiciji grčkog naroda. Cipras je od grčkog patrijarha tražio samo blagoslov. Naravno, prebacili su novom premijeru i to što ne nosi kravatu, ni on, a ni njegovi politički istomišljenici, koji su danas već ministri.

Mitropolit Kalavrita Amvrosios bio je krajnje isprovociran ponašanjem novog premijera, te se oglasio u štampi poručujući da su Grci izabrali za premijera gospodina Ciprasa, političara koji živi sa ženom što „nije njegova supruga“ jer nisu venčani u crkvi, da su mu deca nekrštena, da nije položio zakletvu pred patrijarhom, i da je to nešto sasvim novo i maltene sramno za istoriju Grčke. Mitropolit je dodao da Aleksis Cipras vodi „ka rušenju hrišćanske Grčke izazovnim prikazivanjem svog ateizma“. Ovo, naravno, nije zvanični stav Grčke pravoslavne crkve, koja se u vezi sa tim nije oglasila.

U utorak 27. januara u 16 časova i 45 minuta, nova grčka vlada, vlada „Sirize“ i „Anela“, položila je zakletvu. Panos Kamenos, sa članovima nove vlade iz svoje partije i nekolicinom ministara „Sirize“, položio je zakletvu nad jevanđeljem, pred patrijarhom grčkim Jeronimom, dok je ostatak ministarskog saveta položio zakletvu kao i njihov premijer – sekularno.

Raspodela resora Panos Kamenos je dobio Ministarstvo odbrane, gde će isti biti ministar i nekoliko mesta zamenika ministara. Premijer Cipras je osnovao deset ministarstava i četiri nadministarstva, umesto dvadeset koliko je bilo za vreme Antonisa Samarasa.

Veoma je interesantna ličnost Janis Varufakis, ministar finansija nove vlade. On će biti ključni čovek koji će razviti ekonomski program zemlje i njen stav prema kreditorima i Trojci kako bi opravdao svoja predizborna obećanja. Potrebno je naglasiti da je Varufakis dobio čak 135.000 glasova na izborima, što je, naravno, rekord za pojedinca. Ovaj stručnjak svetskog ranga je, inače, profesor ekonomske teorije na Atinskom univerzitetu i na Univerzitetu u Teksasu, a predavao je i u Engleskoj, Australiji i Belgiji. Na prestižni Eseks, gde je završio i doktorat, upisao se po preporuci Andreasa Papandreua. Varufakis je čovek koji obećava da će uništiti oligarhe i da će bogati skupo platiti svoje nepravedno stečeno bogatstvo, te da će srednjem staležu Grčke vratiti ponos, a siromašnima pomoći.

Zanimljiva je činjenica da je premijer Cipras za predsednika parlamenta odredio Zoi Konstantopulu, koja važi za najveću „svađalicu“ u parlamentu i provocira komešanje na zasedanjima. Toj odluci se, naravno, protive „Nova demokratija“ i „Potami“. Inače, ako gospođa Konstantopulu postane predsednik parlamenta, biće druga žena u istoriji Grčke na tom položaju.

Cipras je održao svoje obećanje kada je rekao da ljude u vladi neće birati samo po partijskoj liniji.

Podsećamo da će izbori za predsednika Grčke biti održani 7. ili 8. februara 2015. godine, a sam premijer za predsednika predlaže ili Kostasa Karamanlisa ili Dimitrisa Avramopulosa, koji su, obojica, članovi „Nove demokratije“.

Jedna statistička zanimljivost iz parlamenta: sada je prvi put izabran sastav u kojem, posle 92 godine, ne učestvuje nijedan član porodice Papandreu.

Na prvom Savetu ministara premijer Grčke je kao najvažniju vodilju političkog života istakao činjenicu da „neće biti trpeljivosti prema socijalnoj nepravdi, nadmenosti i rasipništvu“.

Već od srede se u vladinim krugovima pominje mogućnost povratka na posao nekoliko hiljada radnika koji su otpušteni zbog nametnutih mera štednje. Treba naglasiti da je jedina zajednička tačka levičarske „Sirize“ i desničarskog „Anela“ borba protiv mera štednje i Trojke generalno. Nikakve druge dodirne tačke u programima ove dve partije ne postoje, zato se njihovi politički protivnici i nadaju da ovaj „brak“ neće dugo trajati, što zbog različitih ideologija, što zbog EU koja će im „poseći krila“.

Vreme će pokazati šta će od svog programa uspeti da ostvari novi premijer. Analitičari tvrde da zemlja ima samo dva izbora: ili da bankrotira, ako vlada ne bude poštovala ugovore sa Trojkom i kreditorima, ili da jednog dana osvane sama i siromašna sa nekoliko drahmi u džepu. Utoliko ne treba zaboraviti da ni EU, a ni Grčka nisu u tako tragičnoj situaciji u kakvoj su bile 2012. godine. GREXIT jeste neizvestan, ali postoji i „južni luk“: Grčka, Italija i Španija, koje će se boriti da zauzmu bolje ili bar ekonomski i socijalno podnošljivije mesto unutar EU. Dakle, videće se, ali kao što kaže i sam novi premijer Aleksis Cipras: „Nada dolazi“.

[/restrictedarea]