„Zlatna zora“ grčkog sumraka

Za „Pečat“ iz Soluna Katarina Verikios

Na biračima je da procene da li su pristalice „Zlatne zore“ neonacisti ili su patriote jačeg temperamenta, namerno osuđene za rasističke incidente, za ubistvo levičara, pevača Pavlosa Fisasa, za ideološku manipulaciju mladima, za prodaju oružja, za iznude i generalno za kriminalne  aktivnosti…

Gotovo nemoguće zvuči da se danas, kada je čovečanstvo već podobro „zagazilo“ u XXI vek, na tlu Grčke, koja je izrodila demokratiju, filantropiju, humanost i čovekoljublje kao čeda jednog, čak i filozofski osmišljenog politeističkog uspona, susreću ljudi kojima je govor mržnje i nasilja jedini način izražavanja.

Činjenica je da se danas, nažalost, neonacistički pokreti širom sveta ne smatraju pionirskim pokretima, ali u Grčkoj, kolevci civilizacije, fenomen „Zlatne zore“ sve više prestaje da ima oblik fenomena jer dobija na snazi kao ksenofobični pokret nedorečenih ljudi.

 

SENKA ILI „DEBELI HLAD“ Kao što je poznato, na parlamentarnim izborima u Grčkoj 17. juna 2012.  partija „Zlatna zora“ dobila je 18 poslaničkih mesta u parlamentu, na iznenađenje javnog mnjenja. Uznemirujuća je činjenica da su na izborima za Evropski parlament 2014. dobili čak tri poslanička mesta, što znači da su treća stranka po popularnosti među Grcima, posle koalicije levičarskih stranaka, „Siriza“, koja je dobila šest mesta, i konzervativne „Nove demokratije“ sa pet poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu.

Šta je to što uliva snagu jednom ultradesničarskom pokretu kao što je „Zlatna zora“? Istorijat same stranke počinje od 1980, kada ju je osnovao Nikos Mihaloljakos, koji se i danas nalazi na njenom čelu, iako iza rešetaka poznatog zatvora „Koridalos“. Godine 2005. je privremeno ugašena, ali je ponovo počela sa radom u martu 2007. Ova stranka je bila u senci sve do izbora 2012. Ali se ispostavlja da je ta senka u stvari bila „debeli hlad“ za rasističko, antisemitističko i generalno nasilničko delovanje članova i simpatizera stranke, kao i za šverc oružja i iznude.

Interesantno je što članovi „Zlatne zore“ sebe smatraju za jedan „obični“, veoma aktivni, narodni nacionalistički pokret, koji samo pomaže Grcima da „opstanu“ kao čisti Grci i da sačuvaju svoj identitet što izvire iz arhaične Grčke, i protive se kada ih u medijima nazivaju neonacistima ili fašistima.

Veoma su diskutabilni simboli, boje i skoro vojničko uređenje u redovima pokreta. Zastava im je crveno-belo-crne boje, sa stilizovanim kukastim krstom. Sam prizor po sebi asocira na fašističke simbole, dok pripadnici pokreta za stilizovani kukasti krst kažu da je to u stvari meander, ukrasni motiv poreklom iz stare Grčke u vidu spiralnog niza linija prelomljenih pod pravim uglom, koji se obično sreće na tkaninama i keramici antičkog perioda. Što se tiče boja na zastavi, „Zlatna zora“ se poziva na grčke ustanike iz 1821, kao i na Rigu od Fere, koji su svoje barjake, odnosno zastave upravo u tim bojama imali.

[restrictedarea]

 

„SLUČAJNI“ NAPADI Veoma je uznemirujuće pratiti televizijski prenos nekog segmenta „rada“ ovog pokreta. Pozdravljaju se desnom rukom podignutom uvis, što takođe ne pripisuju imitiranju Hitlerovog pozdrava nego pozdrava koji je koristio i Joanis Metaksas za vreme diktature u Grčkoj do 1974, čiji su oni simpatizeri.

