Ruše cenu nafte da ugroze Iran i Rusiju

Teheran tvrdi da je strmoglavi pad cene barela „zavera protiv interesa muslimanskog sveta”

Barel nafte može da pojevtini i na 40 američkih dolara, OPEK neće odstupiti od jednoglasne novembarske odluke da nastavi sa rekordnom proizvodnjom crnog zlata, objavio je u nedelju u Dubaiju ministar energetike Ujedinjenih Arapskih Emirata Suhail el Mazruei. Reakcija berzi posle najave Mazrueija da će OPEK sačekati „bar tri meseca” pre nego što eventualno organizuje vanredni sastanak povodom strmoglavog pada cene barela – bila je predvidiva. Koliko juče, cena 12 vrsta nafte koje OPEK prodaje širom sveta pala je na 58,65 dolara – što je najniža vrednost od maja 2009. godine.

OPEK može još dugo da izdrži nisku cenu nafte: tržište će se samo od sebe stabilizovati, mada je primetna pojačana aktivnost berzanskih špekulanata, najavili su zvaničnici kartela na konferenciji u Dubaiju. Oni su tom prilikom prvi put odgovornost za ćudljivi petomesečni poremećaj na tržištu locirali izvan sfere proizvođača (unutar OPEK-a i izvan njega).

„Nije tačno da je odluka OPEK-a o pumpanju nafte uperena protiv američkih proizvođača nafte iz uljnih škriljaca. Drugi tvrde da je usmerena protiv interesa Irana ili Rusije, što takođe nije tačno. OPEK je jedinstven u nameri da zadrži svoj udeo na svetskom tržištu strateške sirovine”, komentarisao je u Dubaiju prvi put odluku kartela donetu u Beču 27. novembra Abdulah el Badri, generalni sekretar OPEK-a.

Decembarski razvoj događaja ozbiljno poriče slogu unutar OPEK-a na koju se pozivaju Mazruei i Badri.

Naime, OPEK danas ipak više nije u mogućnosti da prikrije zaoštrene političke i finansijske posledice petrokraha na dve obale Persijskog zaliva – tj. unutar redova vodećih proizvođača dvanaestočlanog kartela.

Bez obzira na znatne devizne rezerve vodećih izvoznika nafte na Arabijskom poluostrvu, tržište deonica u Persijskom zalivu je od kraja oktobra do danas zabeležilo gubitak od preko 150 milijardi američkih dolara – za manje od osam nedelja. Ukoliko se bagatelisanje barela nastavi, nije teško predvideti kakve će posledice već u predstojeća tri meseca „čekanja” OPEK-a osetiti vlasnici zalivskih deonica.

Ono što je takođe neizvesno jeste to u kom smeru će se u predstojećem tromesečju razvijati odnosi Rijada i Teherana, dva vodeća izvoznika iz regiona.

Naime, poznato je da je Saudijska Arabija od oktobra protagonista inicijative da OPEK nastavi da zasipa svetsko tržište naftom, uprkos smanjenoj globalnoj tražnji i bumu američke proizvodnje petroleja iz uljnih škriljaca… Inače, londonski „Ekonomist“ tvrdi da Saudijska Arabija može sa lakoćom da izdrži i niže cene nafte. Najveći bol, tvrdi londonski nedeljnik, osetiće države čiji režimi zavise od visoke cene nafte, a sve kako bi „platile skupe avanture u inostranstvu, a to su Rusija i Iran”. U međuvremenu, Rašid Abanmi, predsednik Centra za naftnu politiku Saudijske Arabije, takođe se slaže da je ta zemlja prouzrokovala pad cene petroleja. Rijad kao zvanični razlog navodi privlačenje novih kupaca, a pravi razlog je politički, naime želja da se ograniče iranske nuklearne ambicije i da se Moskva primora na promenu pozicije prema Asadovom režimu u Siriji, prenosi „Dejli sabah”.

U međuvremenu, sve do prošle sedmice članice OPEK-a uzdržavale su se od međusobnog optuživanja zbog te strategije – kojoj su se 27. novembra u Beču manje-više nevoljno sve povinovale.

Iranski predsednik Hasan Ruhani odlučio je sada da prekine iluziju o jedinstvu OPEK-a.

„Pad cene nafte nije uobičajena ili ekonomski utemeljena pojava. Nije do nje došlo zbog globalne recesije. Glavni razlog za to je politička zavera izvesnih zemlja protiv interesa regiona i islamskog sveta, radi koristi samo pojedinih država. Iran i narod u regionu neće zaboraviti takve zavere, drugim rečima izdaju interesa muslimanskog sveta”, izjavio je Ruhani pred članovima iranske vlade sredinom prošle sedmice.

Iako Ruhani nije poimence spomenuo Saudijsku Arabiju kao mogućeg „izdajnika”, posmatrači su listom protumačili da je upravo Rijad meta optužbe Teherana.

Svetsko tržište nafte u sledeća tri meseca čekaju tako najmanje dve bremenite neizvesnosti. Jedna je dalji kurs cene nafte i sve lančane posledice tog neizvesnog trenda. A druga da li je Iran spreman da ostvari pretnju zbog novonavedene „izdaje interesa muslimanskog sveta” na petrotržištu sveta?