Nepromišljeni Kongres objavljuje rat Rusiji

Piše Ron Pol

Što se tiče ruskog kršenja suvereniteta Ukrajine, zašto američko učešće u zbacivanju legalno izabrane vlasti ove zemlje, kao što je učinjeno u februaru, ne predstavlja kršenje suvereniteta Ukrajine

Američki Kongres usvojio je danas ono što smatram jednim od najgorih ikada usvojenih legislativnih akata. Rezolucija 758 označena je kao rezolucija kojom se „snažno osuđuju potezi Ruske Federacije pod predsednikom Vladimirom Putinom, koji je sproveo politiku agresije na susedne zemlje sa ciljem da se ostvari politička i ekonomska dominacija“.

Ovaj zakon, u stvari, predstavlja 16 strana ratne propagande od koje bi trebalo da pocrvene čak i neokonzervativci, samo kada bi bili sposobni za tako nešto.

Ovakve rezolucije uvek pažljivo pratim u Kongresu, jer ono što se predstavlja kao „bezopasno“ iznošenje mišljenja često vodi ka sankcijama i ratu. Sećam se kada sam se 1998. snažno protivio Zakonu o oslobađanju Iraka jer sam, kao što sam rekao u to vreme, znao da će odvesti u rat. Nisam se protivio ovom zakonu zato što sam obožavalac Sadama Huseina – kao što ni sada nisam obožavalac Putina ili bilo kojeg drugog stranog političkog vođe – nego jer sam i onda znao da još jedan rat protiv Iraka neće rešiti probleme, već će verovatno dodatno pogoršati stvari. Svi znamo šta se potom desilo.

Zbog toga mi je teško da poverujem da im to opet prolazi, ovoga puta sa još većim ulogom: izazivanjem rata sa Rusijom koji bi se mogao okončati totalnim uništenjem!

 

Besmisleni stavovi Ako bilo ko misli da ja preterujem u vezi sa tim koliko je ova rezolucija zaista loša, dozvolite mi da navedem nekoliko primera odatle:

Rezolucijom (član 3) se optužuje Rusija za invaziju na Ukrajinu i osuđuje rusko kršenje ukrajinskog suvereniteta. Ovaj stav iznosi se bez ikakvog dokaza. Sigurno je da naši sofisticirani sateliti, koji mogu iz svemira da snime registarske tablice, mogu i da nam obezbede snimke i fotografije ove ruske invazije. Ništa od toga nam nije dato. Što se tiče ruskog kršenja suvereniteta Ukrajine, zašto američko učešće u zbacivanju legalno izabrane vlasti ove zemlje, kao što je učinjeno u februaru, ne predstavlja kršenje suvereniteta Ukrajine? Svi smo čuli za snimke zvaničnika Stejt departmenta kako kuju zaveru sa američkim ambasadorom u Ukrajini o zbacivanju vlade. Čuli smo pomoćnika državnog sekretara Viktoriju Nuland kako se hvali da su SAD potrošile pet milijardi dolara na promenu režima u Ukrajini. Zašto je to u redu?

[restrictedarea]

Rezolucijom (član 11) optužuje se narod na istoku Ukrajine za održavanje „nepoštenih i nelegalnih izbora“ u novembru. Zašto svaki put kada neki izbori ne donesu rezultate koje želi vlada SAD oni bivaju proglašeni za „nepoštene“ i „nelegalne“? Zar narod na istoku Ukrajine nema pravo na samoopredeljenje? Nije li to osnovno ljudsko pravo?

Rezolucijom (član 13) zahteva se povlačenje ruskih snaga iz Ukrajine, iako američka vlada nije pružila nijedan dokaz da je ruska vojska ikada bila tamo. Ovim članom pozivaju se i vlasti u Kijevu da nastave vojne operacije protiv istočnih regiona koji traže nezavisnost.

U Rezoluciji (član 14) navodi se sa sigurnošću da je avion „Malezija erlajnsa“ na letu 17, koji se srušio u Ukrajini, oboren raketom „ ispaljenom od separatističkih snaga u istočnoj Ukrajini, a podržava ih Rusija“. Ovo je jednostavno nekorektno, jer konačni izveštaj istrage o ovoj tragediji neće biti objavljen do sledeće godine, a preliminarni izveštaj ne navodi da je avion oboren raketom. Niti je preliminarni izveštaj –napravljen uz učešće svih umešanih država – bilo kome pripisao krivicu.

Članom 16 Rezolucije, Rusija se osuđuje zbog prodaje oružja Asadovoj vladi u Siriji. Naravno, ne pominje se da se to oružje koristi za borbu protiv ISIS – za koji mi tvrdimo da je neprijatelj – dok se američko oružje dostavlja pobunjenicima u Siriji i zaista dospeva do ruku ISIS!