Sledbenici Mihaloljakosa, koji se u slobodno vreme šetaju u maskirnim pantalonama sive boje, crnim majicama sa kukastim krstom i cokulama, „slučajno“ napadajući svakog ekonomskog emigranta ili osobu druge boje kože, na svom sajtu imaju i jasno definisane crte ideologije: „Verujemo u nacionalizam. Borimo se za prava nacionalne zajednice Grka. Ne verujemo u liberalizam, niti stari, niti novi, ne verujemo u marksizam, takođe niti stari, niti novi… Odbijamo svaku tiraniju profita protiv patriotizma, tiraniju dobara protiv duha! … Narodni nacionalizam je naša ideologija. Borimo se protiv nečovečnog kapitalizma međunarodne oligarhije, kao i protiv nečovečnog marksizma koji je doveo do istorijskog bankrota čovečanstva jer je dotaklo krv, užas i robovski položaj, i to u XX veku…“

Verovatno je da simpatizere, tj. buduće glasače, a među njima su i ljudi koji su preživeli strahote diktature a ne samo buntovna mladež, pridobijaju tezom da je njihova ideologija zasnovana na Veri i Borbi za naciju i grčku rasu. Ova konstatacija kod ksenofobične osobe rađa sigurnost da je neće pljačkati, na primer, neki tamo ilegalni emigrant Pakistanac, koji prodaje robu „na crno“, uništava ekonomiju zemlje i na kraju dobija legalne papire privremenog emigranta koji ima prava i da se zaposli legalno. Omiljena rečenica pobornika „Zlatne zore je da „jedan zaposlen stranac u zemlji znači da će jedan Grk ostati nezaposlen.“

Program finansijske konsolidacije i racionalizacije državnog aparata, nametnut Grčkoj, stvorio je nesigurnost u redovima građana glasača, koji se, iz nemoći, sve više drže Herodotove teorije da se nacijom naziva grupa ljudi istog porekla, jezika, ponašanja, kulture i vere. Ovu tezu, u negativnom smislu, koriste pristalice „Zlatne zore“ da bi „ohrabrili“ ekonomski iznemogle građane i naglasili kako su mnogobrojni stranci, u stvari, nepoželjni termiti.

PODRŠKA DIJASPORE „Zlatna zora“ se bavi i jednim vidom humanitarnog rada. Dele besplatno hranu, voće i povrće ugroženima, ali samo onima koji imaju grčku ličnu kartu sa grčkim imenom i prezimenom. Niko ne seče granu na kojoj sedi.

Iznenađujući porast popularnosti ove agresivne neonacističke partije ima odjeka i u inostranstvu, gde imućniji Grci svojim prilozima olakšavaju funkcionisanje pokreta, propagandu i akcije „čišćenja“ atinskih predgrađa gde žive „obojeni“.

Na inicijativu Evropske komisije i Svetskog jevrejskog kongresa, grčki parlament je bio primoran da izglasa novi Zakon protiv rasizma, antisemitizma i govora mržnje. Nije slučajno što se izmena zakona izglasala baš ove godine u septembru. Eskalacija govora mržnje i rasizma prisutna je u Grčkoj, i to zahvaljujući pristalicama „Zlatne zore“, bez obzira što se njihovo vođstvo nalazi iza rešetaka „Koridalosa“. Sada se, zato, u Grčkoj strogo kažnjava svako podsticanje diskriminacije i nasilja izazvanih verskom ili rasnom mržnjom ili mržnjom prema osobama sa posebnim potrebama. Kazne su do tri godine zatvora a novčane kazne će biti i do 20.000 evra.

Zakon ipak daje nadu da više niko neće biti svedok prizora pretučenog, vezanog za drvo i sa kesom na glavi emigranta…

Devet od osamnaest poslanika „Zlatne zore“ je u zatvoru, dok su ostali ili u kućnom pritvoru, ili imaju ograničeno kretanje. Portparol stranke Ilijas Kasidjaris, koji je takođe u pritvoru, uz pratnju milicije je išao 29. 08. 2014. na zakletvu kao član novog Gradskog veća Atine, pošto je njegova partija osvojila čak 16 odsto glasova na lokalnim izborima.

Na biračima je da procene da li su pristalice „Zlatne zore“ neonacisti ili su patriote jačeg temperamenta, namerno osuđene za rasističke incidente, za ubistvo levičara, pevača Pavlosa Fisasa, za ideološku manipulaciju mladima, za prodaju oružja, iznude i kriminal.

Članovi „Zlatne zore“ učestvuju u Sveevropskom susretu nacionalističkih organizacija u Berlinu, na godišnjicu pada Trećeg rajha, i od 2012. tesno sarađuju sa nemačkom neonacističkom organizacijom „Frajes nec zud“, koja je bila u poseti grčkom parlamentu u februaru 2013. nakon poziva „Zlatne zore“. Izgleda da je fenomen „Zlatne zore“ grčkog sumraka nešto više od pukog fenomena.

[/restrictedarea]