Članom 17 Rezolucije, Rusija se osuđuje zbog onoga za šta SAD tvrde da su ekonomske sankcije („prinudne ekonomske mere“) protiv Ukrajine. Ovo se čini iako su SAD u više navrata Rusiju udarile ekonomskim sankcijama i čak razmatraju uvođenje dodatnih!

U Rezoluciji (član 22) navodi se da je Rusija izvršila invaziju na Gruziju 2008. Ovo jednostavno nije istina. Čak i Evropska unija – koja nije prijatelj Rusije – u svojoj istrazi događaja iz 2008. zaključila je da je Gruzija ta koja je „započela neopravdani rat“ protiv Rusije, a ne obrnuto! Kako Kongresu prolaze ovakve očite neistine? Da li se poslanici uopšte potrude da pročitaju rezolucije pre nego što o njima glasaju?

U članu 34 Rezolucija počinje da biva zaista smešna, jer osuđuje Ruse za ono što tvrdi da su napadi na kompjuterske mreže SAD i „nelegalno uzimanje informacija“ o američkoj vladi. Nakon otkrića koja je izneo Snouden o obimu američkog špijuniranja ostatka sveta, kako SAD mogu sebi davati moralni autoritet da osuđuju takve akcije drugih?

Zloupotreba zvana „sloboda“ Uznemirujuće je što Rezolucija izdvaja ruske državne medije koje treba napadati jer, kako se tvrdi, oni „iskrivljuju javno mnjenje“. Američka vlada, naravno, troši milijarde dolara širom sveta kako bi finansirala i sponzorisala medije, uključujući i „Glas Amerike“ i „Slobodnu Evropu“, kao što potpomaže „nezavisne“ medije u nebrojenim drugim zemljama. Koliko će vremena proći dok alternativni izvori informacija, kao što je RT, ne budu zabranjeni u SAD? Ovaj zakon nas približava nesrećnom danu kada će vlada odlučivati o tome koje programe možemo, a koje ne možemo gledati – i takvu zloupotrebu naziva „slobodom“.

Rezolucijom se daje „zeleno svetlo“ (član 45) ukrajinskom predsedniku Porošenku da ponovo pokrene svoj vojni napad na istočne pokrajine koje traže nezavisnost, pozivajući ga da „razoruža separatističke i paravojne snage na istoku Ukrajine“. Takav potez bi doveo do još mnogo hiljada mrtvih civila.

U tom cilju, Rezolucija direktno meša vladu SAD u sukob pozivajući američkog predsednika da „ukrajinskim vlastima dostavi smrtonosnu i nesmrtonosnu odbrambenu opremu, usluge i obuku, neophodne za efikasnu odbranu njihove teritorije i suvereniteta“. Ovo znači da se američko oružje u rukama snaga koje su obučili Amerikanci angažuje u vrelom ratu na granici sa Rusijom. Da li vam to uopšte zvuči kao dobra ideja?

Ima još mnogo besmislenih i užasavajućih stavova u ovom zakonu, o kojima bi trebalo razgovarati. Verovatno je najalarmantniji deo Rezolucije, ipak, stav da „vojna intervencija“ Ruske Federacije u Ukrajini „predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti“. Terminologija nije slučajna: ova fraza je otrovna pilula zasađena u zakon iz kojeg će uslediti još agresivnije rezolucije. Na kraju, ako prihvatimo da Rusija predstavlja „pretnju“ međunarodnom miru, kako se tako nešto može ignorisati? Ovo je klizav teren koji vodi u rat.

Ovaj opasni zakon usvojen je danas, 4. decembra, sa samo deset (!) glasova protiv! Samo deset poslanika je zabrinuto zbog upotrebe flagrantne propagande i neistina da bi se proguralo ovakvo nepromišljeno zveckanje oružjem protiv Rusije.

Ovde je spisak poslanika koji su glasali protiv ovog zakona. Ako ne vidite svog poslanika na ovoj listi, pozovite ga i pitajte zašto glasa za približavanje ratu protiv Rusije! Ako vidite svog poslanika na spisku, pozovite ga i zahvalite mu što se usprotivio ratnim huškačima.

 

Autor je republikanski političar koji je bio poslanik u Kongresu do 2013. i kandidat u trci za republikansku nominaciju za predsedničke izbore 2008. Ron Pol važi za jednog od najvećih kritičara američkog imperijalizma i intervencionizma

[/restrictedarea]

Protiv Rezolucije 758 glasali su:

1) Džastin Amaš (republikanac − Mičigen)

2) Džon Dankan (republikanac − Tenesi)

3) Alen Grejson (demokrata − Florida)

4) Elsi Hejstings (demokrata − Florida)

5) Volter Džouns (republikanac − Severna Karolina)

6) Tomas Masi (republikanac − Kentaki)

7) Džim Mekdermot (demokrata − Vašington)

8) Džordž Miler (demokrata − Kalifornija)

9) Bito Orurki (demokrata − Teksas)

10) Dejna Rohrabaher (republikanac − Kalifornija)